<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Друштво</title>
        <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: Друштво</title>
        <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Стратегија у лету, механичар на вратима – како &#034;пума&#034; и &#034;камов&#034; гасе пожаре</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5992601/strategija-u-letu-mehanicar-na-vratima--kako-puma-i-kamov-gase-pozare.html</link>
                <description>
                    У шумским пожарима у Француској и Шпанији од почетка лета изгореле су десетине хиљада хектара земљишта, више него двоструко више од просека за овај период године. Великих пожара ове године у Србији није било, а када се они и догоде о њима уз ватрогасце брину и у Хеликоптерској јединици МУП-а Србије. За такав сценарио увежбавају се свакодневно. Екипа РТС-а проверавала је како изгледа гасити пожар из ваздуха. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/19/44/85/5553835/thumbs/13095179/vodozahvat.jpg" 
                         align="left" alt="Стратегија у лету, механичар на вратима – како &#034;пума&#034; и &#034;камов&#034; гасе пожаре" title="Стратегија у лету, механичар на вратима – како &#034;пума&#034; и &#034;камов&#034; гасе пожаре" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Од пожара у градским срединама до оних на 2.000 метара надморске висине – то су задаци на које се упућује девет полицијских хеликоптера опремљених такозваним бамби кетом. Водом се снабдевају или из природних водозахвата или из три монтажна базена којим располажу капацитета од 20 до 50 тона воде.</p>
<p>Командант Хеликоптерске јединице МУП-а пуковник полиције Ненад Недић каже да су хеликоптери најефикаснији када им треба пет минута од узимања воде до до избацивања.</p>
<p><!--<box box-left 51783919 video>--></p>
<p>Објашњава и зашто су хеликоптери ефикаснији од авиона приликом гашења пожара.</p>
<p>"Ако узмете у обзир да у року од сат времена један 'камов' и 'пума' избаце преко 80 тона воде, а кандер се пуни на неком аеродрому и у року од сат избаци по седам или десет тона – врло лако дођете до калкулације", наводи пуковник полиције Недић.</p>
<h3><strong>Стратегија гашења пожара се договара у лету</strong></h3>
<p>Тамо где помажу у гашењу ватре најчешће имају и отежавајуће околности –  јак ветар који распирује пожар, турбуленције.</p>
<p>В. д. помоћника команданта за безбедност и сигурност летења, мајор полиције Јовица Михаиловић, наводи да најпре на терен иду искусније посаде које процењују водозахват и само пожариште.</p>
<p>"Онда се ад хок договарамо, углавном комуникацијом у лету, која ће бити стратегија напада на пожар. Ући у дим је врло проблематично, не улази се ако се не види шта је с друге стране", каже мајор полиције Михаиловић.</p>
<h3><strong>Механичар је увек на вратима хеликоптера</strong></h3>
<p>Пилоте у приласку водозахвату као и ка самом пожару наводи механичар. Да би то било могуће, његова позиција је на самим вратима хеликоптера како би видели ведро.</p>
<p>"Дешавало се да осетимо баш топлоту те ватре доле", наводи инструктор, ваздухопловни механичар, Игор Јеначковић.</p>
<h3><strong>Изазови гашења пожара у граду</strong></h3>
<p>Када се лети изнад града, као што је био случај са <strong><a title="Угашен пожар у Кинеском тржном центру у Блоку 70" href="/vesti/hronika/5352407/ugasen-pozar-u-kineskom-trznom-centru-u-bloku-70--na-terenu-bilo-vise-od-70-vatrogasaca-i-tri-helikoptera.html" target="_blank" rel="noopener">гашењем пожара који је избио у кинеском тржном центру на Новом Београду</a></strong>, ситуација је и сложенија.</p>
<p>Мајор полиције Јовица Михаиловић, наводи да се дешавало да имају низ далековода око ожареног места, чак и код шумских пожара, и да чекају дистрибуцију да је угаси.</p>
<p>"Вода и струја не иду заједно. Исту такву ситуацију смо имали и овде, чекали смо да се угаси далековод, али на тај далековод су биле накачене и неке болнице, школе, примарни потрошачи, па смо чекали да добију струју са секундарних извора и плус, оно што овде још отежава су зграде, препреке, маневарски простор је сужен", закључује Михаиловић.</p>
<p>Хеликоптери ове јединице помагали су у гашењу ватре и у Грчкој, Црној Гори, Северној Македонији и Републици Српској.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 9 Jul 2026 20:23:19 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5992601/strategija-u-letu-mehanicar-na-vratima--kako-puma-i-kamov-gase-pozare.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/19/44/85/5553835/thumbs/13095197/vodozahvat.jpg</url>
                    <title>Стратегија у лету, механичар на вратима – како &#034;пума&#034; и &#034;камов&#034; гасе пожаре</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5992601/strategija-u-letu-mehanicar-na-vratima--kako-puma-i-kamov-gase-pozare.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/19/44/85/5553835/thumbs/13095197/vodozahvat.jpg</url>
                <title>Стратегија у лету, механичар на вратима – како &#034;пума&#034; и &#034;камов&#034; гасе пожаре</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5992601/strategija-u-letu-mehanicar-na-vratima--kako-puma-i-kamov-gase-pozare.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Антонијевић: Јавни простор не сме да буде место у којем се старији криве и вређају</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5992589/antonijevic-javni-prostor-ne-sme-da-bude-mesto-u-kojem-se-stariji-krive-i-vredjaju.html</link>
                <description>
                    Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић упозорио је да је дискриминација на основу старосног доба Законом о забрани дискриминације изричито забрањена и да јавни простор мора да буде место аргументоване и одговорне расправе, а не простор у којем се читава друштвена група стигматизује, вређа или представља као кривац за друштвене и политичке прилике.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2023/7/18/14/28/309/1718839/thumbs/13094363/penzioneri.jpg" 
                         align="left" alt="Антонијевић: Јавни простор не сме да буде место у којем се старији криве и вређају" title="Антонијевић: Јавни простор не сме да буде место у којем се старији криве и вређају" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Антонијевић је то саопштио поводом све учесталијих негативних коментара, увредљивих и дискриминаторних порука на друштвеним мрежама, као и медијских садржаја који су уследили након објављивања истраживања о бирачким преференцијама пензионера и нагласио да генерализације, омаловажавање и поруке које подстичу нетрпељивост према старијим грађанима представљају недопустив наратив који продубљује друштвене поделе и може допринети стварању непријатељског и понижавајућег окружења за ову групу грађана.</p>
<p><!--<box box-left 51783884 media>--></p>
<p>"Старији суграђани имају једнако право на достојанство, поштовање и слободно изражавање својих политичких уверења, као и сви други грађани. Повереник подсећа да право на слободу изражавања не подразумева право на говор који вређа, дискриминише или подстиче мржњу према било којој друштвеној групи. Посебну одговорност имају медији и сви учесници у јавном простору да својим извештавањем и јавним иступима не доприносе ширењу стереотипа, предрасуда и нетрпељивости", закључио је Антонијевић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 9 Jul 2026 18:39:31 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5992589/antonijevic-javni-prostor-ne-sme-da-bude-mesto-u-kojem-se-stariji-krive-i-vredjaju.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2023/7/18/14/28/309/1718839/thumbs/13094351/penzioneri.jpg</url>
                    <title>Антонијевић: Јавни простор не сме да буде место у којем се старији криве и вређају</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5992589/antonijevic-javni-prostor-ne-sme-da-bude-mesto-u-kojem-se-stariji-krive-i-vredjaju.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2023/7/18/14/28/309/1718839/thumbs/13094351/penzioneri.jpg</url>
                <title>Антонијевић: Јавни простор не сме да буде место у којем се старији криве и вређају</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5992589/antonijevic-javni-prostor-ne-sme-da-bude-mesto-u-kojem-se-stariji-krive-i-vredjaju.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Раскорак између жеља и стварности: Млади хоће породицу, али чекају боље услове</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/5992108/populacioni-fond-un-mladi-i-porodica-strategija-za-mlade.html</link>
                <description>
                    Ново истраживање Популационог фонда Уједињених нација објављено уочи Светског дана становништва показује да млади нису изгубили интересовање за родитељство. Ипак, иако готово 80 одсто жена и мушкараца у Србији жели двоје или троје деце, углавном то не остваре до касних тридесетих година.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/14/39/873/5552573/thumbs/13090343/MajaT.jpg" 
                         align="left" alt="Раскорак између жеља и стварности: Млади хоће породицу, али чекају боље услове" title="Раскорак између жеља и стварности: Млади хоће породицу, али чекају боље услове" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Подаци показују да се у нашем региону више од петине жена од 35 до 39 година нису оствариле као мајке, упркос томе што је чак 95 одсто њих изјавило да жели децу. У другим регионима то је често резултат личног избора, док код нас то није случај.</p>
<p>Ивана Антонијевић, помоћница министра туризма и омладине каже да је вредност родитељства сачувана, иако младе жене и мушкарци наилазећи на неке од препрека не остварују жељени број деце.</p>
<p>„Овај податак је у потпуности у складу са податком из нашег истраживања које сваке године ради Министарство туризма и омладине. Законом је дефинисано да се као млади третирају пунолетни грађани до 30. године. Према резултатима прошлогодишњег истраживања министарства, 49 одсто наших испитаника рекло је да не жели тренутно породицу, али само три одсто њих је не жели уопште у будућности", наводи Антонијевићева.</p>
<h3><strong>Жеља за родитељством постоји, препреке остају</strong></h3>
<p>Истраживање министарства основ је за креирање стратешких докумената и акционих планова. Подаци из 2025. показали су да петина испитаника сматра да је тренутно највећи изазов с којим се суочавају незапосленост и економски проблеми.</p>
