"У знак сећања на њега одржава се турнир сваке године и то ћемо практиковати да радимо докле год клуб постоји. Дрес његов је склоњен, носио је број два и тај дрес више ниједан играч неће носити на утакмицама све док постоји фудбалски клуб 14. октобар", каже Василије Васић, колега и пријатељ.

У центру Драгинца, мештани и локална самоуправа подигли су спомен-чесму, а улица у којој је живео данас носи његово име. На муралу на уласку у село стоји још једно подсећање за незаборав.

"Град Лозница је доделио улицу у којој је живео, по његовом имену, улица се зове полицијског службеника Николе Крсмановића. Његов недостак је немрљив и никада неће бити надокнађен, али ми ћемо се потрудити да неким својим делима и актима чувамо успомену на њега“, каже Никола Алексић, колега и члан управе ФК "Драгинац".

"Трудимо се да га отргнемо од заборава и надамо се да ћемо у годинама које су пред нама то успети да организујемо уз помоћ добрих људи, града Лознице, Министарства унутрашњих послова", каже Бранко Алексић, школски друг и колега.

Никола Крсмановић убијен је на дужности, у јулу 2024. године приликом рутинске контроле возила. Имао је 34 године. Постхумно је одликован златном медаљом за храброст "Милош Обилић".

Плоча је први пут постављена 2012. године, на 14. годишњицу отмице новинарске екипе, а за вишеструко рушење плоче отетим новинарима полиција је само једном пронашла починиоца.

Шеф за политичка питања и комуникације канцеларије ОЕБС-а у Приштини Маид Коњхоџић, рекао је да нестанак Перенића и Славуја остаје болна рана за њихове породице, колеге и за читаву српску заједницу, али и подсетник на цену коју новинари могу платити у потрази за истином.​

"Ово обележавање није само чин сећања. Она је јасна порука, а то је да претње и застрашивања не смеју ућуткати истину, а поготово када је у питању рад новинара. ​Сећање на нестале новинаре представља чување њиховог достојанства и потврђује да њихово право на рад мора бити заштићено", рекао је Коњхоџић.

​Поручио је да породице Ранка Перенића и Ђуре Славуја, као и њихове колеге, заслужују одговоре.

"Нестанак мора бити предмет делотворне истраге"

"Нестанак мора бити предмет делотворне истраге, а одговорни, када се утврди њихова одговорност, морају бити процесуирани. ​Транспарентни и кредибилни поступци кључни су за поверење јавности и свих заједница у владавину права. ​Посебно нас забрињава чињеница да је поново била уклоњена спомен-плоча посвећена двојици несталих новинара. Такав чин Мисија ОЕБС-а осуђује јавно", рекао је званичник ОЕБС-а.

​Заузео се да споменици посвећени жртвама и несталим особама морају бити поштовани и заштићени.

"Они су место сећања за породице, пријатеље, колеге и за читаву заједницу, али и трајни подсетник на важност новинарства и слободе медија", рекао је Коњхоџић и изразио захвалност Удружењу новинара Србије регистрованом у Приштини на континуираној посвећености тражењу правде за своје колеге и њихове породице.

"Њихова упорност показује зашто сећање не сме бити препуштено забораву. ​Одајемо признање и отпорности новинара и других медијских професионалаца који настављају радити упркос претњама и притисцима. Њихов рад је од виталног интереса и заслужује сву могућу заштиту", тврди Коњхоџић.

​Потврдио је изузетну опредељеност Мисије ОЕБС-а у Приштини да настави да подржава сигурност новинара и слободе медија, укључујући транспарентне истраге и делотворне судске процесе у случајевима који се односе на медијске професионалце.

Ракочевић: Десети пут сахрањујемо наше колеге

Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да поновним постављањем спомен-плоче "десети пут сахрањујемо наше колеге и да породице, колеге, пријатељи ову плочу доживљавају као једини спомен између бившег живота и нестанка".

​"​Ово што се дешава десети пут више није мржња, више није освета, више није завера ћутања, више није проблем институција. Ово је зло. Ово је зло које готово трећу деценију руши споменик невиним људима. Шта ће се десити са нама, шта ће се десити са овим простором ако немамо трунку самилости за невине, за професионалце, за очеве, за дедове? Шта ће се десити са свим овим простором ако немате храбрости у срцу и у себи да кажете: 'Оставите ту плочу која раздваја нестанак од живота'", рекао је Ракочевић.

​Пренео је да Удружење новинара Србије понавља једну те исту реченицу: Тражимо их и тражићемо их док нас буде.

"Драги моји и пријатељи и непријатељи, узалуд рушите истину – она ће проговорити из овог камена, из ових плоча, из истине и невиности. Хвала бескрајно Мисији ОЕБС-а која континуирано и у Бечу, и у Приштини, и на разним европским адресама сведочи колико је важно да чувамо истину о невиним људима, и професионалцима, и о слободним људима. Никада нигде неће бити ништа добро направљено уколико та истина не буде призната", рекао је Ракочевић.

"Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их"

Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су кренули ка Зочишту.

Након неколико пређених километара скренули су на погрешан пут који их је одвео до припадника тзв. ОВК. Од тог тренутка губи им се сваки траг, а до данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.

