Подсећајући на пророчанске речи митрополита Димитрија да ће острво Видо за будуће, срећније нараштаје постати "српски Јерусалим", Ђурђевић Стаменковски истакла је да данашње генерације имају обавезу да буду достојне жртве својих предака.

"Ми смо ти срећнији нараштаји. Срећнији, јер нисмо морали да пређемо албанску голготу, нити да напустимо своју земљу гладни и промрзли, не знајући хоћемо ли је икада више видети. Срећнији, јер смо од наших предака наследили оно за шта су они били спремни да дају све што имају. Али управо зато им дугујемо више од сећања. Дугујемо им да будемо достојни њихове жртве", поручила је министарка.

"Овде се не сећамо само смрти, већ и повратка у живот"

Нагласила је да се на Крфу и Виду сусрећу "бол и понос" – речи којима је Милутин Бојић назвао своју збирку песама.

"Бол – због хиљада оних којима је Јонско море постало вечна кућа. И понос – јер је из тог бола једна готово уништена војска смогла снаге да поново стане у строј. Овде се зато не сећамо само смрти. Сећамо се повратка у живот", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Говорећи о Крфу као месту опоравка и поновног уздизања српске војске, министарка је указала и на дубоке историјске везе српског и грчког народа.

Подсетила је на сведочанства о испраћају српских војника са Крфа 1916. године, када су Крфљани плакали, благосиљали српске војнике и молили се да се врате својој отаџбини и породицама.

Посебно је подсетила на речи грчког новинара М. Ландиса, који је српске војнике испратио речима: "Идите, децо!"

"Колико је људскости стало у те две речи. Ни савезници. Ни странци. Ни војници неке далеке земље. Деца. Тако је Крф испратио Србију", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

"Видо је део Србије који се мери памћењем"

Поручила је да српско-грчко пријатељство није само део дипломатске историје двеју држава, већ део породичног памћења два народа.

"Ваши преци примили су наше када су били на ивици снаге. Лечили су их, хранили их, молили се за њих, плакали када су одлазили и испратили их као своју децу. Србија то не заборавља, нити сме да заборави. Јер народ који заборави ко му је пружио руку када је био на коленима, заборавио је нешто и о самом себи", поручила је министарка.

Истакла је да сећање на Крф и Видо данашње генерације обавезује да чувају мир, слободу, Србију и пријатељство са грчким народом, али и да историјско памћење пренесу будућим нараштајима.

"Видо није само тачка на карти једног далеког острва. Видо је део Србије који се не мери територијом – мери се памћењем", истакла је министарка.

На крају обраћања, Ђурђевић Стаменковски одала је почаст српским ратницима и изразила вечну захвалност грчком народу.

"Нека наше речи буду мале пред њиховом жртвом. Нека наше главе буду погнуте пред њиховим именима, а нека Србија буде усправна – онако како су је они сањали док су гледали ово море и чекали дан када ће кренути кући. Вечна слава јунацима Плаве гробнице, вечна захвалност братском грчком народу и нека вечно живи српско-грчко братство", поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Свечаној академији присуствовали су председник Републике Српске Синиша Каран, гувернер Јонских острва, градоначелник Крфа, представник Митрополије Грчке православне цркве, потомци српских ратника, као и бројни представници српског и грчког народа.

Како је саопштило Министарство унутрашњих послова, Дачић је указао да је током исцрпљујуће борбе, која је трајала чак 52 дана, по неприступачном терену и под изузетно тешким временским условима, спроведена велика здружена акција домаћих служби и међународних партнера.

“Колико је ово била велика и захтевна интервенција говори и чињеница да је у најинтензивнијим данима на терену било ангажовано више од 560 припадника различитих служби, 170 возила, ватрогасни брод и пратећа механизација. Такође, у појединицим данима, наше службе су на територији Делиблатске пешчаре имале између 100 и 150 интервенција”, додао је министар Дачић.

Захвалио је свима који су учествовали на гашењу ватрене стихије.

“Поред ватрогасаца - спасилаца и добровољних ватрогасаца, посебна захвалност иде нашим пилотима из Хеликоптерске јединице Министарства унутрашњих послова, затим припадницима Војске Србије, Цивилне заштите, запосленима у Јавном предузећу 'Војводинашуме' и 'Србијаводе', Српско - руском хуманитарном центру, комуналним предузећима, запосленима у 'Електропривреди Србије', субјектима Градске управе града Београда, полицијским службеницима, али и грађанима који су великим разумевањем и ангажовањем допринели у гашењу овог пожара”, нагласио је Дачић.

Дачић је истакао да посебна захвалност иде међународним партнерима који су посредством Механизма цивилне заштите Европске уније, када је то било најпотребније, били ангажовани на гашењу пожара у Делиблатској пешчари, али и на другим жариштима на територији Републике Србије.

“Ту пре свега мислим на ватрогасно - спасилачке тимове из Румуније, Немачке и Мађарске, затим на хеликоптерске тимове из Чешке, Словачке и Румуније, али и на посаду специјализованог противпожарног авиона Руске Федерације Иљушин ИЛ - 76”, истакао је Дачић.

Додао је да припадници Сектора за ванредне ситуације настављају ангажовање на активним пожариштима у Србији како би заштитили животе и имовину грађана.