<p>„Према Стратегији за младе и Акционом плану који је данас донет за наредне три године препознато је неколико врста изазова. Млади желе већу финансијску сигурност, боље прилике и веће плате, али и више активности у локалним заједницама. Министарство је препознало важност сарадње са локалном самоуправом, да се јача њихова заједница да би они и када оду на школовање у већи град одабрали да се врате у своје место", напомиње гошћа Дневника.</p>
<p><!--<box box-left 51783239 video>--></p>
<p>Помоћница министра истиче да је посебно важно да млади сачувају репродуктивно здравље, да би у моменту када одлуче да имају породицу имали за то услове. Као чланица радне групе за израду Стратегије демографског развоја за период 2026 – 2036. године, са пројекцијама до 2050. године, испред министарства туризма и омладине утиче на један од пет стубова стратегије, а то је људски капитал.</p>
<h3><strong>Стратегија за младе и већа подршка локалних заједница</strong></h3>
<p>„Треба да видимо на који начин улагањем у младе људе до 30. године кроз различите мере и активности можемо да их оснажимо. Подаци показују да постоји потреба за већом информисаношћу, да је потребно да се информишу и о субвенционисаном кредиту за стан који сада постоји, и о различитим субвенцијама које младе мајке добијају. Канцеларије за младе у јединицама локалних самоуправа видимо као наше најзначајније партнере у информисању младих и у наредном периоду ћемо наставити да сарађујемо", закључује Ивана Антонијевић.</p>
<p>Поводом свеобухватног истраживања рађеног уочи Светског дана становништва 11. јула, из Популационог фонда Уједињених нација кажу да постоји дисбаланс између тежњи младих и реалне демографске слике у Источној Европи и Централној Азији.</p>
<p>Налази за Србију показују да млади људи, као и њихови вршњаци широм Европе, родитељству придају велики значај, а фактори који утичу на њихове одлуке о формирању породице су универзални, наглашава Борка Јеремић, шефица канцеларије Популационог фонда УН у Србији.</p>
<h3><strong>Раскорак између жељеног и оствареног броја деце</strong></h3>
<p>„У Србији као и у другим државама Европе које се суочавају са сличним демографским променама, видан је раскорак између жељеног и оствареног броја деце. Зато је свака карика у ланцу услова који утичу на одлуке младих људи у овој области подједнако важна – укључујући стабилно запослење, решавање стамбеног питања и адекватне услове за баланс рада и родитељства. На овај начин стварамо услове да млади људи своје жеље спроведу у дело, а демографске промене претварамо у прилике за напредак и развој друства“, наводи Јеремићева.</p>
<p>Министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић сматра да истраживање доноси драгоцену перспективу младих људи.</p>
<p>„Фокусом на стање у региону и упоређивањем са глобалним трендовима даје нам ширу слику и указује на универзалност проблема са којима се млади људи суочавају. Десетогодишња Стратегија демографског развоја Србије, коју развијамо да бисмо одговорили на кључне изазове у демографском развоју земље, засигурно ће унапредити постојећи оквир за подршку расту и развоју становништва, нарочито младих да остваре жељене, најважније животне планове у вези са заснивањем и проширењем породице. Улагање у развој људског капитала, нарочито инвестирање у омладину, је на највишој лествици у нашој агенди”, поручила је министарка за бригу о породици и демографији Јелена Жарић Ковачевић.</p>
<p><!--<box box-left 51783304 video>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 9 Jul 2026 14:25:32 +0200</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/5992108/populacioni-fond-un-mladi-i-porodica-strategija-za-mlade.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/14/39/873/5552573/thumbs/13090337/MajaT.jpg</url>
                    <title>Раскорак између жеља и стварности: Млади хоће породицу, али чекају боље услове</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/5992108/populacioni-fond-un-mladi-i-porodica-strategija-za-mlade.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/14/39/873/5552573/thumbs/13090337/MajaT.jpg</url>
                <title>Раскорак између жеља и стварности: Млади хоће породицу, али чекају боље услове</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/5992108/populacioni-fond-un-mladi-i-porodica-strategija-za-mlade.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Потписан уговор о размени непокретности између Министарства одбране и Српске православне цркве</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991836/ministarstvo-odbrane-srpska-pravoslavna-crkva-razmena-nepokretnosti.html</link>
                <description>
                    Министарство одбране и Српска православна црква потписали су уговор о размени земљишта у општини Беочин, који је у својини Епархије сремске, за непокретности у Ваљеву које припадају војном комплексу &#034;Ђеновац 2&#034;.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/12/23/1/5551628/thumbs/13087274/spc.jpg" 
                         align="left" alt="Потписан уговор о размени непокретности између Министарства одбране и Српске православне цркве" title="Потписан уговор о размени непокретности између Министарства одбране и Српске православне цркве" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Министар одбране Братислав Гашић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић, директор Републичке дирекције за имовину Републике Србије Јован Воркапић и пуномоћник митрополита сремског Василија ђакон Александар Стаменковић, у име Српске православне цркве, потписали су уговор о размени непокретности.</p>
<p><!--<box box-left 51782962 media>-->Како се наводи у саопштењу, уговором је предвиђена размена земљишта у катастарској општини Беочин, које је у својини Српске православне цркве – Епархије сремске, за непокретности у катастарској општини Ваљево, које су део војног комплекса "Ђеновац 2". </p>
<p>Том приликом, министар одбране истакао је да потписивање овог уговора представља значајан корак ка ефикаснијем управљању имовином и унапређењу капацитета система одбране.</p>
<p>"Овај уговор је потврда добре сарадње државних институција и СПЦ и представља решење које је у обостраном интересу. Министарство одбране и Војска Србије настављају да раде на даљем унапређењу услова за живот и рад припадника војске кроз планирање и изградњу нових инфраструктурних пројеката, а све са циљем јачања оперативних способности Војске Србије", рекао је министар Гашић.</p>
<p>Потписивању уговора присуствовали су и шеф Кабинета министра одбране бригадни генерал Никола Матовић и начелник Управе за инфраструктуру потпуковник Милош Перуничић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 9 Jul 2026 13:12:24 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991836/ministarstvo-odbrane-srpska-pravoslavna-crkva-razmena-nepokretnosti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/12/23/1/5551628/thumbs/13087268/spc.jpg</url>
                    <title>Потписан уговор о размени непокретности између Министарства одбране и Српске православне цркве</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991836/ministarstvo-odbrane-srpska-pravoslavna-crkva-razmena-nepokretnosti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/12/23/1/5551628/thumbs/13087268/spc.jpg</url>
                <title>Потписан уговор о размени непокретности између Министарства одбране и Српске православне цркве</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991836/ministarstvo-odbrane-srpska-pravoslavna-crkva-razmena-nepokretnosti.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Због афричке куге еутаназија 10.000 свиња на фарми у Хртковцима, Гламочић: Вирус мора што пре да се уклони</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991718/africka-kuga-hrtkovci-svinje-farma.html</link>
                <description>
                    Вирус афричке куге свиња празни оборе широм Срема. Зараза је сада потврђена и на једној од највећих фарми у региону, у Хртковцима, која броји чак 10.000 грла свиња. План је да се над зараженим свињама изврши еутаназија.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/12/57/734/5551562/thumbs/13086890/vlcsnap-2026-07-09-12h43m58s133.png" 
                         align="left" alt="Због афричке куге еутаназија 10.000 свиња на фарми у Хртковцима, Гламочић: Вирус мора што пре да се уклони" title="Због афричке куге еутаназија 10.000 свиња на фарми у Хртковцима, Гламочић: Вирус мора што пре да се уклони" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Министар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Србије Драган Гламочић каже да против вируса нема вакцинације у Европи.</p>
<p><!--<box box-left 51784052 video>--></p>
<p>"Нажалост, еутаназија је део посла. Вирус је регистрован у више од 70  земаља света, укључујући и 16 из Европе – ту је и у нашем суседству, у Босни и Херцеговини, Мађарској, Румунији... Вреба са свих страна, а код нас највише у Сремском и Мачванском округу, где је и највише свиња", каже Гламочић.  </p>
<p>Истиче да ће највећи број свиња бити погубљен током дана и сутра.</p>
<p>"Вирус мора да се што пре уклони. Држава ће надокнадити штету власнику фарме, али сада шест месеци до годину дана неће поново моћи да држи нове свиње. Само један тренутак непажње и вирус улази на фарму", наводи министар пољопривреде, водопривреде и шумарства.</p>
<p>Апелује на локалне власти да воде рачуна о хигијени.</p>
<p>"Мора да се води рачуна, вирус је међу нама девет година. Једино га можемо сузбити дисциплином. Напомињем да вирус не може да пређе на људе, ни путем меса, нити на било који други начин", наводи Гламочић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 9 Jul 2026 20:00:33 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991718/africka-kuga-hrtkovci-svinje-farma.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/12/57/734/5551562/thumbs/13086896/vlcsnap-2026-07-09-12h43m58s133.png</url>
                    <title>Због афричке куге еутаназија 10.000 свиња на фарми у Хртковцима, Гламочић: Вирус мора што пре да се уклони</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991718/africka-kuga-hrtkovci-svinje-farma.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/12/57/734/5551562/thumbs/13086896/vlcsnap-2026-07-09-12h43m58s133.png</url>
                <title>Због афричке куге еутаназија 10.000 свиња на фарми у Хртковцима, Гламочић: Вирус мора што пре да се уклони</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991718/africka-kuga-hrtkovci-svinje-farma.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Предлог закона о оружју – строжи услови, виша старосна граница и ограничена количина муниције</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991576/predlog-zakona-oruzje-uslovi-dozvole.html</link>