На месту отмице УНС и Друштво новинара Косова и Метохије поставили су обележје, које је до сада рушено девет пута, на коме на српском и албанском језику пише: "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их". Последњи пут плоча је срушена крајем јула ове године.

Еулекс је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК, односно да су их, запретивши оружјем, повели у непознатом правцу.

Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио Унмик, а затим Еулекс, који је потврдио да су припадници ОВК отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.

Први сусрет са тржиштем рада до сада је представљао суочавање са добро познатим условима – искуство је неопходно за посао, али се до искуства тешко долази без првог посла.

Нови прописи требало би да прекину тај зачарани круг и омогуће младима да, по завршетку формалног образовања, уђу у компаније и стекну прва практична знања.

Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије, која је учествовала у радној групи за израду Нацрта закона о радној пракси, каже да радна пракса до сада није била уређена посебним законом.

"У Србији, у приватном сектору, дефинитивно нисте могли да ангажујете и запослите младог човека, а да за то не добије неку зараду. Постоје програми у оквиру Националне службе за запошљавање, који су такође плаћени, али постоје и ученичке и студентске праксе, то су праксе које се односе на формално образовање, оне нису плаћене, и ту уговоре потписују компаније са школама и факултетима", објаснила је Павловићева.

Шта доноси ново законско решење

Према њеним речима, ново законско решење младима доноси могућност да у кратком периоду стекну прво радно искуство. "Добиће, пре свега, могућност да у кратком периоду, по завршетку свог формалног образовања, заиста и уђу у компанију и стекну прва радна искуства", навела је Павловићева.

Наводи да је питање колико младих јесте заинтересовано да одмах по завршетку формалног образовања уђе у неки систем.

"Ово је могућност која отвара простор за све оне који желе да науче нешто ново, да стекну нека нова практична знања, и ово је прилика коју дефинитивно могу да искористе. У ситуацији када је и дефицит кадрова присутан на тржишту рада, ово је нешто што заиста може да пуно помогне и послодавцима", објашњава Павловићева.

Ко има право на праксу

Истиче да ће право на радну праксу имати сви они који су завршили формално образовање.

"Границе постоје само у погледу тога да послодавац може да има праксу само са једним кандидатом, и само једном можете да прођете ту радну праксу. Дакле, могу сви који су изашли из система образовања", каже Павловићева.

Наводи да је старосна граница постављена од 15 до 30 година, али је за малолетне потребна потврда родитеља.

"Граница је постављена зато што је то отприлике период када млади излазе из формалног образовања. Граница није искључива. Дакле, може и пре 18. године, наравно, тада мора да постоји и сагласност родитеља, пролазе се и неке ситуације које се односе на здравље", објаснила је Павловићева.

Додаје да није искључена ни могућност пријаве старијих од 30 година који стицајем околности нису имали прилику да стекну прва радна искуства.

"И старији од 30 година који се налазе у евиденцији Националне службе дуже од 12 месеци такође могу да добију шансу кроз радну праксу", наводи Павловићева.

Услови за послодавце

Павловићева каже да ће бити јасно прописано на који начин се пракса организује и под којим условима се млади могу ангажовати.

"Послодавац је прилично условљен овим законом. Мораће да испуни низ неких критеријума који су неопходни да би уопште могао да ангажује младог човека, почев од тога, од самог броја практиканата које може да има, до свих неких других критеријума", појаснила је Павловићева.

Према њеним речима, реч је о специфичном закону, што показује и чињеница да се већ трећи пут покушава његово усвајање.

Колико износе новчане накнаде

Једна од најважнијих новина за младе јесте накнада која би требало да износи најмање 60 одсто нето зараде за исти или сличан посао.

У Унији послодаваца Србије, међутим, сматрају да је потребно прецизно дефинисати начин обрачуна, посебно имајући у виду предвиђене казне за послодавце.

"Када је у питању сам послодавац, тих 60 одсто мораће бити врло јасно дефинисани како послодавац не би био у неком проблему, јер су казне које су предвиђене овим законом изузетно високе", каже Павловићева.

Истиче да ће практиканти имати и пензијско и здравствено осигурање.

"Оно што неће добити, неће добити радни стаж. Значи, то је ангажовање без конкретног запослења, ради се о уговору који ће се потписивати између младог човека и послодавца", истиче Павловићева.

Потврда о стеченом знању

После завршене праксе, млади ће добити потврду која ће садржати податке о компанији и практиканту, али и опис радних задатака, знања и вештина које је стекао.

"Потврда ће да садржи неке основне податке о компанији, о неком младом човеку, и све оно што је млад човек у оквиру те радне праксе стекао у компанији. Дакле, ту ће до детаља бити описани сви радни задаци и све оно што је он кроз те радне задатке стекао као неко ново знање", објашњава Павловићева.

Тај документ, оцењује Павловићева, може да буде значајан и послодавцима приликом процене кандидата.

"Значајно је да послодавац када радно ангажује некога, да зна шта конкретно тај млад човек ради, какво искуство има, и колико заправо му времена треба да од некога ко има мало искуства или га нема уопште, направи један продуктиван кадар", каже Павловићева.

Послодавци траже пореске олакшице и субвенције

Унија послодаваца Србије имала је примедбе на висину накнаде, посебно због малих и средњих предузећа.