Прошле недеље, припадници Сектора за ванредне ситуације локализовали су пожар који је 2. августа избио у месту Шумарак у Делиблатској пешчари.

"Запослени у Уставном суду ће те електронске поднеске моћи да електронски обрађују, моћи ће електронски да комуницирају са онима који су поднели поднесак, да траже допуну, а када буду донели одлуку, односно решење, она ће електронски стизати у електронско сандуче на порталу електронске управе", објаснио је Јовановић.

Председник Уставног суда Владан Петров истиче да ово није протокол који се потписује да буде мртво слово на папиру или да служи у било чије промотивне сврхе.

"Постоји једна обавеза, договорили смо се и обавезујем пре свега моје људе у Уставном суду, да све буде припремљено и да током новембра или почетком новембра прве услуге заживе", поручио је Петров.

"Поводом догађаја на градилишту у Улици војводе Влаховића, дежурни јавни тужилац изашао је на лице места ради вршења увиђаја и утврђивања свих околности под којима је дошло до пуцања потпорног зида. Дежурни јавни тужилац издао је налоге за предузимање свих потребних радњи ради утврђивања узрока догађаја. О даљем току поступка и утврђеним чињеницама јавност ће бити благовремено обавештена", наводи се у саопштењу Другог основног јавног тужилаштва.

Kако преносе медији, дошло је до пуцања потпорног зида на градилишту у београдском насељу Браће Јерковић, када је и један аутомобил пропао у рупу.

Председник Србије Александар Вучић је јуче у изјави за РТС из Њујорка, говорећи о политичкој атмосфери у Србији, поменуо и претње упућене женама. Истовремено, министарка Татјана Мацура указала је на то да критика није исто што и лично вређање, таргетирање и покушај застрашивања.

О томе, али и о томе како институције и медији треба да реагују на овакве ситуације, за Радио Београд 1 говорила је директорка Радио Београда, Зорана Бојичић.

"Дигитални простор је постао простор који се злоупотребљава, где се људи понашају без кочница, јер сматрају да тај простор не подлеже ни законима Републике Србије нити моралу и етици. То је, наравно, погрешно. Дигитални простор није апсолутно виртуелни простор. Треба да пазимо и на речник, и ако се са неким не слажемо, морамо да нађемо начин да своје неслагање изразимо на пристојан начин, не вређајући личност", истакла је Бојичић.

Говор мржње није само феномен у Србији, већ глобални проблем, а интернет је добра позорница за оне који сматрају да анонимно могу да нападају и вређају, рекла је директорка Радија и додала: "Јавни сервис има своје стандарде којима се руководи. Критика је увек добродошла од наших слушалаца и грађана. Увреде нису добродошле, и на увреде ћемо увек реаговати."

Жене на мети говора мржње

Говорећи о заштити новинара, посебно колегиница које су све чешће мета дигиталног насиља, Бојичић је истакла да се новинари најбоље штите радећи свој посао најбоље могуће. "Радио Београд постоји више од једног века. За то време је информисао на време, благовремено, тачно, истинито, и то је принцип рада који важи сада и који ће важити и у будућности. Што се тиче наших новинара, и не само новинара, него и других радница женског пола које раде у Радио Београду, од инжењера, преко тонаца, до уредника и водитеља, принцип је исти: поштовање према нашим људима, поштовање према нашим колегиницама које су, осим што су раднице јавног сервиса, жене, мајке, сестре", рекла је Бојичић, и додала да је дигитализација донела већу видљивост новинара, који су изашли иза микрофона и пред камере, али и већу изложеност.

"Оно чему смо сведочили у претходном периоду је нешто што се у Србији никада није десило. Много има фактора који су се променили, и то је још већи изазов за јавни сервис и Радио Београд да буду бољи, доступнији, видљивији грађанима. Оно што је важно да кажем је да сви наши људи имају подршку куће", нагласила је.

Упитана шта учестало таргетирање жена говори о друштву, Бојичић је подсетила на резултате које је Србија постигла у области равноправности. "Србија као држава даје једнаке могућности способним, вредним људима, без обзира на пол. Томе говори у прилог и велики број министарки у свим владама Србије уназад, велики проценат жена у парламенту, број жена предузетница. И на крају, по први пут после 100 година једна жена води Радио Београд и имамо прву жену генералног директора. Што се тиче закона о равноправним могућностима, Србија је изнад европског просека", истакла је Бојичић.

Међутим, како је додала, дигитални јавни простор је место где се појављују увреде и таргетирања на полној основи. "Да ми као друштво нисмо прешли тај праг, да нисмо дошли до тога да критикујемо можда дело, можда емисију, можда уређивачку политику — то је дозвољено — него спуштамо увреде на лични ниво, коментаришемо личне особине, што је примитивно. Мало је разочаравајуће", рекла је.

На крају разговора, Бојичић је упутила поруку женама које се можда боје да предузму већи корак у јавном простору: "Дефинитивно, то би био и циљ целе ове кампање: да се не бојимо. Да се не бојимо и да то не утиче на наше одлуке, да то не утиче на наш посао. Управо оно што жене треба да ураде је да стану једна поред друге и да гласно кажу: 'Ја се са овим не слажем. Ја ово не прихватам. Ја ово не дам.' Ја мислим да је то довољно", поручила је Зорана Бојичић, директорка Радио Београда.