                <description>
                    После више од деценије примене важећег закона, Србија би до краја месеца требало да добије нова правила за набавку, држање и коришћење оружја. Декан Факултета за дипломатију и безбедност Радојица Лазић каже за РТС да се на нови Предлог закона чекало више од две године и да он предвиђа строже услове за поседовање оружја за личну безбедност, али подиже и старосну границу за његову набавку.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/10/14/83/5550926/thumbs/13085171/PG-JP_CF_09-07-2026_05_50_mxf_09_12_13_02_Still004.jpg" 
                         align="left" alt="Предлог закона о оружју – строжи услови, виша старосна граница и ограничена количина муниције" title="Предлог закона о оружју – строжи услови, виша старосна граница и ограничена количина муниције" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<div class="segment" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment-body" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment-text-wrap" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment-body" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment-text-wrap" data-v-d70f19c3="">
<p>Предлог закона образложен је потребом за већом безбедношћу и усклађивањем са европским прописима, уз задржавање могућности да савесни власници и даље користе оружје у складу са законом.</p>
<p><!--<box box-left 51782554 video>-->Декан Факултета за дипломатију и безбедност Радојица Лазић каже за РТС да се на овај закон чекало више од две године.</p>
<p>"Било је потребно време да стручни тимови направе тзв. свеобухватни закон који на неки начин коинцидира (подудара се) са одређеним директивама ЕУ када је у питању наше придруживање, односно намирење члана 24 када су у питању приступни преговори", објаснио је Лазић.</p>
<p>Додаје да нови закон доноси строже процедуре за оне који подносе нове захтеве за поседовање оружја, али предвиђа и трајни оружни лист.</p>
<p>"Доноси строже процедуре и за цивилна стрелишта и лиценцирање инструктора за обуку, а оно што је веома важно, доноси и дозволу Европске уније која до сада није важила на територији Републике Србије и обрнуто", наводи Лазић.</p>
<p>Како каже, иако су нови захтеви ригорознији, а процедуре компликованије, они који поседују легално оружје немају разлога за бригу.</p>
<h3><strong>Подизање старосне границе</strong></h3>
<p>Новим законом старосна граница, за набавку оружја и личну безбедност, подиже се са 18 на 21 годину.</p>
<p>"Одређеним истраживањима утврђено је да је, због одређене психофизичке незрелости, управо та разлика између 18 и 21 године рањива, што је показало да би ту границу требало померити са 18 на 21 годину", објаснио је Лукић.</p>
<p>Лукић истиче да ће ограничење количине муниције за оружје и личну безбедност, које је такође обухваћено новим предлогом, бити додатно оптерећење за оне који је савесно користе.</p>
<p>"Приликом теренске провере, сваки припадник Министарства унутрашњих послова моћи ће да има само 100 комада муниције. Муницију неће моћи накнадно набавити из простог разлога што ће се издавати посебна дозвола за набавку тих 100 комада", објаснио је Лазић.</p>
<p>Како каже, у пракси ће свако ко поседује врсту оружја која је обухваћена овим предлогом, а уколико има обавезне тренинге, морати да допуни муницију у овлашћеној стрељани.</p>
<p>"Након испуцаних 100 метака, мора да у овлашћеној стрељани плати те метке које испуца и они су знатно скупљи у односу на набавку у специјализованим радњама. То је услов за добијање додатне муниције", истиче Лазић.</p>
<h3><strong>Шта је са ловцима и спортистима</strong></h3>
<p>Лазић истиче да се, када су у питању ловци, предлогом закона не мења ништа, иако би, према његовом мишљењу, и за овај ресор старосна граница требала да буде подигнута.</p>
<p>"Исто тако, када су у питању спортски савези, на неки начин они су већ едуковани, али моје лично мишљење и лични став јесте да је и за ловце и за спортисте требало подићи границу на 21 годину", наводи Лазић.</p>
<p>Истиче да ће за подношење нових захтева провере бити много комплексније.</p>
<p>"Оне подразумевају не само провлачење кроз одређене кривичне евиденције, него и дубинске провере које би се радиле у непосредном окружењу, где би припадници Министарства унутрашњих послова, који раде те провере, могли да сагледају комплетну личност, његове мане, слабости и све остале особине", каже Лазић.</p>
<h3><strong>Како до оружног листа</strong></h3>
<p>У пракси грађани морају да испуне одређене услове да би добили одобрење за набавку оружја.</p>
<p>"Прво да немају било какву кривичну пријаву, да нису кривично осуђивани. Исто тако, да нису конфликтне личности, свадљиве, али се ради и комплетна провера њиховог емоционалног статуса. Мора да има и разлоге због којих се захтев подноси", наводи Лазић.</p>
<p>Истиче да је један од важнијих сегмената предлога закона онај који обухвата стрелишта.</p>
<p>"Обухвата и технолошке могућности око уређења стрелишта, сертификације овлашћених инструктора, а оно што је најважније – старосна доб лица која могу користити стрелиште. У том закону је дефинисано да га малолетници не могу користити, као што је то био случај до сада", објаснио је Лазић.</p>
<h3><strong>За малолетнике само спортско оружје</strong></h3>
<p>Декан Факултета за дипломатију и безбедност каже да нови предлог закона предвиђа да малолетници од 14 до 18 година могу да користе искључиво ваздушне пушке и то само ако су чланови одређеног спортског савеза.</p>
<div class="segment" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment-body" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment-text-wrap" data-v-d70f19c3="">
<p class="segment-text" data-v-d70f19c3="">"Уколико <strong><a href="/vesti/politika/5991244/sednica-skupstina-vanredno-zasedanje-nastavak.html" target="_blank" rel="noopener">предлог закона буде усвојен до краја јула</a></strong>, након што буде објављен у <em>Службеном гласнику</em>, биће одређен рок од девет месеци да се донесу одређена подзаконска акта, јер без тих подзаконских аката он не би могао бити имплементиран", каже Лазић.</p>
<div class="segment-text-wrap" data-v-d70f19c3="">
<p class="segment-text" data-v-d70f19c3="">Додаје да ће након тога тећи рок од три месеца када ће грађани поново пријављивати тзв. оружје у нелегалном поседу.</p>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="segment" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment-body" data-v-d70f19c3="">
<div class="segment-text-wrap" data-v-d70f19c3="">
<p class="segment-text" data-v-d70f19c3="">"У сваком случају, тај закон омогућиће да се та материја на један бољи начин регулише и обезбедиће већу безбедност за грађане Републике Србије", закључио је Лазић.</p>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 9 Jul 2026 18:37:52 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991576/predlog-zakona-oruzje-uslovi-dozvole.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/10/14/83/5550926/thumbs/13085147/PG-JP_CF_09-07-2026_05_50_mxf_09_12_13_02_Still004.jpg</url>
                    <title>Предлог закона о оружју – строжи услови, виша старосна граница и ограничена количина муниције</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991576/predlog-zakona-oruzje-uslovi-dozvole.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/9/10/14/83/5550926/thumbs/13085147/PG-JP_CF_09-07-2026_05_50_mxf_09_12_13_02_Still004.jpg</url>
                <title>Предлог закона о оружју – строжи услови, виша старосна граница и ограничена количина муниције</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991576/predlog-zakona-oruzje-uslovi-dozvole.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Од учитеља  у Вијетнаму до београдског шетача паса –  љубав према животињама преточена у професију</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991176/od-ucitelja-u-vijetnamu-do-beogradskog-setaca-pasa--ljubav-prema-zivotinjama-pretocena-u-profesiju.html</link>
                <description>
                    Кажу да су пси једина бића која своје власнике сваког дана дочекују као да су им најважнији на свету. И то је један од разлога због ког већина данас не може да замисли живот без њих. А када власници нису ту, на сцену ступа неко ко је од поверења, одговорности и љубави према животињама направио професију. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/17/53/627/5549045/thumbs/13078487/sve_00_02_34_13_Still007.jpg" 
                         align="left" alt="Од учитеља  у Вијетнаму до београдског шетача паса –  љубав према животињама преточена у професију" title="Од учитеља  у Вијетнаму до београдског шетача паса –  љубав према животињама преточена у професију" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Девет паса различитих карактера, један воли да трчи, други застајкује на сваком ћошку, а трећи воли да се мази са децом.</p>
<p><!--<box box-left 51781961 video>-->Никша Херман каже да су потребе паса прилично једноставне, они желе да се крећу, њушкају, играју.</p>
<p>"Покупим их све заједно и онда их одведем на Калемегдан, они у том амбијенту добијају све на једном месту", додао је Херман.</p>
<p>Пре пет година вратио се из Вијетнама где је радио као учитељ енглеског језика. Удомио је пса Лиму који сада има чак осам пријатеља.</p>
<p>Лима свакодневно има осмочлано друштво за игру и шетњу јер их све његов власник чува. Како каже, почео је тако што су га пријатељи замолили да им причува псе, а онда је схватио да тиме жели да се бави.</p>
<p>"Желим да се играм са псима, тако да сам спојио лепо и корисно и остварио свој неки дечји сан", каже Херман.</p>
<p>Никши се сан остварио, али се сигурно остварио и онима о којима брине, иако они не умеју да кажу, умеју да покажу.</p>
<p>За себе каже да има најлепшу канцеларију на свету – реку и обалу. Осим тога што чува и у шетњу изводи псе чији су власници на путу или на послу, за неке псе које је склонио са улице уз помоћ пријатеља пронашао је и дом.</p>
<p>"Пре него што оде у свој дом, тренирам са њима, радим, ментално их стимулишем, играм се са њима, они се међусобно играју, друже. Имамо једну главну јутарњу шетњу, након које се вратимо да клопају. Касније их изведем опет, током дана три или четири пута укупно", објаснио је Херман.</p>