Павловићева истиче да се, уколико се формира закон, он мора сагледати и кроз примену у пракси.

"Закон мора да буде такав да послодавац препозна да је то нешто што је њему прихватљиво. Нисмо имали примедбу само на висину накнаде, разговарали смо генерално о трошковима таквог радног ангажовања, које подразумева и ангажовање ментора, материјала, безбедност и здравље на раду, и низ неких других трошкова који стоје иза те накнаде, а који се дуплирају", каже Павловићева.

Наводи да су тражили и пореске олакшице или субвенције као што је то предвиђено законом о дуалном образовању.

"Уколико тај закон није атрактиван послодавцима, ништа нисмо направили. Имаћемо поново младе који ће бити на евиденцији Националне службе, или ће просто бити негде, а неће бити на тржишту рада. Постоје субвенције за, рецимо, дефицитарна занимања, што је у великој мери допринело томе да то буде прихватљиво послодавцима", закључила је Павловићева осврнувши се на олакшице предвиђене законом о дуалном образовању.

Прве вести из студија на Београдском сајму прочитао је Милоје Мића Орловић. Самоуверено, а одмерено, како је звучао тада, говорио је и тридесет година касније: "Поштовани гледаоци, добро вече. Ви гледате Дневник Радио-телевизија Србије, а у исто време, морам да кажем, да је тако почео и 23. августа 1958. године, само није било овога поштовани гледаоци – него драги гледаоци."

Више од 250.000 сати материјала у архиву

Шездесетосмогодишњу историју чува програмски архив. У његовим депоима налази се више од 250.000 сати материјала – довољно да се програм емитује скоро тридесет година без прекида.

Део тог архива су и снимци са ратних подручја. У околини Задра, 1991. године, иза камере био је сниматељ Томислав Магочи. Током каријере био је сведок дешавања и на ратиштима у Крајини и на Косову и Метохији.

Морало је да се води рачуна, сећа се Магочи, да се сними, да што пре седну у ауто, а новинар у међувремену пише текст у колима. "Да одемо до Приштине или већ где смо могли да пошаљемо материјал, морало је да се води рачуна, јер човек никад није знао да ли ће из авиона да га погоди нешто, да ли ће на земљи на мине да наиђе", каже Магочи.

Новинари Јавног сервиса и његова дописничка мрежа су на лицу места, домаћем и иностраном. У свим ситуацијама.

Од 15 најгледанијих садржаја, 14 емитовано на РТС-у

Уз информативни, образовни, дечји програм, РТС је обележио и серијски. Од 15 најгледанијих садржаја последњих 15 година на свим српским телевизијама, 14 је емитовано на РТС-у.

Квиз Слагалица је већ четврт века један од најпопуларнијих.

Сандра Перовић, главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а, наводи да предност РТС-а није у томе да буде налик дигиталним платформама, већ да понуди оно што оне често не могу.

"То је интегритет, професионални стандарди, домаћа продукција и садржаји који имају друштвену, образовну и културну вредност. И верујем да се будућност телевизије неће одређивати технологијом, већ поверењем", истиче Перовић.

Данас РТС породицу чини 11 телевизијских и осам радијских програма, тематски канали, Интернет портал. РТС је још много тога. И Симфонијски оркестар, Хор, Биг бенд, Колибри, Народни оркестар, РТС издаваштво.

"У тренуцима када се надлежне службе боре са пожаром, одговорност свакога ко учествује у јавној комуникацији мора бити већа, а не мања. Друштвене мреже не могу бити простор у којем се објављују тврдње са циљем ширења лажних информација о појединцима, изазивањем панике или да се отежа рад надлежних органа", изјавио је министар.

Министар је нагласио да слобода изражавања представља једно од основних права демократског друштва, али да она подразумева и одговорност, нарочито када се објављују информације које се односе на безбедност људи, ванредне догађаје и узроке.

"Постоји јасна разлика између критике рада институција, која је легитимна и потребна у демократском друштву, и свесног измишљања чињеница и ширења лажи. Посебно је недопустиво да се несреће и опасност по људе користе за политичке обрачуне или стварање атмосфере страха и неповерења", навео је министар.

Вујић је позвао грађане и медије да информације о пожару проверавају код надлежних институција и да не доприносе даљем ширењу неистинитих садржаја.

"Институције морају правовремено да заштите грађане од лица која шире лажне информације а свако евентуално постојање елемената противправног понашања мора бити санкционисано у складу са законом. Одговор на дезинформације мора бити позивање на одговорност и адекватно кажњавање", закључио је министар правде.

На Батровцима су најдужа задржавања – око 120 минута. На Гостуну и Прешеву путничка возила се задржавају око 20 минута.

На Градини се на улазу у Србију чека око 40 минута, док је на излазу задржавање око 30 минута. На осталим граничним прелазима нема дужих задржавања.

Због високих температура надлежни апелују на возаче да буду стрпљиви и опрезни, да праве редовне паузе и прилагоде вожњу условима на путу.

Како је за РТС рекла докторка Данијела Јевтић из Завода за ургентну медицину, упада у очи огроман број алкохолисаних особа и оних које узимају психоактивне супстанце, међу којима има много младих.