Нагласио је да су друштвене мреже постале простор који обилује увредљивим садржајима и говором мржње.

„Било која друштвена мрежа практично обилује садржајима који су увредљиви, који су директно у домену онога што се сматра говором мржње. То загађује тај простор. Грађани су апсолутно незадовољни тиме што се тим појавама не стане на пут. Небројено се обраћају нашој институцији поводом тога“, рекао је заштитник грађана.

Нацрт измена Закона о јавном реду и миру

Говорећи о најављеним изменама Закона о јавном реду и миру, Пашалић је истакао да заштитник грађана не жели да уведе вербални деликт, како су неки критиковали.

„Када неко критикује да недовољно добро радим свој посао, без обзира чинио то аргументовано или без доказа, то не спада у домен овог предлога. Али ако неко прети да ће насрнути на мене, моју породицу, мени блиске људе, или ме директно вређа, е то је већ нешто друго. То је онда предмет ових измена и допуна Закона о јавном реду и миру“, објаснио је Пашалић.

Навео је и кључни разлог зашто друштвене мреже захтевају посебан третман:

„Ако у јавном простору изговорите увреду или претњу, то ће чути ограничен број људи. Ако то пустите преко друштвених мрежа, доступно је милионима. То је та квалификаторна чињеница која чини ово далеко тежим обликом ремећења јавног реда и мира. Затим, ако се нађете у јавном простору и имате потребу да неког увредите, ипак ћете размислити кога вређате, јер тај неко може да вам одговори, може да вас нападне, може да дође до физичког сукоба. Овако седите код куће и пишете шта вам падне на памет, вређате, и једноставно нисте изложени никаквој ни критици ни санкцији“, рекао је Пашалић.

Пашалић је појаснио и у којој се фази налази процес измена закона:

„То је нацрт, а од нацрта до предлога има пут. Нацрт закона подразумева консултације. Тек кад се то искристалише, кад чујемо довољан број грађана, људи који нам дају примедбе, онда улазимо у ону крајњу фазу, то је предлог закона, и онда се иде на јавну расправу. Овај први део није јавна расправа, ово је консултација. Ми смо сада у фази консултација. Свакако да ће се то завршити за који месец и да ћемо у том случају изаћи са конкретним предлогом“, најавио је заштитник грађана.

Жене као мета увреда и таргетирања

На питање о женама у јавном животу које су често мета коментара који се не односе на њихов рад, већ на физички изглед, породицу и приватни живот, Пашалић је подсетио да увреда јесте кривично дело које се гони приватно, али да су на друштвеним мрежама често иза увреда – лажни профили.

„Може увек да се утврди ко стоји иза тога. Поступак је тежи, дуготрајнији, али свакако се може утврдити. Када друштво и држава почну да се баве том темом и када заиста тај закон даје ефекат, моје дугогодишње искуство, превасходно као судије, је да један такав поступак у неколико случајева апсолутно смањује број таквих појава“, рекао је Пашалић.

Нагласио је да повећање казни није решење проблема:

„Слушам да се стално говори о повећању казни, не само за ово, него за многа дела. Није то решење проблема. Решење проблема састоји се у такозваној извесности кажњавања. Значи, да неко ко има идеју да преко друштвених мрежа експонира такве идеје, увредљиве, поготово за жене, буде сигуран да ће бити кажњен. Значи, да се неће провући.“

Поред казни, Пашалић истиче да је едукација изузетно важно средство.

„Прво, и оно што је најбитније, то је едукација. Ако едукација не да резултат, онда предстоји кажњавање, односно онда остаје само казна“, рекао је.

Упитан да ли очекује да се говор мржње појача до краја изборне кампање, Пашалић је одговорио потврдно:

„Ја могу да говорим на основу ранијег искуства. Претходних кампања, не знам колико десетина година уназад, увек се то појачавало. Али ово сада је заиста добило размере које мислим да ником не требају. И да као појединце, а и друштво у целини, то нас срозава. У очима првенствено наших људи, а оно што је мање важно, али није неважно, а то је и ван граница Републике Србије“, рекао је Пашалић.

На крају гостовања у емисији „У ритму дана“, Радио Београда 1, заштитник грађана упутио је поруку и онима који упућују увреде и претње, и онима који су им изложени:

„Прво бих поручио онима који то чине — да покушају да се уздрже. Постоји једно проучавање Вилхелма Рајха које каже да неурозе, ако нису санкционисане, излазе на улицу. Људи који су нездрави, најчешће из неког разлога, не испољавају то ни у кући ни на послу. У кући би дошли у конфликт са породицом, на послу ризикују санкционисање. И онда им је најлакше да то говоре у јавном простору. Ако ту нема санкције, онда се то тешко зауставља. Без обзира каква врста едукације, она мора да постоји, али неће то зауставити ако је не прати санкција“, поручио је Зоран Пашалић, заштитник грађана.

Зоран Милутиновић, ратни ветеран 125. моторизоване бригаде, каже да су сви они тада били млади.

"Ја сам био међу старијима, имао сам 25-26 година. Сви су они били деца од 18-19 година. Мислим и мој је утисак да смо сви били спремни да тамо дамо свој живот", рекао је Милутиновић.