<p>Како каже, посао је захтеван, али може да буде и уносан. Ипак, нема проблема са комшијама, јер су он и пси углавном напољу, а испред зграде друштво буде и веће јер се придруже и комшијски пси. Иза ових осам поводаца стоје искуство, стрпљење и много љубави према животињама.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 9 Jul 2026 05:52:15 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991176/od-ucitelja-u-vijetnamu-do-beogradskog-setaca-pasa--ljubav-prema-zivotinjama-pretocena-u-profesiju.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/17/53/627/5549045/thumbs/13078481/sve_00_02_34_13_Still007.jpg</url>
                    <title>Од учитеља  у Вијетнаму до београдског шетача паса –  љубав према животињама преточена у професију</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991176/od-ucitelja-u-vijetnamu-do-beogradskog-setaca-pasa--ljubav-prema-zivotinjama-pretocena-u-profesiju.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/17/53/627/5549045/thumbs/13078481/sve_00_02_34_13_Still007.jpg</url>
                <title>Од учитеља  у Вијетнаму до београдског шетача паса –  љубав према животињама преточена у професију</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5991176/od-ucitelja-u-vijetnamu-do-beogradskog-setaca-pasa--ljubav-prema-zivotinjama-pretocena-u-profesiju.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Вучић са НАЛЕД-ом и Етно мрежом о побољшању квалитета услуга за грађане и привреду</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990704/vucic-sa-naled-om-i-etno-mrezom-o-poboljsanju-kvaliteta-usluga-za-gradjane-i-privredu.html</link>
                <description>
                    Председник Србије Александар Вучић састао се са представницима Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и Етно мреже.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/11/36/541/5547275/thumbs/13072842/vucic-naled-etno-mreza.jpg" 
                         align="left" alt="Вучић са НАЛЕД-ом и Етно мрежом о побољшању квалитета услуга за грађане и привреду" title="Вучић са НАЛЕД-ом и Етно мрежом о побољшању квалитета услуга за грађане и привреду" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У објави на <em>Инстаграму</em> Александар Вучић је навео да су имали садржајан разговор о конкретним корацима за унапређење ефикасности државе и квалитета услуга за грађане и привреду, као и о промоцији националних вредности.</p>
<p><!--<box box-left 51781262 embed>--></p>
<p>"Користан и садржајан састанак са представницима НАЛЕД-а и Етно мреже о конкретним корацима за унапређење ефикасности државе и квалитета услуга које пружамо нашим грађанима и привреди, као и о промоцији националних вредности", објавио је Вучић.</p>
<p>Како је навео, разменили су мишљења о наставку сарадње са Владом Србије, градовима и општинама на спровођењу реформи државних система, уз уверење да управо кроз партнерство са НАЛЕД-ом можемо да остваримо модернију, ефикаснију и одговорнију јавну управу.</p>
<p>"Посебну пажњу посветили смо унапређењу координације између државних институција и НАЛЕД-а на програмима који ће допринети уређењу имовинско-правних односа, стварању повољнијег пословног амбијента и бржем развоју локалних самоуправа. Разговарали смо и о унапређењу сарадње у областима заштите животне средине, здравства и прехрамбене индустрије", навео је Вучић.</p>
<p>"Са представницима Етно мреже разговарао сам о очувању и промоцији наше културне баштине, традиционалних заната и националних вредности, као и о могућностима сарадње са Експо Београд 2027 на представљању богатог културног идентитета Србије и свега онога што нашу земљу чини препознатљивом у свету", навео је Вучић.</p>
<p>Како је напоменуо, Србија ће наставити да подржава иницијативе које доносе конкретне резултате, јачају институције, унапређују конкурентност наше привреде и промовишу најбоље вредности наше земље.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 8 Jul 2026 11:38:43 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990704/vucic-sa-naled-om-i-etno-mrezom-o-poboljsanju-kvaliteta-usluga-za-gradjane-i-privredu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/11/36/541/5547275/thumbs/13072812/vucic-naled-etno-mreza.jpg</url>
                    <title>Вучић са НАЛЕД-ом и Етно мрежом о побољшању квалитета услуга за грађане и привреду</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990704/vucic-sa-naled-om-i-etno-mrezom-o-poboljsanju-kvaliteta-usluga-za-gradjane-i-privredu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/11/36/541/5547275/thumbs/13072812/vucic-naled-etno-mreza.jpg</url>
                <title>Вучић са НАЛЕД-ом и Етно мрежом о побољшању квалитета услуга за грађане и привреду</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990704/vucic-sa-naled-om-i-etno-mrezom-o-poboljsanju-kvaliteta-usluga-za-gradjane-i-privredu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Припрема кадрова за будућу атомску централу – када почиње мастер програм за нуклеарне инжењере</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990519/priprema-kadrova-za-buducu-atomsku-centralu--kada-pocinje-master-program-za-nuklearne-inzenjere.html</link>
                <description>
                    Меморандум који су потписали Институт за нуклеарне науке &#034;Винча“ и Факултет техничких наука у Новом Саду отворио је пут за покретање мастер програма на ком ће се школовати будући нуклеарни инжењери. Директор Института &#034;Винча“ Славко Димовић каже за РТС да је формирање стручних кадрова најважнији корак ка увођењу нуклеарне енергије у Србији и да би настава могла да почне већ наредне године.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/9/13/698/5546082/thumbs/13070136/PG-JP_CF_08-07-2026_05_45_mxf_09_35_27_03_Still003.jpg" 
                         align="left" alt="Припрема кадрова за будућу атомску централу – када почиње мастер програм за нуклеарне инжењере" title="Припрема кадрова за будућу атомску централу – када почиње мастер програм за нуклеарне инжењере" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Потписивањем меморандума о сарадњи Института за нуклеарне науке "Винча“ и Факултета техничких наука у Новом Саду започете су припреме за покретање мастер студија на којима ће се образовати кадрови неопходни за развој нуклеарне енергетике у Србији.</p>
<p><!--<box box-left 51780804 video>--></p>
<p>Директор Института "Винча“ Славко Димовић оценио је у Јутарњем програму РТС-а да је управо недостатак стручног кадра један од највећих изазова у процесу увођења нуклеарне енергије.</p>
<p>"Ово је корак који је можда требало да уследи и раније, али никада није касно. Циљ је да формирамо мастер програм који ће објединити теоријску наставу и практичну обуку и представљати основу за стварање нових кадрова за будућу српску нуклеарну електрану“, навео је Димовић.</p>
<p>Како је објаснио, студенти ће током мастер студија стицати знања из више области неопходних за рад нуклеарних постројења, а након наставе у Србији практичну обуку наставиће у иностранству, у сарадњи са водећим европским универзитетима, институтима и нуклеарним електранама.</p>
<p>Према његовим речима, програм ће бити намењен дипломцима различитих техничких факултета – електротехнике, машинства, грађевинарства и других сродних области.</p>
<h3><strong>Први студенти већ наредне године</strong></h3>
<p>Димовић очекује да би прва генерација студената могла да упише мастер програм већ почетком, односно током наредне академске године, након завршетка поступка акредитације.</p>
<p>Истиче да је, поред самог покретања студија, важно мотивисати младе да се определе за ову област и упознати их са могућностима запошљавања.</p>
<p>"Није довољно само отворити нови студијски програм. Будући студенти морају да знају шта ће радити, какве су им професионалне перспективе и зашто је ова област важна за развој Србије“, рекао је Димовић.</p>
<h3><strong>"Потребно више знања и мање предрасуда"</strong></h3>
<p>Говорећи о односу јавности према нуклеарној енергији, директор "Винче“ сматра да је неопходно радити на едукацији грађана и разбијању предрасуда.</p>
<p>Најавио је да Институт планира више програма намењених јавности, попут дана отворених врата, трибина и радионица, како би грађани добили више информација о нуклеарној енергији и безбедности савремених нуклеарних постројења.</p>
<p>Додаје и да са едукацијом треба почети још у средњим, па и основним школама, како би се млади благовремено упознали са значајем ове области.</p>
<h3><strong>"Нуклеарна енергија је неопходна“</strong></h3>
<p>Димовић сматра да је развој нуклеарне енергетике неопходан уколико Србија жели сигурно снабдевање електричном енергијом и смањење емисије штетних гасова.</p>
<p>„Ако желимо довољно електричне енергије и чистији ваздух, нуклеарна енергија је неопходна“, истакао је.</p>
<p>Навео је да је у овом тренутку важније формирање стручних кадрова и изградња друштвене подршке него избор конкретне технологије или стратешког партнера.</p>
<h3><strong>Искуство Мађарске као модел</strong></h3>
<p>Димовић је указао да Србија може много да научи од Мађарске, која има дугогодишње искуство у коришћењу нуклеарне енергије.</p>
<p>Како је навео, представници "Винче“ недавно су посетили нуклеарну електрану "Пакш", где су разговарали са руководством тог постројења.</p>
<p>"Мађарска је по величини и географском положају слична Србији, због чега њено искуство може бити добар модел за развој нашег нуклеарног програма“, оценио је Димовић.</p>
<p>Он је закључио да је формирање домаћих кадрова предуслов за реализацију свих будућих планова у области нуклеарне енергетике и једног од најзначајнијих инфраструктурних пројеката Србије у наредним деценијама.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 8 Jul 2026 13:29:22 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990519/priprema-kadrova-za-buducu-atomsku-centralu--kada-pocinje-master-program-za-nuklearne-inzenjere.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/9/13/698/5546082/thumbs/13070130/PG-JP_CF_08-07-2026_05_45_mxf_09_35_27_03_Still003.jpg</url>
                    <title>Припрема кадрова за будућу атомску централу – када почиње мастер програм за нуклеарне инжењере</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990519/priprema-kadrova-za-buducu-atomsku-centralu--kada-pocinje-master-program-za-nuklearne-inzenjere.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/9/13/698/5546082/thumbs/13070130/PG-JP_CF_08-07-2026_05_45_mxf_09_35_27_03_Still003.jpg</url>