"Значи, и кад оду у неки провод, кад оду да нешто попију, да буду умерени и да пазе шта узимају. Имамо буквално коматозна стања која возимо", истакла је Јевтић.

Екипе су током ноћи имале и неколико тешких саобраћајних повреда.

Мотоциклиста стар 28 година задобио је тешку трауму и превезен је у црвену зону Ургентног центра седам минута после поноћи.

Други мотоциклиста, стар 26 година, повређен је на другом месту, али су повреде биле лакше.

Забележен је и случај политрауме код мотоциклисте старог 32 године, који је такође превезен у Ургентни центар.

"Делиблатска пешчара има спој песка, високих температура и непредвидиве руже ветрова, деси се пожар и ето нама проблема. Веома је компликовано и тешко јер када су овако велики пожари, посаде и пилоти имају врло сложен задатак да лете изнад тог терена", каже Мандић.

Ефекат водене бомбе

Објашњава да би водена бомба имала ефекат, не може се бацати са велике висине.

"'Иљушин' воду избацује са висине од 50 до 70 метара, 'ер-трактор' (који гасе пожаре у Црној Гори) са много мање висине од 8 до 10 метара. Све су то параметри за дејствовање водене бомбе", каже Мандић.

Пилот мора да поседује изузетно теоријско знање, оспособљеност и огромно искуство у оваквим задацима.

"Ово се води као ванредни, врло сложен, одговоран и врло рискантан задатак који треба успешно извршити. Високе температуре и мало времена. Пилот мора да изврши страховито добру процену брже од компјутера", појаснио је Мандић.

Истакао је да су овакви задаци знатно тежи од најтежих борбених задатака у ваздухопловству.

Слетање хеликоптера и узлетање "иљушина"

Мандић је истакао да у ванредним ситуацијама, попут ове, сви системи, установе, институције и људи морају да буду укључени.

"На првом месту главни кризни штаб, затим кризни штаб на земљи, официр за навођење, служба контроле летења, обласна контрола и на крају посаде које су у радио-вези, визуелном осматрању и са савременим уређајима који их упозорава на могући судар", каже Мандић.

Објашњава да су подручја захваћена ватром јако мале површине за лет више авиона.

"То је мали простор, иде се у ослобађање и заузимање простора. Када хеликоптери заврше своје операције, долази 'иљушин' да не би дошло до угрожавања безбедности летења или судара са несагледивим последицама", навео је Мандић.

Брзо ширење или превенција

Мандић каже да се пожар не шири брзо, али тражи брзу превентиву.

"Имате читаву палету техничких средстава да се пожари идентификују и ако може брзо да се дејствује. Делиблатска пешчара има песковито тло, ниско растиње, високе температуре и руже ветрова, што је идеално за пожаре. Треба превентивно деловати", објашњава Мандић.

Наводи да је у 70 до 80 одсто случајева узрок оваквих пожара – људски фактор.

"Уколико се баци флаша из аута, опушак, уз јак ветар то је извор да букне овакав пожар. Делиблатска пешчара има предност да је равничарски предео где 'иљушин' може да делује. Али ми предлажемо да би четири 'ер-трактора", са својим карактеристикама, могли да буду ефикасни на нашем терену", закључио је Мандић.

Разлози за одлазак многобројни, као и разлози за повратак. Али је сада једино важна њихова одлука да се врате кући и раде у некој од здравствених установа широм Србије.

Марија Јовановић ће радити у Дому здравља у Жирорађи. Са супругом и ћеркицом вратила се из Норвешке после 9 година.

"Поларни круг, јаксе су зиме, киша, и решили смо да се породично вратимо. Од рођака смо чули", каже Марија Јовановић. 

Марија Ћирковић је живела две године у Чешкој, сад ће радити у Дому здравља Чукарица. 

"Враћам се са супругом, разлози су породични, желимо да наша деца одрастају са фамилијом. Планирамо да радимо у болници у Ћурпији", каже Кели Анђелковић која је иначе радила у Хајлдербегу.

Нових 12 уговора о раду за оне који су радна места у Немачкој, Италији, Чешкој, Норвешкој, Аустрији, заменили домовима здравља, болницама, клиничким центрима у Београду, Прокупљу, Новом Пазару, Сокобањи, Чукарици, Житорађи.

А министар здравља им поручује да је сваки повратак медицинских радника још једна победа Уједињене Србије, Србије која брине о здрављу сваког свог грађанина.

"Јер повратак наших лекара, медицинских сестара и техничара истовремено је улагање у снажнији здравствени систем и потврда опредељења државе да окупља своје људе, чува њихово знање и ствара услове да своју будућност граде у Србији. Ови људи су стицали знање и искуство у неким од најразвијенијих здравствених система, а данас бирају да се врате својој земљи, својим породицама и својим пацијентима. Наш посао је да им отворимо врата, пружимо сигурност и створимо услове да своја знања примене овде", рекао је министар Златибор Лончар.

Посредством Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, од краја децембра 2024.гдојне у земљу се из иностранства вратило више од 400 здравствених радника. Они који желе да професионалну и личну будућност наставе да граде у Србији, све информације о условима и процедури могу пронаћи и на сајту Канцеларије.