Срђан Николић, такође ратни ветеран 125. моторизоване бригаде, истиче да је младост однела победу над НАТО агресором својим знањем, умећем, командовањем и вештином ратовања и срчаношћу, јер су знали да бране светињу, своју отаџбину, Метохију, манастир Високи Дечани, Грачаницу и Српство.

У комплексу некадашње крушевачке касарне "Расина", 98 јабланова, од којих сваки симболично носи име једног од погинулих или несталих бораца 125. моторизоване бригаде на Кошарама.

Генерал-мајор у пензији Драган Живановић, ратни командант 125. моторизоване бригаде, наводи да су у тој бици дали пример осталим јединицама како се држе положаји, рејони, зоне.

"Знали су шта бране"

Министар одбране у техничком мандату Братислав Гашић рекао је да су знали шта бране, знали су и колика може бити цена и остали су на својим положајима.

"Током 78 дана НАТО агресије погинуло је 92 припадника ове јединице", истакао је Гашић.

Чланови породица, представници Војске и удружења бораца поклонили су се сенима погинулих, одали почаст, положили венце и цвеће на Споменик браниоцима отаџбине и обишли спомен-собу херојске 125. моторизоване бригаде у касарни "Цар Лазар" у Крушевцу.

Он је, јутрос, на ауто-путу "Милош Велики", у смеру од Паковраћа ка Прељини возио теретно возило коловозном траком намењеном за кретање возила у супротном смеру, истиче се у саопштењу.

Такође, саобраћајна полиција интензивно ради на утврђивању идентитета особе која је јутрос возила аутомобил на истој деоници пута у контра смеру.

"Следеће године ће бити 40 година мог рада у фабрици, не желим да изађем а да не оставим слику свога сина", рекао је Миливојевић новинарима испред Председништва.

Миливојевић је рекао да му је руководство фабрике у марту ове године, уочи локалних избора у Лучанима, обећало да ће дозволити постављање спомен-плоче.

Миливојевић је казао да је у тој фабрици страдало више од 30 радника, а изградња меморијалног музеја и плоча са именима настрадалих најављује се годинама.

"Помињали су како ће покојном директору, чије име нећу спомињати, испред фабрике поставити бисту, а да ће поред поставити плочу са именима настрадалих. Рекао сам да то не долази у обзир - нећу дозволити док сам жив да име мог детета стоји поред имена некога ко је крив за његову смрт", рекао је Миливојевић.

Према његовим речима, обраћа се председнику државе и министру одбране јер је његов син настрадао у време када су они били на власти и на руководећим позицијама, а подсетио је и на разговор његове породице са Вучићем.

"Тада је обећао све, од тога није испуњено ништа сем покретања оптужнице", навео је Миливојевић називајући суђење фарсом у којој је осуђена само једна особа.

Он је нагласио да би спомен-плоча његовом сину била опомена да нико више не настрада у фабрици "Милан Благојевић".

Осим Миливојевића, у експлозији у фабрици "Милан Благојевић" страдао је 14. јула 2017. године и радник Милојко Игњатовић.

Апелациони суд у Крагујевуцу ослободио је 2025. године оптужби бившег руководиоца у фабрици наменске производње "Милан Благојевић" у Лучанима Владимира Лончаревића, а његовом колеги Томи Стојићу смањио првостепену казну са три на две године затвора, по оптужби за одговорност због смрти Миливојевића и Игњатовића.

Директор фабрике Радош Миловановић, који је такође био обухваћен оптужницом, преминуо је током трајања дугогодишњег судског процеса.

Мацут је рекао да је 150 породица обезбедило свој први дом. "Мајке су стуб сваке породице", истакао је Мацут.

Жарић Ковачевићева је навела да ће држава наставити да подржава мајке и да је до сада помогла великом броју мајки да купе прву некретнину.

Мајке, добитнице средстава, истакле су да им ова подршка веома значи због решавања стамбеног питања и обезбеђивања крова над главом за целу породицу.

Додају да им ова помоћ даје сигурност и ако се одлуче да у будућности имају још деце.

Нема информација ни да ли је у том догађају било саобраћајне незгоде.

Вожња супротним смером на ауто-путу представља ризик од директног судара са возилима која се крећу прописаним смером.

"Београдске електране" траже да се од 1. октобра цене за стамбени и пословни простор смање за 5,57 одсто, а да се цена фиксног дела за снагу за оба простора повећа за 18,02 одсто.

Надзорни одбор тог предузећа је 26. августа донео Одлуку о изменама и допунама Одлуке о ценама топлотне енергије, а у складу са Уредбом о утврђивању методологије за одређивање цене снабдевања крајњег купца топлотном енергијом.

Према тој одлуци, предложено је да се смањи цена варијабилног дела енергије за стамбени простор са 8,21 на 7,76  динара по киловат-сату без пореза на додату вредност, а код пословног простора са 10,02 на 9,46 дин.

Фиксни део за снагу, за стамбени и за пословни простор повећао би се са садашњих 6.350,58 на 7.494,86 дин по киловат-сату за све кориснике. Код наплате према загреваној површини и инсталисаној снази предложено је да се цена за стамбени простор повећава за 9,44 одсто, односно са 1.679,35 динара по квадратном метру годишње на 1.837,89, док би се цена за пословни простор повећала за 9,51 одсто, односно са 17.287,80 на 18.931,39 динара без ПДВ-а.