                <title>Припрема кадрова за будућу атомску централу – када почиње мастер програм за нуклеарне инжењере</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990519/priprema-kadrova-za-buducu-atomsku-centralu--kada-pocinje-master-program-za-nuklearne-inzenjere.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>ЕУ не одустаје од ЕЕС система – гужве на границама се рачунају у одмор</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990471/evropska-unija-ees-sistem-putovanja.html</link>
                <description>
                    Европска унија одбацила је позиве аеродрома и авио-компанија да обустави примену нових биометријских граничних контрола за држављане земаља које нису чланице ЕУ, упркос проблемима са редовима и кашњењима на појединим прелазима. Директор Националне асоцијације туристичких агенција Александар Сеничић рекао је за РТС да се обустава овог система не разматра.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/7/19/560/5545746/thumbs/13069272/PG-JP_CF_08-07-2026_05_45_mxf_07_47_20_08_Still001.jpg" 
                         align="left" alt="ЕУ не одустаје од ЕЕС система – гужве на границама се рачунају у одмор" title="ЕУ не одустаје од ЕЕС система – гужве на границама се рачунају у одмор" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Званичници Европске уније сматрају да систем уласка и изласка није савршен, али његова потпуна обустава није могућа.</p>
<p><!--<box box-left 51780702 video>-->Александар Сеничић је истакао да су гужве и даље највеће на граничним прелазима ка Грчкој, Хрватској и другим популарним туристичким дестинацијама.</p>
<p>Ипак, истиче да је ситуација на грчким друмским прелазима знатно боља него прошле године.</p>
<p>"Последњих дана видимо да, када су велике гужве, највећи број прелаза је отворен. Све траке раде, ради већи број људи него прошле године, а туристички аутобуси више не представљају тако велики проблем", наводи Сеничић.</p>
<p>Објашњава да је на аеродромима ситуација сложенија због недостатка запослених и техничке опреме.</p>
<p>"На аеродромима, нажалост, не постоји довољан број кадрова. С друге стране, аеродроми нису до краја довољно добро технички опремљени", каже Сеничић и додаје да Грчка привремено суспендује примену система када се створе велике гужве.</p>
<h3><strong>Европска унија ипак неспремна</strong></h3>
<p>Сматра да је највећи проблем то што је систем уведен без довољно добре припреме.</p>
<p>"Пожурило се, техничко решење је доста лоше, људи нису довољно добро обучени и немамо довољно технике на самим граничним прелазима", истиче Сеничић.</p>
<p>Подсећа да ће до краја године или почетком наредне бити уведен и систем ЕТИАС, који неће заменити постојеће биометријске контроле, већ ће представљати посебно одобрење за путовање у земље Европске уније.</p>
<p>Путницима саветује да користе алтернативне граничне прелазе и избегавају најоптерећеније термине.</p>
<p>"Не морамо сви да идемо у исто време и не морамо сви да прелазимо преко истог прелаза. Пут креће оног тренутка кад уђемо у ауто. Тад креће одмор, а не кад стигнемо на плажу", поручио је Сеничић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 8 Jul 2026 12:11:11 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990471/evropska-unija-ees-sistem-putovanja.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/7/19/560/5545746/thumbs/13069271/PG-JP_CF_08-07-2026_05_45_mxf_07_47_20_08_Still001.jpg</url>
                    <title>ЕУ не одустаје од ЕЕС система – гужве на границама се рачунају у одмор</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990471/evropska-unija-ees-sistem-putovanja.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/8/7/19/560/5545746/thumbs/13069271/PG-JP_CF_08-07-2026_05_45_mxf_07_47_20_08_Still001.jpg</url>
                <title>ЕУ не одустаје од ЕЕС система – гужве на границама се рачунају у одмор</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990471/evropska-unija-ees-sistem-putovanja.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ботаничка башта, амфитеатар – како ће изгледати најмодернија основна школа у Србији</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990365/beograd-na-vodi-skola-vrtic.html</link>
                <description>
                    Од 1. септембра 450 ђака Основне школе &#034;Исидора Секулић&#034; наставу ће похађати у новом објекту у Београду на води. Све потребне дозволе добио је и вртић &#034;Цар Душан&#034; па ће од јесени ту боравити 150 малишана.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/17/52/862/5544545/thumbs/13066265/skola-t.jpg" 
                         align="left" alt="Ботаничка башта, амфитеатар – како ће изгледати најмодернија основна школа у Србији" title="Ботаничка башта, амфитеатар – како ће изгледати најмодернија основна школа у Србији" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p data-pm-slice="1 1 []">Изградња Основне школе у Улици Луке Ћеловића Требињца завршена је у октобру, а употребна дозвола издата је у јуну.</p>
<p data-pm-slice="1 1 []"><!--<box box-left 51780476 video>-->У међувремену, у најмодернију школу у Србији стигле су клупе, столице, паметне табле, монтирани су компјутери, а у музичком кабинету ђаке чека бели клавир.</p>
<p>Остало је да се до 1. септембра објекат, који се простире на пет хиљада квадратних метара, очисти и да се наставници и ђаци Основне школе "Исидора Секулић" преселе.</p>
<p>Директорка школе Биљана Ракић каже да чека да добије кључеве од школе, али и употребну дозволу.</p>
<p>"Када добијем сву ту документацију, онда треба да се верификује школа. Верификацију ради Министарство просвете тиме што ја пошаљем сву документацију у вези са нашим кадром, за бројно стање ученика, капацитете школе и шта школа нуди, онда они одобре ту верификацију и школа може да почне са радом", објаснила је Ракићева.</p>
<h3><strong>Попуњени капацитети</strong></h3>
<p>Упис је завршен и попуњени су капацитети, сада је најважнији посао, истичу у управи, да се пресели богата библиотека. У ботаничкој башти биће организована настава под ведрим небом.</p>
<p>Ова школа разликује се и по томе што на улазу доминира велики амфитеатар, али и по ботаничкој башти која има биљке са свих континената.</p>
<p>"Школа има деветнаест кабинета који су опремљени са паметним таблама. Од тога један специјализован кабинет за хемију који је опремљен за лабораторијске вежбе. Исто тако има фискултурну салу која је опремљена најновијом опремом за физичко", наводи Ракићева.</p>
<h3>Вртић на 3.000 квадратних метара</h3>
<p>Љуљашке, тобогани, куле за пењање, школице, тартан подлога, а у продужетку стаза која води до вртића "Цар Душан" који се са изузетно осмишљеним двориштем простире на три хиљаде квадратних метара.</p>
<p>Све просторије гледају на двориште оивичено зеленилом које обезбеђује природну изолацију од градске вреве, а места има за стотину педесет малишана.</p>
<h3><strong>Деца из ОШ "Свети Сава" засад у старом објекту "Исидоре Секулић"</strong></h3>
<p>Заменица градоначелника Београда Весна Видовић истиче да је важно да родитељи знају да су и вртић и школа у власништву државе.</p>
<p>"Што се тиче самог вртића, вртић 'Принцеза Оливера' који се налази у непосредној близини, остаје и даље да ради, док ће се Oсновна школа 'Исидора Секулић' комплетно преселити у нови објекат. Tренутно су у тој школи деца која су исељена из Oсновне школе 'Свети Сава' где траје реконструкција", објаснила је Видовићева.</p>
<p>Међу солитерима тик иза зграде нове "Поште" своје место нашле су Основна школа и вртић, сваки кутак је под видео надзором, а у Београду на води кажу, биће још и вртића и школа у овом делу града.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 8 Jul 2026 13:34:02 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990365/beograd-na-vodi-skola-vrtic.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/17/52/862/5544545/thumbs/13066259/skola-t.jpg</url>
                    <title>Ботаничка башта, амфитеатар – како ће изгледати најмодернија основна школа у Србији</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990365/beograd-na-vodi-skola-vrtic.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/17/52/862/5544545/thumbs/13066259/skola-t.jpg</url>
                <title>Ботаничка башта, амфитеатар – како ће изгледати најмодернија основна школа у Србији</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5990365/beograd-na-vodi-skola-vrtic.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Протест малинара у Ариљу, траже вишу откупну цену</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989908/protest-malinara-u-arilju-traze-visu-otkupnu-cenu.html</link>
                <description>
                    Незадовољни откупном ценом од око 400 динара по килограму, пред зградом општине Ариље окупили су се произвођачи малине из Ариља, Пожеге, Ивањице, Нове Вароши и Пријепоља.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/12/49/677/5542877/thumbs/13061951/arilje_t.jpg" 
                         align="left" alt="Протест малинара у Ариљу, траже вишу откупну цену" title="Протест малинара у Ариљу, траже вишу откупну цену" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Након састанка са председником ариљске општине Предрагом Масларом, представници малинара рекли су да траже да минимална цена за килограм буде 550 динара као и хитан састанак с министром Драганом Гламочићем у Ариљу.</p>
<p><!--<box box-left 51779695 media>--></p>
<p>Од Министарства пољопривреде очекују субвенције ако откупљиваци не подигну цену малине.</p>
<p>Гостујући на РТС-у, <strong><a href="/vesti/ekonomija/5989414/psenica-dragan-glamocic-prinos-voce.html" target="_blank" rel="noopener">Драган Гламочић</a></strong> рекао је да се одржава континуиран дијалог са произвођачима малине и да је комуникација боља него претходних година.</p>
<p>Истакао је да је тренутна откупна цена малине међу вишима у региону додавши да се не може потпуно издвојити од тржишних кретања у свету.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 7 Jul 2026 13:34:39 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989908/protest-malinara-u-arilju-traze-visu-otkupnu-cenu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/12/49/677/5542877/thumbs/13061945/arilje_t.jpg</url>
                    <title>Протест малинара у Ариљу, траже вишу откупну цену</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989908/protest-malinara-u-arilju-traze-visu-otkupnu-cenu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/12/49/677/5542877/thumbs/13061945/arilje_t.jpg</url>