"Обавезно морамо да будемо упознати са водостајем да бисмо могли да видимо да ли наш брод има довољно воде да би могао да плови. То је један од основних предуслова да слушамо у подне стање са водостајем. То је једна уобичајена ствар да сви бродари се користе извештајем о водостају", објашњава лађар Петар Ђорђевић.

"Извештај о водостању" емитује се већ 102 године, а Ђорђевић каже да је тај начин информисања саставни део пловидбе и да је међу бродарима остао дубоко укорењен.

"То је оно како смо ми почели да пловимо и то нам је остало у срцу и остало у навици или да не кажем да је то саставни елемент наше пловидбе или нашег почетка сазнања каква ће пловидба бити, да ли ће бити успешна или ће бити отежана због недостатка воде под бродом", наводи Ђорђевић.

Препознатљиву најаву "Водостање… Bulletin hydrographique" Ђорђевић памти деценијама, док је Радио Београд емитује дуже од једног века. Први извештај о водостању прочитан је 7. марта 1924. године, у данима када су земљи претиле велике поплаве. Овог лета, међутим, мери се изузетно низак водостај Дунава. Код Бездана, на уласку у Србију, ниво реке нижи је него иједне године још од 1909.

Број који сваког поднева описује реку

Како настаје број који се сваког поднева прочита на радију, објашњава хидролог Дејан Владиковић из Републичког хидрометеоролошког завода.

"Некада се водостај мерио искључиво помоћу водомерних летви постављених на обалама река, о којима су бринули хидролошки осматрачи и шефови станица. То се временом променило, па данас имамо аутоматске хидролошке станице са којих се, осим података о водостају, прикупљају и подаци о протицају, температури воде и проносу наноса. Током зиме прати се и појава леда, што је једна од специфичности хидролошких осматрања. Све то ради Одсек за прогнозу вода Републичког хидрометеоролошког завода, у сарадњи са колегама из мреже које брину о станицама", каже Владиковић.

Од мреже са више од 180 мерних станица до радијског микрофона, подаци данас путују неупоредиво брже него 1924. године. Ипак, низак водостај Дунава овог лета није изненађење. Први наговештаји, каже Владиковић, могли су да се виде још током пролећа, и то далеко изван граница Србије.

"Разлог је велики дефицит падавина, који је још од марта и априла присутан у целој централној Европи – у јужној Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој, посебно Мађарској, као и у Румунији и код нас у Војводини. Залихе воде у снежном покривачу, које редовно пратимо, од почетка фебруара биле су испод просечних вредности. Снег који је током децембра и јануара пао на подручју Алпа почео је да се топи, а нових падавина није било. Такав сплет околности јасно је указивао на то да ће бити проблема са водостајем Дунава, што се, нажалост, и остварило. Историјски минимуми забележени су на већини мерних станица, а погођено је свих четрнаест подунавских држава", истиче Владиковић.

Шкољке на сувом, коњи у дунавском плићаку

Оно што хидролог чита из података и са графикона, тридесетак километара од Београда може да се види голим оком.

Код Белегиша се Дунав повукао и за собом оставио широку траку обале која је иначе под водом. По исушеном дну леже шкољке и наплављено грање, док сува речна трава стоји усправно тамо где је донедавно расла испод површине. До воде се стиже преко простора којим би се при нормалном водостају већ пливало.

Колико је река плитка, најбоље показују коњи са оближње аде. Они газе далеко од обале, улазећи у део Дунава у који при уобичајеном водостају не би могли да зађу.

За риболовце, међутим, повучена вода није само промењен призор. Са нивоом воде помера се и риба, а са њом и сваки добар улов, објашњава рибочувар Љубомир Пејчић.

"Низак водостај знатно отежава риболов са обале. Додуше, отварају се неке нове локације које су раније биле неприступачне, али већина уобичајених места сада није погодна за пецање. Проблем је и то што већина риболоваца има мало искуства са овако екстремно ниским водостајем, па морамо да се сналазимо, испробавамо нове локације и тражимо места на којима се риба тренутно задржава и где је уопште могуће пецати. Овде је, на пример, вода веома плитка и има много траве, па варалица може да се води само уз површину јер чим оде мало дубље, закачи дно или траву. То је један од примера како овако низак водостај отежава риболов", каже Пејчић.

Ипак, није сва риба напустила плићаке. У Белегишу је ових дана активан буцов, грабљивица која излази за ситнијом рибом и одаје се наглим ударом о површину. Лако га је чути, али га је тешко преварити.

Низак водостај Дунава мења и оно што се упеца. Мањи проток реке, уз исту количину отпадних вода, утиче на квалитет воде, упозорава Пејчић.

"Треба бити опрезан, али не треба дизати панику и говорити да ће се неко отровати. Проблем је у томе што је проток Дунава знатно мањи од уобичајеног, док је количина отпадних вода које се код нас, нажалост, углавном без обраде испуштају директно у реку, остала иста. Због тога је концентрација потенцијално штетних микроорганизама већа, а квалитет воде нешто лошији. То није случај свуда, али је посебно изражено у већим градовима, због чега је неопходан опрез. При температурама ваздуха од 35 до 40 степени и температури воде од око 30 степени, риба се много брже квари, па и на то треба обратити пажњу. Препоручујем да се избегава њено конзумирање, а ко ипак жели да задржи улов требало би да рибу што пре очисти и стави у ручни фрижидер или на друго хладно место", наводи Пејчић.