Наведено је и да се јединична цена по метру квадратном за стамбени простор формира на бази просечне потрошње од 136 киловат-сати по квадратном метру.

Предложено је и да се цена наплате потрошене топле воде за све потрошаче повећа за десет одсто. 

Одлука ће се, како се истиче, примењивати по добијању сагласности оснивача и биће објављена у Службеном листу града Београда, а примењиваће се од 1. октобра.

Један од првих послова регулатора, после готово двогодишње паузе, биће праћење медија током предизборне кампање, посебно када је реч о поштовању изборних правила и заступљености учесника.

Стевица Смедеревац, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, подсетио је да су две године радиле службе РЕМ-а, али да није постојао Савет, те да регулатор тек сада може да доноси одлуке које ће бити саопштаване јавности. Истакао је да очекује одговоран приступ и понашање свих чланова Савета.

"Тренутак у коме се ово дешава је изузетно политички сложен, кампања је у току, па је пред Саветом и службама велики посао. Службе раде по устаљеној и вишегодишњој пракси када су изборни циклуси у питању и води се дебата у Савету око тога који се емитери прате", наводи Смедеревац.

Праћење програма и понашање медија

Према његовим речима, РЕМ ће током кампање 24 сата пратити емитере, као и током претходних избора, али нико од радио и телевизијских пружалаца медијских услуга неће бити изузет од надзора.

"Основни постулат је да читав процес тече демократски, те да сви учесници изборне трке имају право да добију простор да изнесу своје мишљење и обрате се грађанима, да медији равномерно, избалансирано и објективно преносе њихове ставове, да не фаворизују и не нападају, односно све што је у Закону о електронским медијима наведено", каже Смедеревац.

Говорећи о конституисању управних одбора јавних сервиса, Смедеревац каже да предстоји конкурс за попуњавање места, што је процедура која захтева одређено време.

Напомиње да управни одбори морају што пре да се конституишу како би јавни сервиси функционисали у пуном капацитету. "Реч је о хитном поступку, па ће Савет врло брзо и то разматрати", напомиње Смедеревац.

"Потребни дијалог и толеранција"

С обзиром на то да је РЕМ често био на мети критика због програма емитера, Смедеревац истиче да су потребни дијалог и толеранција, као и упорност у тражењу решења, која често нису надохват руке.

"Две године паузе у раду и конституисању Савета РЕМ-а довеле су до тога да имамо много нерешених предмета, али службе нису зависиле од нашег постојања и обавиле су велики посао када је реч о продужењу дозвола. Ипак, сви пружаоци медијских услуга којима је дозвола истекла морају да имају и формално одобрење регулатора за наставак рада", наводи Смедеревац.

Најављује, такође, да је у плану да Савет донесе измене Пословника о раду РЕМ-а, као и Статута који чека на усвајање.

"Савет ће контролисати и пружаоце медијских услуга који користе вештачку интелигенцију за манипулацију садржајем, јер технолошке промене иду брже од регулативе", закључио је новоизабрани председник РЕМ-а Стевица Смедеревац.

"Комплекс кроз девет ламела спратности приземље, девет спратова и повучени спрат, као и приземље 20 спратова и повучени спрат. Такође, пројектовано је преко 1.600 станова, имамо преко 70 пословних простора и апартмана и преко 2.200 паркинг места. Оно што је јако битно да се напомене је да овај комплекс има обиље слободних и зелених површина што износи преко 69 одсто", каже Милена Ивановић, шеф групе за урбанизам Биро кјуб партнерс.

Зелене површине уместо аутомобила између зграда

У планирању простора посебна пажња посвећена је површинама између објеката. Оне су замишљене као отворени, зелени простори, са пешачким, рекреативним и спортским садржајима. У комплексу су предвиђени и садржаји за најмлађе – простори за игру и боравак на отвореном, као и вртић за око 80 деце.

"Један од кључних квалитета овог простора јесте тај што смо успели читав мирујући саобраћај, као и паркирање, да сместимо у просторне подземне етаже. На тај начин ослободили смо доста простора за пешачке, слободне површине и омогућили да ви немате овде један простор који је бетон и аутомобили, него је циљ пројекта био да се тај јавни простор, слободне зелене површине, простори за рекреативне садржаје, спортске терене у ствари дају становницима и да буду део њихове свакодневнице као будућих станара овог комплекса", поручује Никола Умићевић, водећи архитекта и заменик шефа групе за пројектовање Биро кјуб партнерс.

Омаж индустријској прошлости ИМТ-а

Посебна пажња посвећена је и пејзажном уређењу, које ће повезати различите делове комплекса и кроз изглед простора сачувати сећање на његову индустријску прошлост.

"Ми смо желели да дамо омаж некадашњем индустријском наслеђу Индустрије мотора и трактора. То смо тачније и урадили кроз тај пројекат континуираног пешачког кретања", додаје Ивановићева.

Архитектонским решењем посебно је било важно ускладити четири високе куле са остатком комплекса.