                <title>Протест малинара у Ариљу, траже вишу откупну цену</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989908/protest-malinara-u-arilju-traze-visu-otkupnu-cenu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Милорад Додик у емисији &#034;У среду са Бојаном Билбијом&#034;</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989456/milorad-dodik-u-emisiji-u-sredu-sa-bojanom-bilbijom.html</link>
                <description>
                    У среду од 17 часова гост РБ1 биће Милорад Додик, председник СНСД-а.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/9/41/315/5541426/thumbs/13057146/mdodik.jpg" 
                         align="left" alt="Милорад Додик у емисији &#034;У среду са Бојаном Билбијом&#034;" title="Милорад Додик у емисији &#034;У среду са Бојаном Билбијом&#034;" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У среду са Бојаном Билбијом, Милорад Додик  говори о Републици Српској након одласка Кристијана Шмита, предстојећим општим изборима у Босни и Херцеговини, будућности Српске у оквиру БиХ, повезивању Србије и Републике Српске и о свом даљем политичком ангажману.</p>
<p>"У среду са Бојаном Билбијом" емитује се од 17 часова на Радио Београду 1.</p>
<p><!--<box box-left 51779077 media>--></p>
<p><strong><a href="/magazin/film-i-tv/5965417/u-sredu-sa-bojanombilbijom-nova-emisija-bojan-bilbija.html" target="_blank" rel="noopener">"У среду са Бојаном Билбијом"</a></strong> је ауторски пројекат који се бави најважнијим политичким, геополитичким и друштвеним темама које обликују свакодневни живот грађана Србије, али и глобалне процесе који утичу на цео свет.</p>
<p>Реч је о мултимедијалном формату Радио Београда који публика може не само да слуша, већ и да гледа путем дигиталних платформи. Кроз динамичне разговоре са релевантним саговорницима из света политике, дипломатије, науке, економије, медија и јавног живота, емисија ће понудити више од дневних вести, отвориће простор за дијалог и анализу тема које одређују нашу садашњост и будућност.</p>
<p>Емисију можете погледајти одложено на <em>Јутјуб</em> каналу Радио Београд или слушати на апликацијама <em>РТС Звук</em> и <em>РТС Планета</em>.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 7 Jul 2026 09:19:19 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989456/milorad-dodik-u-emisiji-u-sredu-sa-bojanom-bilbijom.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/9/41/315/5541426/thumbs/13057140/mdodik.jpg</url>
                    <title>Милорад Додик у емисији &#034;У среду са Бојаном Билбијом&#034;</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989456/milorad-dodik-u-emisiji-u-sredu-sa-bojanom-bilbijom.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/7/9/41/315/5541426/thumbs/13057140/mdodik.jpg</url>
                <title>Милорад Додик у емисији &#034;У среду са Бојаном Билбијом&#034;</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989456/milorad-dodik-u-emisiji-u-sredu-sa-bojanom-bilbijom.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Маутхаузен из Великог рата: српски новомученици и модерни Самарићанин са фресака у спомен-капели</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5986387/mauthauzen-prvi-svetski-rat-srpski-novomucenici-samaricanin-spomen-kapela.html</link>
                <description>
                    На војном гробљу из Првог светског рата Рајфендорф-Маутхаузен лежи између 7000 и 8000 српских војника и цивила који су страдали у аустроугарском логору. Кроз логор Маутхаузен до 1918. године прошло је око 40.000 Срба, Италијана, Руса и припадника других народа. Да би сачувала сећање на ово велико, али недовољно познато губилиште Срба, Српска православна црква  је о стогодишњици Великог рата на подручју логора изградила капелу посвећену Светим српским новомученицима. Две фреске у спомен жртвама нарочите су.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/2/14/41/297/5522192/thumbs/13008014/MTamb.PNG" 
                         align="left" alt="Маутхаузен из Великог рата: српски новомученици и модерни Самарићанин са фресака у спомен-капели" title="Маутхаузен из Великог рата: српски новомученици и модерни Самарићанин са фресака у спомен-капели" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western">Борба за преживљавање код затвореника аустроугарског концентарционог логора Маутхаузен је била свакодневна.</p>
<p class="western">Логорски чувари су их остављали на отвореној хладноћи, с обзиром да се град Маутхаузен налази недалеко од Дунава, приморававали их на исцрпљујући физички рад, а због нехигијенских услова јавио се и смртоносни тифус.</p>
<p class="western"><!--<box box-left 51772141 media>-->„Забележено је у неким књигама да је неко од заробљеника и страдалника имао жељу да, када их више не буде, место бар буде обележено крсним знамењем“, каже протојереј-ставрофор Драган Мићић из Епархије аустријске за РТС.</p>
<p class="western">У монографији о капели у Маутхаузену наводи се да је у логору постојала барака у којој су се логораши молили, због чега се на данашњи храм на гробљу се гледа као на обнављање тог првобитног. Иконостас је био дрвени, али је 7. јула 2022. у Спомен-капели српских новомученика у Маутхаузену одлуком Њ.П. епископа Андреја замењен каменим иконостасом, "који више одговара природи и намени спомен-храма", како пише<strong><a href="https://www.spc-linz.at/spomen-kapela-u-mauthauzenu/" target="_blank" rel="noopener"> на сајту СПЦ у Линцу</a></strong>.</p>
<h3 class="western">Сведочанство ужаса: ко су били новомученици</h3>
<p class="western">У спомен-капели, која чува сећање на жртве, са јужне стране, осликани су Свети српски новомученици. Фреска сведочи о животу у логору и рађена је према фотографијама заробљеника.</p>
<p class="western"><!--<box box-left 51772129 media>--></p>
<p class="western">Из записника логорске управе се зна  да су уз војнике, насликане у униформама, у логору боравили и сељаци, радници и неколико свештеника. Лопата и чекић, које носе у рукама, симболизују свакодневни живот, јер су радили у оближњем каменолому или градили путеве, док срп приказује сеоско порекло појединих логораша.</p>
<p class="western">На средини малог храма постављена је јединствена икона Српских новомученика.</p>
<p class="western">"Прелепа је и у потпуности задовољава опис страдања тих људи. Показује зашто су ти мученици уопште били тамо и зашто су страдали", каже отац Драган.</p>
<h3 class="western">Неочекивана помоћ тадашњег бискупа Линца</h3>
<p class="western">На северном зиду капеле, приказан је оболели српски војник којег негују логорски лекар др Фридрих Кох и римокатолички духовник, бискуп Рудолф Хитмајер.</p>
<p class="western"><!--<box box-left 51772139 media>-->"Иако је то био логор који су држали Аустроугари, ипак је било и оних који су помагали. Тако је, на пример, тадашњи бискуп града Линца редовно одлазио тамо; тамо се заразио и умро. Био је свестан ризика и чињенице да су људи болесни, али је ипак долазио", говори отац Драган.</p>
<p class="western">Бискуп је био модерни, западноевропски Самарићанин, сматрају српски духовници. Иако је прво подржао рат против Србије, када је видео ситуацију у којој су затвореници, Хитмајер се преобратио. Није правио разлику између свог и туђег народа и чинио је милосрђе „непријатељу“.</p>
<p class="western">У логору су преминула три лекара покушавајући да се изборе са тифусом. Породица доктора Фридриха Коха живи у околини Линца и често посећује војно гробље, наводи се у монографији о спомен-капели коју је објавила Епархија.</p>
<h3 class="western">Живопис спомен-капеле</h3>
<p class="western">Задатак да спомен на ове српске новомученике, пренесе на зидове капеле у духу православног живописа, поверен је сликару, ђакону Николи Лубардићу.</p>
<p class="western"><!--<box box-left 51772314 media>-->„Ђакон Лубардић је изузетан уметник. Мало сам се нервирао док је радио. Дођем тамо, а он спава. Кажем му: ’Како спаваш, човече Божји?’, а он одговара: ’Оче, овде је врло тешко радити.’ И ја сада заиста увиђам да му је било тешко, јер су нечисте силе и те како радиле против тога и нису се радовале свему овоме“, прича отац Драган.</p>
<p class="western">Отац Драган подсећа и да су хиљаде костију мученика закопане на том месту, али да је, иако је осликавање унутрашњости капеле дуго трајало, фрескописац то радио са огромном љубављу.</p>
<h3 class="western">Васкрсла затвореничка црква</h3>
<p class="western">Чекало се 100 година да <strong><a href="/rts/Dijaspora/vesti/2271940/polozen-kamen-temeljac-spomen-kapele-na-vojnom-groblju-u-mauthauzenu.html?email=yes" target="_blank" rel="noopener">почне градња спомен-обележја</a></strong> – Капеле Светих српских новомученика.</p>
<p class="western"><em><!--<box box-left 51772268 entrefilet>--></em></p>
<p>Спомен-капела данас представља поклоничко место на једној од многих Голгота српског народа и споменик жртвама. Сваке године га посећују потомци логораша и поштоваоци жртава који су пострадали за слободу.</p>
<p class="western"> <!--<box box-left 51772301 media>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 7 Jul 2026 06:00:29 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5986387/mauthauzen-prvi-svetski-rat-srpski-novomucenici-samaricanin-spomen-kapela.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/2/14/41/297/5522192/thumbs/13008008/MTamb.PNG</url>
                    <title>Маутхаузен из Великог рата: српски новомученици и модерни Самарићанин са фресака у спомен-капели</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5986387/mauthauzen-prvi-svetski-rat-srpski-novomucenici-samaricanin-spomen-kapela.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/2/14/41/297/5522192/thumbs/13008008/MTamb.PNG</url>
                <title>Маутхаузен из Великог рата: српски новомученици и модерни Самарићанин са фресака у спомен-капели</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5986387/mauthauzen-prvi-svetski-rat-srpski-novomucenici-samaricanin-spomen-kapela.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ивањдан – заштитник кумства и девојачки празник</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989198/ivanjdan--zastitnik-kumstva-i-devojacki-praznik.html</link>
                <description>
                    Српска православна црква и верници славе Ивањдан, рођење Светог Јована Претече. Његово име се, између осталог, везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак Новог завета и проповеди хришћанске вере.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/20/47/501/5540591/thumbs/13053899/sv-jovan-krstitelj-t.jpg" 