Када сваки центиметар мења пловни пут

Низак водостај не мења само услове за риболов. На води сваки центиметар другачије тежи. Последњих дана Петар Ђорђевић са туристима плови Савом, док Дунав због ниског водостаја заобилази. Пад нивоа, каже, примећује и на Сави, где је вода на појединим местима и неколико метара нижа него ранијих година.

"Низак водостај мења секторе у којима је могућа безбедна пловидба. На пример, од Бездана до Сланкамена пловидба тренутно није безбедна, док је од Сланкамена до Ђердапа ситуација повољнија јер има више воде. Регулација код Ђердапа омогућава да се водостај одржава на минимуму који задовољава услове за пловидбу", објашњава Ђорђевић.

Када је воде мање, ни искуство више није довољно. Извештај о водостању капетану даје слику реке пре поласка, а када брод исплови, ту слику из тренутка у тренутак допуњавају инструменти у кабини.

"Ово је ехосондер, а овај инструмент показује пловни пут којим брод треба да се креће. На екрану се види положај брода, као и подаци о брзини, дубини, географској ширини и температури воде. Дубина на овом месту износи 13,7 метара", показује Ђорђевић.

На командном мосту налазе се и радио-станице које му омогућавају да разговара са посадама других пловила.

"То су радио-станице које ми омогућавају да се чујем са другим бродовима и са њима остварим безбедну комуникацију", указује Ђорђевић.

Вековни глас реке у доба дигиталних платформи

Од командног моста до штапа на обали, потреба је иста – знати шта река ради. Зато Републички хидрометеоролошки завод исте податке дели са свима чији дан зависи од воде. Истих неколико центиметара некоме представља услов за безбедну пловидбу, некоме одређује место за пецање, а некоме доноси упозорење на оно што река може да донесе.

"Много тога се од покретања емисије променило, али Радио Београд и даље ужива велики углед и препознат је у читавом региону. Чињеница да емисија траје већ 102 године показује колики значај има и зашто ту традицију треба неговати. Данас постоје и други начини да се дође до ових података, пре свега посредством различитих дигиталних платформи. Ипак, људима који у том тренутку немају мобилни телефон, који имају само радио или су, на пример, на одмору, та основна информација и даље много значи. Зато емисија треба да остане део традиције која се чува и негује", наглашава Владиковић.

Променио се и начин на који се долази до података о водостају. Љубомир Пејчић памти време када се на реку није кретало док се претходно не саслуша извештај. Тако су радили старији риболовци, а тако је још као дечак научио и он.

Данас је радио-апарат заменио екраном мобилног телефона, преко којег прати податке Републичког хидрометеоролошког завода, али међу риболовцима још има верних слушалаца култне емисије.

"Данас постоје бројне дигиталне платформе преко којих се може доћи до тих података. Ипак, људима који у том тренутку немају мобилни телефон, имају само радио или су, на пример, на одмору, та основна информација и даље много значи. Зато емисија треба да настави да се емитује као део традиције коју треба чувати и неговати", поручује Владиковић.

Мењали су се гласови, технологија и сама река, али потреба за информацијом о водостају није. Број који хидролог измери и обради, слушалац потом чује на радију: лађар према њему планира излазак на воду, док риболовац зна шта га на обали чека.

Емисија која је пре више од једног века настала због превише воде данас се слуша због премало – а извештај "Bulletin hydrographique... Водостаји..." чита се, као и тада, свакога дана.

"Још 2014, 2015. и 2016. године када је Исламска Држава била та која је била присутна у дигиталној свер, одређени број деце из Републике Србије јесте се прикључио овим групама, било као чланови разноразних скривених форума, било кроз четовање, промовисање и условно речено дељење садржаја. То је нешто што је требало да нас упозори већ тада да потенцијални екстремисти могу да дођу до наше деце", поручује Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету.

Криминалци траже најрањивије – лака зарада као мамац

Криминалци врбују децу јер их лако убеде причом о лакој заради, али и зато што у Србији млађи од 14 година кривично не одговарају. То показују раније истраге о лажним дојавама о бомбама.

"Технике анонимизације, различити ВПН провајдери, прокси сервери и плаћање у криптовалатума значајно отежавају идентификацију корисника. Ми неретко имамо ситуацију да на одређен индикатор или на одређену информацију од страног пружаоца услуга чекамо по неколико месеци, па и до годину дана. То је потенцијална опасност да се одређени траг изгуби и да не дође до идентификације", објашњава Никола Чучиловић, заменик начелника Управе за технику МУП-а.

Опасност је и читав дигитални круг, јер дете лако пређе са видео-игре на чет, затим на скривене апликације, где добија тајне електронске исплате. Иако је све то често организовано из друге државе, налогодавци нису недостижни нашем правосуђу.

"Међународно право познаје начело реципроцитета или узајамности, где државе међусобно једна другој излазе у сусрет и то је једна врста дипломатске сарадње која је уобичајена, али и када изостане и таква врста сарадње постоји могућност да уступимо кривично гоњење тој земљи", истиче јавни тужилац Мирјана Стајковац, Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала.