"Врло је било битно како те четири куле које се појављују на том комплексу, визуелно направити да изгледају мање, односно да буду некако складније и да је боља пропорција и то смо постигли увођењем вертикалних елемената на фасаду у виду брисолеја које одвајају напола кулу како би она изгледала складнија и мања", наглашава Петар Смиљанић, сениор архитекта Биро кјуб партнерса.

Локацијски услови већ су издати. Следећи корак је грађевинска дозвола, док се почетак изградње очекује на пролеће 2027. године.

Историјски најнижи водостај Дунава, оправдао је забринутост свих 19 држава које се ослањају на његов слив. Питања научника о количини и расположивости воде, као и пројекат који тражи решење за све чешће суше, поплаве и друге екстремне хидролошке појава, допринели су развоју усклађеног система за рационално коришћење површинских и подземних вода.

"То је модел на коме смо радили три године, који треба да нам покаже колико воде имамо у сливу Дунава, како се та вода мења кроз време и шта можемо очекивати од климатских промена које су сада већ дебело дошле. Тај јединствени модел ће нам омогућити да заједно радимо и развијамо све наше активности у сливу Дунава“, каже Горан Пузовић, директор "Србијавода“:

Изграђена је стручна основа за будуће планирање водопривредне инфраструктуре, управљање сушама и поплавама као и дугорочна сигурност водних ресурса.

"Суочавамо се са веома озбиљним проблемима са водом, видели смо то током овог лета, када је Дунав био на историјском минимуму. То није утицало само на сектор вода већ и на све друге области, енергетику и индустрију. Ми смо дефинисали заједничку методологију коју могу примењивати све подунавске земље“, напомиње директор "Генералне дирекције за управљање водама Мађарске”, Петер Ковач.

Резултати досадашњег рада, наглашавају упућени, допринеће већој сарадњи на коришћењу и очувању воде у сливу Дунава.

"Веома је важно да што пре схватимо доступност воде, али и количине воде у Дунаву. Овај пројекат развио је важан оквир за податке, као и стратегију која ће се морати убудуће користити у подунавским земљама. Морамо да наставимо да радимо на очувању Дунава“, наглашава Биргит Фогел, извршна секретарка Међународне комисије за заштиту Дунава.

После рекордно ниских водостаја забележених током лета 2026. у целом региону ситуација са Дунавом се стабилизује, бележи се благи пораст, али комбинација системских улагања држава и одговорног понашања појединаца једини је сигуран начин да се дугорочно ублаже последице климатских промена и заштите залихе воде.

На седници је постигнут договор да кандидат за председника буде Стевица Смедеревац, а његова заменица Ира Проданов Крајишник, о чему су се чланови Савета РЕМ-а изјашњавали.

"Завршено је тајно гласање за избор председника. Комисија је обавила свој задатак", рекла је председавајућа комисије за тајно гласање Ира Проданов Крајишник.

Према њеним речима, свих осам листића на гласању било је исправно попуњено.

И Ира Проданов Крајишник је једногласно изабрана за заменицу председника Савета, након чега је поручила да ће Савет РЕМ-а бити неутралан и да ће чланови тог тела свој посао обављати савесно.

Смедеревац: Нада за оптимизам да ћемо што мање проблема оставити нерешено

Стевица Смедеревац је након гласања поручио да начин на који је изабран на функцију председника “даје наду за оптимизам“ да ће се чланови Савета РЕМ-а и даље трудити да што мање проблема оставе нерешено, као и да ће решити све оно што их је сачекало после две године функционисања без Савета.

“Потребно је да кажем да ће овај састав РЕМ-а и овај Савет радити искључиво по закону и у складу са законом и прописима који уређују читаво стање када су електронски медији у питању. Председник Савета није Савет, он је један од девет једнаких, мислим да у томе треба наћи наду и оптимизам да ћемо толерантно пружати свакоме од чланова Савета да искажу своје мишљење и да из свих расправа извучемо најбоља решења по целокупну јавност“, рекао је Смедеревац.

Медијима је поручио да имају отворена врата и истакао да је рад РЕМ-а јаван и транспарентан.

Подсетио је медије да поштују изборна правила и да имају препоруку коју је РЕМ донео за понашање у изборној кампањи, као и да примене сва начела која говоре о избалансираности, објективности, давању свакоме права да изрази мишљење.

РЕМ ће, поручује, о томе водити рачуна.

Председник изабран из четвртог покушаја

На претходне три конститутивне седнице које су одржане 20. и 30. јула, као и 1. септембра, није изабран председник Савета РЕМ-а, пошто ниједан кандидат није добио потребну већину од најмање шест гласова.

На трећој конститутивној седници Савета РЕМ-а, одржаној 1. септембра, кандидати за председника Савета РЕМ-а били су Дубравка Валић Недељковић, Милош Гарић, Милан Петковић и Снежана Миљковић. После првог круга гласања издвојили су се Гарић и Валић Недељковић, који су у другом кругу добили по четири гласа.

На конститутивној седници одржаној 30. јула кандидати су били Милош Гарић и Дубравка Валић Недељковић, али ни једно од њих није добило потребну већину од шест гласова.

На првој конститутивној седници Савета РЕМ-а одржаној 20. јула кандидати за председника Милош Гарић и Милева Малешић су на тајном гласању добили по четири гласа.