                         align="left" alt="Ивањдан – заштитник кумства и девојачки празник" title="Ивањдан – заштитник кумства и девојачки празник" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Ивањдан je хришћански празник којим се обележава рођење Светог Јована Крститеља.</p>
<p><!--<box box-left 51778981 video>--></p>
<p>Ниједан светитељ нема толико пута спомен у години – обележава се рођење, усековање, сабор, три обретења Светог Јована чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.</p>
<p>Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства.</p>
<p>Народно празновање Ивањдана потиче из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.</p>
<h3><strong>У народу познат као "девојачки празник" </strong></h3>
<p>Ивањдан је у народу познат и као "девојачки празник" због бројних обичаја и ритуала који су посвећени женском роду.</p>
<p>Венци од ивањског цвећа, песма девојака, кићење куће за здравље укућана, само су неки од обичаја који прате Ивањдан.</p>
<p>Понегде је обичај и да се кроз венце од уплетене јованове траве на Ивањдан провлаче жене које немају децу, а желе их. </p>
<p>У неким деловима Србије постоји веровање и да девојке које нису удате, треба да у саксији посаде мало жита које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико су клице као прстенови, то значи да ће се на јесен сигурно удати.</p>
<p>Такође, распрострањено је мишљење да се на данашњи дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме, у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.</p>
<h3><strong>Брање лековитих трава и плетење венца </strong></h3>
<p>У низу живописних обичаја посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака.</p>
<p><!--<box box-left 51778662 media>--></p>
<p>У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.</p>
<p>Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника, не улази се у виноград. </p>
<p>Kаже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси. </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 7 Jul 2026 06:50:10 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989198/ivanjdan--zastitnik-kumstva-i-devojacki-praznik.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/20/47/501/5540591/thumbs/13053893/sv-jovan-krstitelj-t.jpg</url>
                    <title>Ивањдан – заштитник кумства и девојачки празник</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989198/ivanjdan--zastitnik-kumstva-i-devojacki-praznik.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/20/47/501/5540591/thumbs/13053893/sv-jovan-krstitelj-t.jpg</url>
                <title>Ивањдан – заштитник кумства и девојачки празник</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989198/ivanjdan--zastitnik-kumstva-i-devojacki-praznik.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Плакета удружења ратних ветерана за емисију &#034;Дозволите...&#034; </title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989157/plaketa-udruzenja-ratnih-veterana-za-emisiju-dozvolite-.html</link>
                <description>
                    Академија видовданских витезова србских из Руме доделила је поводом Видовдана плакету емисији о војсци &#034;Дозволите..&#034; као признање за извештавање о ратним ветеранима, активностима удружења бораца и неговању културе сећања на ратове 90-их година. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/18/40/512/5540279/thumbs/13052891/Plaketa_za_emisiju_Dozvolite.JPG" 
                         align="left" alt="Плакета удружења ратних ветерана за емисију &#034;Дозволите...&#034; " title="Плакета удружења ратних ветерана за емисију &#034;Дозволите...&#034; " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Овогодишњу сусрет почео је полагањем венаца градском парку који носи име "Парк хероја са Кошара и Паштрика".</p>
<p><!--<box box-left 51778526 media>--></p>
<p>Венце су положили представници бројних удружења бораца - 53. граничног батаљона, 63. падобранске, 72. специјалне бригаде, Гарде, Одреда "Кобре", удружења "Подморничар", удружења 65. заштитног моторизованог пука, 16. моторизоване бригаде и Специјалног батаљона "Обудовац" Војске Републике Српске, Општине Рума, Општине Пљевља и других, као и грађана.</p>
<p>Затим је у Храму Вазнесења Господњег у Руми служен помен погинулим борцима.</p>
<p>На свечаности која је одржана у парохијском дому Храма Вознесења Господњег у Руми, подељене су плакете и признања бројним удружењима ветерана, борцима из ратова 90-их година, као и породицама погинулих бораца из Србије и Републике Српске, локалним самопуправама као и председнику Општине Пљевља Дарију Вранешу.</p>
<p>Током доделе признања и плакета, наведени су детаљи о јединицама и појединцима који су се истакли током борби, као и резултатима о борби за права ратних ветерана, међу којима је и српски стрелац параолимпијац Ненад Пајић, иначе члан удружења Одреда војне полиције специјалне намене "Кобре". <br /> <br /> Плакету Видовданскг витеза србског коју је добила емисија РТС-а "Дозволите..." примио је уредник емисије Горан Јанићевић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 6 Jul 2026 18:21:15 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989157/plaketa-udruzenja-ratnih-veterana-za-emisiju-dozvolite-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/18/40/512/5540279/thumbs/13052885/Plaketa_za_emisiju_Dozvolite.JPG</url>
                    <title>Плакета удружења ратних ветерана за емисију &#034;Дозволите...&#034; </title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989157/plaketa-udruzenja-ratnih-veterana-za-emisiju-dozvolite-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/18/40/512/5540279/thumbs/13052885/Plaketa_za_emisiju_Dozvolite.JPG</url>
                <title>Плакета удружења ратних ветерана за емисију &#034;Дозволите...&#034; </title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5989157/plaketa-udruzenja-ratnih-veterana-za-emisiju-dozvolite-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Генерални секретар Интерпола у Србији, састанци с Дачићем и Мацутом</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/politika/5988760/valdezi-interpol-dacic-macut-beograd.html</link>
                <description>
                    Генерални секретар Интерпола Валдеси Уркизa борави у званичној посети Србији током које се састао са министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем и премијером Ђуром Мацутом. Србија је озбиљан и одговоран партнер Интерполу у борби против организованог криминала, тероризма и насиља, поручио је Дачић.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/13/40/482/5538461/thumbs/13048883/Interpol_2.jpg" 
                         align="left" alt="Генерални секретар Интерпола у Србији, састанци с Дачићем и Мацутом" title="Генерални секретар Интерпола у Србији, састанци с Дачићем и Мацутом" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић састао се у Београду са генералним секретаром Интерпола Валдесиjем Уркизом, који борави у званичној посети Србији.</p>
<p><!--<box box-left 51777695 media>-->Дачић је изјавио да је Србија озбиљан и одговоран партнер Интерполу у борби против организованог криминала, тероризма и насиља и да је циљ да се та сарадња продуби наводећи да постоји подршка значајног броја земаља да се у Србији успостави регинални биро Интерпола.</p>
<p>Дачић је после састанка са Уркизом рекао да Србија има традиционално веома добру сарадњу са Интерполом и да спада међу 10 земаља у свету које највише користе базе података и алате те организације.</p>
<p>Навео је да су српска полиција и Интерпол прошле године разменили око 120.000 порука у оквиру заштићеног система комуникације, а у првих шест месеци ове године око 62.000 порука. Дачић је изнео податак и да је прошле године расписано 86 међународних потерница, а у првих шест месеци ове године још 97 међународних потерница.</p>
<p>"У иностранству су у првих шест месеци лишена слободе 53 лица по нашим потерницама, у Србији 74 лица по иностраним потерницама. Такође, реализовано је 59 трансфера и екстрадиција у Србију, као и 65 трансфера и екстрадиција из Србије", казао је Дачић у обраћању медијима.</p>
<h3><strong>Дочек уз почасни строј припадника Жандармерије</strong></h3>
<p>Дачић је претходно дочекао Уркизу испред Палате ''Србија'' уз почасни строј припадника Жандармерије МУП-а Србије. Осим Дачића, Уркизу су дочекали и директор полиције Драган Васиљевић, помоћници директора полиције Жељко Бркић и Владан Радосављевић и начелник Управе криминалистичке полиције Марко Кричак.</p>
<p>Министар Дачић је у априлу ове године, у оквиру <strong><a title="Дачић са генералним секретаром Интерпола" href="/vesti/politika/mobile/5938512/dacic-biro-poseta-lion.html?lang=cir" target="_blank" rel="noopener">званичне посете седишту Интерпола у Лиону</a></strong>, разговарао са Уркизом о унапређењу сарадње у области борбе против међународног криминала и јачању безбедносних механизама, као и о отварању регионалног бироа Интерпола у Београду.</p>
<p>Дачић је том приликом истакао да је српској полицији сарадња са Интерполом приоритет, као и да жели своје учешће и допринос да подигне на што виши ниво, саопштено је тада из МУП-а.</p>
<h3><strong>Уркиза о улози Србије у Интерполу</strong></h3>
<p>И премијер Ђуро Мацут се састао са генералним секретаром Интерпола коме је пренео заинтересованост Србије да се у Београду оснује регионална канцеларија Интерпола.</p>
<p><!--<box box-left 51777730 media>-->Према речима премијера Мацута, Интерпол није и не треба да буде политизован, већ у служби јавне међународне безбедности, а профилисање кроз регионалне канцеларије јесте његова будућност с обзиром на то да сваки регион има своје специфичности.</p>
<p>Уркиза је рекао да је улога Србије у Интерполу кључна, посебно када је реч о идентификацији рута различитих категорима кријумчарења.</p>
<p>Он је додао да зато Србија нема значајну позицију само у регионалном смислу, већ и у међународој мрежи Интерпола имајући у виду ангажовање наше земље у бројним активностима те организације.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 6 Jul 2026 16:46:45 +0200</pubDate>
                <category>Политика</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/politika/5988760/valdezi-interpol-dacic-macut-beograd.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/13/40/482/5538461/thumbs/13048871/Interpol_2.jpg</url>
                    <title>Генерални секретар Интерпола у Србији, састанци с Дачићем и Мацутом</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/politika/5988760/valdezi-interpol-dacic-macut-beograd.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/13/40/482/5538461/thumbs/13048871/Interpol_2.jpg</url>