Брза реакција кључна – дигитални трагови могу нестати

А предатори на мрежама користе опробану тактику – лажним профилима маме малолетнике како би од њих извукли кључне приватне податке.

"Ви када идете да скинете неку игрицу, морате дати податке ономе ко држи ту платформу за игрицу, али ништа више од тога, какав текући број рачуна, матични број, адреса стана, ништа што питају, јер некад иза безазленог питања крије се тешка злонамерност", упозорава Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Највећа грешка је, кажу, што реагујемо тек када се злочин догоди. Зато струка истиче – родитељи морају да знају са ким им дете комуницира са оне стране екрана, школе – коме пријављују сумњиво понашање детета, а полиција мора имати специјализоване људе способне да брзо сачувају и повежу дигиталне трагове пре него што нестану.

"У зависности од периода године, људи зову, на пример, лети за чишћење, док зими за лед и снег. То су најједноставнији радови, до озбиљних поправки кровова, фасада и лифтова, што мора да буде под надзором", наводи Радић.

Неслагање станара

Према његовим речима, кворум је добар јер и када се људи не појаве на састанку скупштине станара, могу да се доносе одлуке и решавају проблеми који годинама нису решавани. Ипак, дешава се да се на седницама појављују други људи, па долази до неслагања, што, како каже, није често.

"Закон у принципу функционише, треба да дође до промена, што су одложили Привредна комора и Министарство грађевинарства. Потребно је и да управници са јавним предузећима, секретаријатима и инспекцијама имају бољу комуникацију, јер имамо велику кочницу када се појави проблем, пошто не можемо да га решимо и то дуго траје", указује Радић.

Радић напомиње, такође, да је новац проблем у 99 одсто случајева, док станари који су се појавили на најмање три последње седнице стамбене заједнице имају право гласа при доношењу одлука.

"'Нисам био на седници – нећу да платим', aко је одлука донета, та реченица станара не пролази", истиче Радић.

Ниске надокаде управницима

Радић истиче и да су од примене Закона пре десет година порасле цене станова, али и цене извођења радова, док су накнаде управницима остале исте. Како наводи, људи бирају да имају што ниже накнаде, па управник мора да води више зграда како би фирма која га ангажује могла да му исплати плату.

"Савет је да се увек провери фирма која се бира. Не може управљање да буде 200 до 300 динара, то је неодрживо по данашњим ценама, јер и управници морају да имају плату од које би могли да живе. И цене одржавања морају да буду више", каже Радић.

Професионални управник Ненад Радић позвао је и комуналну полицију да помогне око нерегистрованих аутомобила око зграда, што, како каже, управници пријављују, али се полиција не одазива, као и због непрописног паркирања аутомобила на противпожарним путевима.

"Надам се да ћемо преко Удружења професионалних управника имати бољи канал комуникације", закључио је Радић.

Како су РТС-у потврдили у Електродистрибуцији Србије, дежурне и приправне екипе радиле су на отклањању квара и нормализацији снабдевања.

Како је наведено у упозорењу, производ не испуњава безбедносне захтеве који се односе на систем за задржавање и причвршћивање кациге на глави корисника.

"Копча шлема може се лако отворити приликом пада, односно незгоде, услед чега шлем може спасти, што потенцијално може довести до повреда главе", наводи се у упозорењу.

Као увозник је наведено предузеће за унутрашњу и спољну трговину "CIDEX" Ниш, са адресом Матејевачки пут бб.

Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су кренули ка Зочишту.

Након неколико пређених километара скренули су на погрешан пут који их је одвео до припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК). Од тог тренутка губи им се сваки траг, а до данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.

На месту отмице УНС и Друштво новинара Косова и Метохије поставили су обележје, које је до сада рушено девет пута, на коме на српском и албанском језику пише: "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их". Последњи пут плоча је срушена крајем јула ове године.

ЕУЛЕКС је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК, односно да су их, запретивши оружјем, повели у непознатом правцу.

Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио УНМИК, а затим ЕУЛЕКС, који је потврдио да су припадници ОВК отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.

У јеку НАТО агресије на СРЈ на Косову и Метохији су отети и други новинари, а званичне информације о њиховом нестанку још увек нису познате јавности.

Канцеларија за КиМ: Захтевамо да се пронађу и казне одговорни за овај злочин

Канцеларија за Косово и Метохију, поводом годишњице од отмице новинара Ђуре Славуја и Ранка Перенића, захтева да се пронађу и казне одговорни за овај злочин, како би правда била задовољена, а породицама отетих пружена каква-таква утеха.

"Славуј и Перенић нису једини новинари који су под неразјашњеним околностима нестали или страдали током сукоба на Косову и Метохији, али су постали симбол патње недужних и некажњавања одговорних. Нажалост, политичка и безбедносна клима у којој данас раде и извештавају новинари на српском језику на Косову и Метохији обележена је дискриминацијом, забранама, онемогућавањем рада, притисцима, док се медијски радници легитимишу и кажњавају наочиглед међународне заједнице и то само зато што савесно и одговорно желе да пренесу истину о томе како данас живи српски народ на Косову и Метохији", додаје се у саопштењу.

Подсећају и да је ове године спомен-плоча на месту отмице Славуја и Перенића уништена девети пут.