За председника Савета РЕМ-а тајно су гласају чланови Савета којих сада има осам - Милош Гарић, Стевица Смедеревац, Милан Петковић, Снежана Миљковић, као и четири члана који су повукли своје оставке - Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић.

Девети члан Савет РЕМ-а, из савета националних мањина, није изабран, а Одбор Скупштине за културу и информисање донео је 25. јуна одлуку о обустављању поступка за предлагање кандидата из те групације док не буду одржани избори за нове сазиве савета националних мањина.

Ови избори расписани су за 8. новембар.

Кристина де Бројн каже да јој је велика част и задовољство што је именована за директорку Уницефа у Србији и истиче да је то важан тренутак, јер је управо започет нови петогодишњи програм са Владом Србије.

"Тај петогодишњи програм је веома амбициозан. Заједно са Владом и другим странама у Србији ћемо радити за добробит деце. У Србији видимо разне моделе решења, иновације постоје и примењују се у пракси и то је заиста сјајно", наводи Де Бројн.

Истиче да би њен сан био да после пет година сав напредак и сва добра решења досегну свако дете, без обзира на то где се оно налази.

"Да се постарамо да свако дете има приступ истим иновацијама и решењима која видимо и која су нам доступна", каже Де Бројн.

Говорећи о својој мотивацији, Де Број каже да је рад за организацију каква је Уницеф за њу прави, лични позив и да је сјајно што његов мандат уједињује децу, народ, друштво, родитеље и породице.

"Оно што мене одушевљава је то што и у најизазовнијим околностима, када сам радила у ратним зонама где су сукоби и хуманитарне кризе, често и даље видимо наду у очима деце и њихову отпорност. Родитељи широм света заправо само желе да њихова деца буду безбедна, здрава и срећна. И мислим да је то оно што уједињује све нас који радимо овај посао и то је за мене лични позив", истиче Де Бројн.

Србија кључан фактор у стварању Уницефа на глобалном нивоу

Осамдесет година је заиста дуг период, каже Де Бројн, подсећајући да је Уницеф настао 1946. године, после Другог светског рата, што је довело до великог јединства између различитих друштава и влада.

"Тај тренутак после Другог светског рата је време када је много деце било погођено сиромаштвом, глађу. Али оно што смо ми тада видели јесте да се свет ујединио и ујединиле су се владе, друштва широм света како би се створила организација какав је Уницеф. Србија има посебно место у тој причи", наводи Де Бројн.

Подсетила је да је Уницеф пружао хуманитарну помоћ у бившој Југославији, додајући да су тада почели да пружају услуге и достављају млеко.

"Оно због чега је ова прича још посебна јесте што је Србија била кључни фактор у стварању Уницефа на глобалном нивоу, али и то што су та нека рана улагања која су тада извршена, када је реч о млеку, о флаширању млека, сада темељ индустрије млека у Србији", каже Де Бројн.

Истиче да се Уницеф не своди само на пројекте у којима се пружа подршка деци.

"То је сарадња са свим заинтересованим странама, са свим партнерима, тако да те инвестиције у добробит деце могу да се задрже и да трају генерацијама", додаје Де Бројн.

Напори да свако дете испуни свој потенцијал

Говорећи о положају деце у Србији, Де Бројн каже да је приликом првих сусрета у Београду могла да види да породице брину о деци, да су деца вољена и да играју важну улогу у култури Србије.

"Једва чекам да проширимо ту причу, да остваримо резултате за свако дете, без обзира на то где оно одраста, где је рођено, да ли је то дете са посебним потребама, да ли је то дете из неке мањинске групе, да досегнемо до све деце, без обзира на то где се налазе, тако да свако дете може да напредује и да испуни свој потенцијал у животу", истиче директорка Уницефа.

Указује на то да се види велики напредак када је реч о развоју у раном детињству и да је он интегрисан у здравствени систем, што није случај у свим земљама света.

"Видимо службе кућних посета да се развијају широм земље. Дакле, веома позитиван напредак је остварен. Оно што је важно јесте да се постарамо да све буде правично, да сва деца имају једнак приступ овим иновативним моделима и да то буду квалитетне услуге. Дакле, да та нега и услуге буду високог квалитета", наводи Де Бројн.

Више деце у предшколском образовању

Један од кључних циљева је да више од 83 одсто деце буде обухваћено предшколским образовањем.

"Једва чекам да засучемо рукаве и да напорно радимо, да се трудимо да се сви ови амбициозни циљеви остваре у сарадњи, наравно, са Владом Србије, са компанијама, медијима. Медији играју кључну улогу у овоме", каже директорка Уницефа.

Говорећи о изазовима са којима се суочавају нове генерације, Де Бројн истиче да је веома важно да слушамо и чујемо децу, нарочито у свету у којем је дигитализација све присутнија.

"Дигитализација доноси многа решења, али такође видимо и да тинејџери много времена проводе на интернету и видели смо да то доводи до додатних изазова када је реч о сајбер безбедности и менталном здрављу. Дакле, то су неки од елемената где желимо да се постарамо да постоји права повезаност између родитеља и деце и тинејџера", закључује Де Бројн.

У процесу тријаже прикупљају се све релевантне информације и формира се индивидуални план рада за свако дете. Установа примењује мултидисциплинарни приступ који укључује педијатре, дечије психијатре, неурологе, физијатре, логопеде, дефектологе, психологе, социјалне раднике, радне терапеуте и физиотерапеуте.