                <title>Генерални секретар Интерпола у Србији, састанци с Дачићем и Мацутом</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/politika/5988760/valdezi-interpol-dacic-macut-beograd.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Четири бронзане медаље за Србију на Европској географској олимпијади</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988727/cetiri-bronzane-medalje-za-srbiju-na-evropskoj-geografskoj-olimpijadi.html</link>
                <description>
                    Ученици из Србије освојили су четири бронзане медаље на Европској географској олимпијади (ЕГЕО), која је одржана од 27. јуна до 3. јула у Варни, у Бугарској.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/12/22/646/5538137/thumbs/13048333/slika_1.jpg" 
                         align="left" alt="Четири бронзане медаље за Србију на Европској географској олимпијади" title="Четири бронзане медаље за Србију на Европској географској олимпијади" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Србију је на такмичењу представљало девет ученика – шесторо средњошколаца и троје основаца, полазника Регионалног центра за младе таленте "Никола Тесла". На олимпијади је учествовало 140 такмичара из 15 земаља.</p>
<p><!--<box box-left 51777592 media>--></p>
<p>Бронзане медаље освојили су Дамјан Ћук из Ужичке гимназије, Петар Толимир из Гимназије "Руђер Бошковић" у Београду, Марко Ланговић из Шесте београдске гимназије и Реља Станишевић из Ваљевске гимназије.</p>
<p>У тиму Србије били су и Никша Ћеврљаковић из Гимназије Краљево, Јаков Ђондовић из Математичке гимназије, Коча Крстић из Пете београдске гимназије, Лазар Ђурић из Основне школе "14. октобар" и Петра Јемуовић из Основне школе "Милош Црњански".</p>
<p>Подршку учешћу српског тима на олимпијади пружили су "Фондација 1%", њени донатори, бренд "Најлепше жеље" кроз кампању "Пуним срцем" и компанија "Генерали".</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 6 Jul 2026 15:33:44 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988727/cetiri-bronzane-medalje-za-srbiju-na-evropskoj-geografskoj-olimpijadi.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/12/22/646/5538137/thumbs/13048327/slika_1.jpg</url>
                    <title>Четири бронзане медаље за Србију на Европској географској олимпијади</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988727/cetiri-bronzane-medalje-za-srbiju-na-evropskoj-geografskoj-olimpijadi.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/12/22/646/5538137/thumbs/13048327/slika_1.jpg</url>
                <title>Четири бронзане медаље за Србију на Европској географској олимпијади</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988727/cetiri-bronzane-medalje-za-srbiju-na-evropskoj-geografskoj-olimpijadi.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Вучић се састао са синдикатима ГСП-а, Банковић: Јавно-приватно партнерство са &#034;Стрелом&#034; биће обустављено</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988680/vucic-gsp-sastanak-trolejbusi-beograd-prevoz.html</link>
                <description>
                    Председник Александар Вучић састао се са представницима запослених у Градском саобраћајном предузећу &#034;Београд&#034; (ГСП) у згради Председништва Србије, а према речима председника синдиката &#034;Центар&#034; ГСП Ивана Банковића састанак је био врло конструктиван и детаљан.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/12/10/680/5538305/thumbs/13048589/Tan2026-07-0612334355_8.jpg" 
                         align="left" alt="Вучић се састао са синдикатима ГСП-а, Банковић: Јавно-приватно партнерство са &#034;Стрелом&#034; биће обустављено" title="Вучић се састао са синдикатима ГСП-а, Банковић: Јавно-приватно партнерство са &#034;Стрелом&#034; биће обустављено" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>"Видите по нашим изразима лица да делујемо задовољно, имали смо врло детаљан и конструктиван састанак са председником републике и министарком привреде, а ту је био и саветник градоначелника Београда који је задужен за јавни превоз", пренео је Банковић новинарима и истакао да је договорено, како је рекао, да ће јавно-приватно партнерство и конкурс са предузећем "Стрела" бити обустављен.</p>
<p><!--<box box-left 51777624 media>--></p>
<p>На састанку који је почео у 11 сати и трајао скоро сат времена, према речима Банковића, договорено је и да ће данас Министарство привреде повући сагласност Граду Београду у складу са законом за јавно-приватно партнерство са "Стрелом" и на тај начин ће, како је рекао, конкурс бити поништен.</p>
<p>"Биће отворена понуда 22. јула за 60 нових тролејбуса, а у наредном периоду разговараће се за набавку 30 нових електричних аутобуса. Град је добио задатак да заједно са нама распише нови тендер", рекао је Банковић новинарима после састанка.</p>
<p>Како је рекао, ако град не успе у томе, држава ће помоћи и наћи решење.</p>
<p>Банковић је нагласио да ће у септембру бити одржан нови састанак у истом саставу</p>
<p>Део радника ГСП, синдиката и струковних удружења <strong><a href="/vesti/politika/5980631/aleksandar-vucic-gsp.html" target="_blank" rel="noopener">предали су 24. јуна захтеве Вучићу</a></strong> и разговарали са њим испред зграде на Андрићевом венцу, када је обећао формални састанак.</p>
<p>Запослени у ГСП тражили су хитно обустављање тренутног конкурса за јавно-приватно партнерство и моментални прекид процеса којим се, како се наводи, четири тролејбуске линије у центру града предају приватном монополу. Такође, тражили су и хитну набавку најмање 90 нових тролејбуса, како би се осигурао опстанак тролејбуског подсистема и заштитио погон Дорћол, односно ГСП Београд.</p>
<p>Захтевали су и набавку 300 нових аутобуса за ГСП, у циљу обнове застарелог возног парка, а траже и обавезујуће државне гаранције за опстанак ГСП кроз документ који ће јемчити да више ниједна линија на којој данас ради ГСП неће бити предата приватницима.</p>
<p>Захтеве председнику Србије су, поред синдиката "Центар" и "Слога ГСП", упутили и Синдикат запослених у јавном превозу Београд, Удружење грађана "Вратимо тролу 28" и Удружење корисника јавног превоза Београда.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 6 Jul 2026 14:30:58 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988680/vucic-gsp-sastanak-trolejbusi-beograd-prevoz.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/12/10/680/5538305/thumbs/13048583/Tan2026-07-0612334355_8.jpg</url>
                    <title>Вучић се састао са синдикатима ГСП-а, Банковић: Јавно-приватно партнерство са &#034;Стрелом&#034; биће обустављено</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988680/vucic-gsp-sastanak-trolejbusi-beograd-prevoz.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/12/10/680/5538305/thumbs/13048583/Tan2026-07-0612334355_8.jpg</url>
                <title>Вучић се састао са синдикатима ГСП-а, Банковић: Јавно-приватно партнерство са &#034;Стрелом&#034; биће обустављено</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988680/vucic-gsp-sastanak-trolejbusi-beograd-prevoz.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Патријарх Порфирије и пастор Бернс обишли манастире Високе Дечане и Грачаницу</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988640/prfirije-pastor-berns-decani-kosovo-i-metohija.html</link>
                <description>
                    Патријарх српски Порфирије је са пастором др Марком Бернсом, саветником за духовна питања Доналда Трампа, посетили су манастире Високе Дечане и Грачаницу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/11/8/830/5537611/thumbs/13047349/Decani_Berns.jpg" 
                         align="left" alt="Патријарх Порфирије и пастор Бернс обишли манастире Високе Дечане и Грачаницу" title="Патријарх Порфирије и пастор Бернс обишли манастире Високе Дечане и Грачаницу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Патријарх Српске православне цркве <strong><a title="Патријарх Порфирије на Косову и Метохији, са Трамповим саветником пастором Бернсом обилази српске манастире" href="/vesti/drustvo/5988336/patrijarh-porfirije-na-kosovu-i-metohiji-sa-trampovim-savetnikom-pastorom-bernsom-obilazi-srpske-manastire.html">Порфирије допутовао је у недељу на Косово и Метохију заједно са пастором Марком Бернсом</a></strong>, саветником за духовна питања председника Сједињених Америчких Држава.</p>
<p>Јутрос су присуствовали светој литургији коју је служио епископ новобрдски Иларион у ставропигијалној лаври Пећкој Патријаршији, након које су кренули у посету Високим Дечанима и другим српским православним светињама на Косову и Метохији.</p>
<p><!--<box box-left 51777449 media>--></p>
<p>На капији манастира патријарха Порфирија и пастора Бернса дочекали су митрополит рашко-призренски Теодосије и архимандрит Сава са братством.</p>
<p>После свечаног дочека, Патријарх Порфирије и пастор Бернс су се поклонили моштима Светог краља Стефана Дечанског, а затим је игуман Сава госте упознао са богатом историјом дечанске светиње која се налази на Унесковој листи светске културне баштине.</p>
<p><!--<box box-left 51777457 media>--></p>
<h3><strong>Патријарх Порфирије и пастор Бернс у манастиру Грачаница</strong></h3>
<p>Патријарх српски Порфирије стигао је данас у манастир Грачаница, заједно са пастором Марком Бернсом, саветником за духовна питања председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа. </p>
<p>У манастиру Грачаница дочекао их је митрополит рашко - призренски Теодосије са сестринством.</p>
<p>У пратњи патријарха Порфирија су епископ новобрдски Иларион и архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 6 Jul 2026 16:37:14 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988640/prfirije-pastor-berns-decani-kosovo-i-metohija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/11/8/830/5537611/thumbs/13047343/Decani_Berns.jpg</url>
                    <title>Патријарх Порфирије и пастор Бернс обишли манастире Високе Дечане и Грачаницу</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988640/prfirije-pastor-berns-decani-kosovo-i-metohija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/6/6/11/8/830/5537611/thumbs/13047343/Decani_Berns.jpg</url>
                <title>Патријарх Порфирије и пастор Бернс обишли манастире Високе Дечане и Грачаницу</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/drustvo/5988640/prfirije-pastor-berns-decani-kosovo-i-metohija.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