Посебно је значајно што су у оквиру Института обезбеђени капацитети за породице које долазе из унутрашњости Србије:

„Направљено је 6 бунгалова у којима ће породице из Србије, које не живе у Београду, моћи да буду“, навела је Суботић, додајући да установа нема класичан стационар, већ функционише по принципу дневне болнице.

Родитељи као партнери у развоју

Савремени приступ који Институт негује наглашава важност укључивања родитеља у сам процес рехабилитације и развоја, како би кроз свакодневне активности у породичном окружењу подстицали напредак свог детета.

„Идеја је заправо да чујемо родитеље и да их активно укључимо у процес рада с дететом... да их едукујемо како они кроз свакодневне активности које спроводе са дететом, у игри, у храњењу, у некој забави, у вожњи, у шетњама, подстичу развој“, објаснила је Суботић.

Од оснивања до данас, Институт је пружио више од 15.000 услуга за преко 200 пацијената, чиме се потврђује оправдавност постојања ове установе и значај правовремене интервенције у најранијем узрасту.

Како је почело

Говорећи о почецима рада ове установе, Суботић је подсетила да је Институт почео са радом 18. маја путем телемедицине, док су први пацијенти у установу ушли 20. јула, а свечано је отворен 15. септембра. Идеја је потекла још 2021. године на иницијативу госпође Тамаре Вучић, а циљ је био да се на једном месту омогући свеобухватна подршка деци са најразличитијим развојним сметњама до 10 година старости.

„Идеја је била да родитељи, односно деца са најразличитијим развојним сметњама, до 10. године живота, могу на једном месту да добију све оно што је њима потребно“, истакла је Суботић.

На трећој конститутивној седници Савета РЕМ-а, одржаној 1. септембра, кандидати за председника Савета РЕМ-а били су Дубравка Валић Недељковић, Милош Гарић, Милан Петковић и Снежана Миљковић. После првог круга гласањаиздвојили су се Гарић и Валић Недељковић, који су у другом кругу добили по четири гласа.

Валић Недељковић је после седнице рекла да се настављају консултације око избора председника Савета РЕМ-а и да је одлучено да се седнице одржавају сваког првог и сваког трећег уторка у месецу.

На конститутивној седници одржаној 30. јула кандидати су били Милош Гарић и Дубравка Валић Недељковић, али ни једно од њих није добило потребну већину од шест гласова. На првој конститутивној седници Савета РЕМ-а одржаној 20. јула кандидати за председника Милош Гарић и Милева Малешић су на тајном гласању добили по четири гласа.

За председника Савета РЕМ-а тајно гласају чланови Савета којих сада има осам - Милош Гарић, Стевица Смедеревац, Милан Петковић, Снежана Миљковић, као и четири члана који су повукли своје оставке - Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић.

Девети члан Савет РЕМ-а, из савета националних мањина није изабран, а Одбор Скупштине за културу и информисање донео је 25. јуна одлуку о обустављању поступка за предлагање кандидата из те групације док не буду одржани избори за нове сазиве савета националних мањина.

Ови избори расписани су за 8. новембар.

Славица Уршли, мештанка Шумарка, каже да је било веома тешко и да су ти дани незаборавни и оставили баш тежак утисак на њих.

"Сад кад је све прошло отишла сам да видим где је била ватра и то је на неких 500-700 метара од наше куће, а нама је у том тренутку деловало много ближе и баш смо се уплашили", наводи Уршли.

У тешким временима увек се појаве и људи који својим делима засене друге. Један од таквих је и Бобан Илић, који је док је горела Пешчара затворио свој угоститељски објекат и уступио га ватрогасцима и свима који су били ту да помогну. Бесплатно им је давао храну и пиће.

Бобан Илић, угоститељ из Шумарка, објашњава да су мислили да ће то кратко трајати, два-три дана, и да је хтео да поделе то што су имали скувано, али да су остали са њима до краја.

"Мени је остало после овог злог времена то да сад имам 50-так нових пријатеља у Србији до краја живота који су били ту и који су нам помагали да угасимо пожар", истиче Илић.

Један од оних који је месец и по дана провео са својим колегама из Добровољно ватрогасних друштава у Делиблатској пешчари и који је дао велики допринос у гашењу пожара и спасавању туђе имовине и живота био је и Александар Радосављевић. Он је за свој рад награђен и од председника државе Орденом заслуга за одбрану и безбедност другог степена.

Најтежи дан и трка са временом

Александар Радосављевић, председник ДВД Мраморак, наводи да је за њега лично било најтеже 6. августа.

"Тада се уз олујни ветар пожар проширио на све стране. Била је велика трка са временом да се што боље распоредимо и заштитимо викендице на Врелима, да сачувамо Чардак и село Шумарак", рекао је Радосављевић.

Према првим проценама у Делиблатској пешчари изгорело је око 4.000 хектара шуме и ниског растиња, али и врло ретке биљке које се овде налазе.

За потпуну обнову Делиблатске пешчаре биће потребне деценије, али радује што природа увек победи.

И већ сад после само неколико дана имамо на згаришти­ма и прве изданке неких биљака које симболизују почетак новог живота.