"Чињеница да надлежни органи нису вољни или способни чак ни да процесуирају вандале сведочи о идеологији мржње која се и даље негује међу сепаратистима на Косову и Метохији", истиче се у саопштењу.

Од 2012. године, када је спомен-плоча први пут постављена, само једном је приведена особа одговорна за њено скрнављење.

"Та особа, иако је признала кривицу, добила је условну и симболичну новчану казну, чиме је свима који потхрањују мржњу и спречавају достојанствено сећање на жртве поручено да то могу да надаље чине без икаквог страха и последица", закључује се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

"То је свакако добродошла помоћ. Није магично решење које ће сада да брзо угаси тај јако велики и специфичан пожар", каже Војиновић.

Према његовим речима, у гашењу пожара у Србији јуче је учествовало укупно пет летелица – "иљушин" и хеликоптерска јединица са четири хеликоптера. Разлика у њиховим капацитетима, пре свега када је реч о количини воде коју могу да понесу, веома је велика.

"Овај 'иљушин' може преко 40 тона воде", наводи Војиновић.

Колики је то капацитет показује и податак да је авион на једном месту избацио 21 тону воде. Према речима Војиновића, управо могућност да се велика количина воде усмерено избаци на одређену зону може да буде пресудна за заштиту насеља и објеката.

Није циљ само гашење центра пожара

Велика количина воде коју "иљушин" може да понесе не значи да је његова основна улога да једним налетом угаси најјаче жариште. Војиновић објашњава да је једна од најважнијих функција оваквих летелица ограничавање ширења пожара, посебно у бочном правцу.

"Могућност је, пре свега, ограничавања ширења пожара латералног. Дакле, не да он може сада изнад неког центра јаког пожара да га потпуно угаси", објашњава Војиновић.

То значи да авион и хеликоптери имају различите предности, па се најбољи ефекат постиже њиховим комбиновањем.

"Није битан само капацитет, већ ефикасност коју ми у хеликоптерима имамо у контексту брзог пуњења и гашења, много специфичнијих неких рута када он крене да се шири лево или десно, да се тако лаички изразим. А и заправо је микс тих способности оно што је битно", каже Војиновић.

Другим речима, велики авион попут "иљушина" доноси огромну количину воде у једном налету, док хеликоптери имају већу флексибилност у кретању и могу брже да реагују на промене на пожаришту. Управо комбинација различитих летелица омогућава ефикасније деловање.

Зашто "иљушин" не може да се пуни на реци или језеру

Једна од значајних разлика у односу на летелице које су специјализоване за гашење пожара јесте начин на који се "иљушин" пуни. Он не може да захвата воду са отворених водених површина, већ мора да слети на аеродром где постоји одговарајућа инфраструктура. Зато је као база изабран Ниш.

"Тако је. Дакле, он није као они популарни канадери", објашњава Војиновић, наводећи да се авиони тог типа користе у приморским земљама, где постоје услови за захватање воде са водених површина.

"Иљушин" је, како објашњава, првобитно био војни транспортни авион који је накнадно модификован за гашење пожара.

"'Иљушин' је заправо оригинално војни транспортни авион који је врло паметно модификован још много раније, са тим јако великим резервоарима који су по принципу те модуларности само убачени у њега", каже Војиновић.

За пуњење су уграђени посебни системи који користе стандардну аеродромску инфраструктуру за снабдевање водом.

"Направљени су неки системи у авиону за пуњење који користе, што је још паметније, обичне те хидранте, односно црева које ватрогасци имају на аеродромима", објашњава Војиновић.

Ниш изабран због инфраструктуре

Избор Ниша као базе за "иљушин", дакле, није случајан. Кључни разлог је инфраструктура која омогућава брзо пуњење авиона.

"У Нишу је због овог Руског хуманитарног центра већ раније била уграђена тај исти систем тих хидрантних цеви, односно црева, који има за нијансу, или драстично, бржу фреквенцију пуњења", каже Војиновић.

Због тога је Ниш погодан за операције у којима је важно да авион што мање времена проведе на земљи, а што више у ваздуху изнад пожаришта.

На питање да ли то значи да је авиону из Ниша потребно мање времена да се напуни и стигне до Делиблатске пешчаре, Војиновић одговара да је инфраструктура пресудна.

Као друга могућа опција помиње се Батајница.

"Једина друга алтернатива је Батајница. То ће можда такође урадити“, навео је Војиновић.

Аеродром "Никола Тесла" у Београду није погодна опција због великог обима комерцијалног ваздушног саобраћаја.

Предност "иљушина" је брзина

Поред инфраструктуре за пуњење, предност "иљушина" је и његова брзина. Велики капацитет воде има највећи ефекат ако се летелица може брзо вратити између базе и пожаришта.

"Као што смо видели јуче, потпуно, дакле, то је физика. Авион је брз, посебно тај авион", каже Војиновић.

"Сат времена просечно му је трајало свих тих пет летова, тако да је то прилично добродошла помоћ у овој ситуацији", закључује Војиновић.

Према досадашњим информацијама, нема повређених нити пријављене материјалне штете.

"Посла има. За оног ко хоће да ради и ко жели да ради, увек ће се наћи посао", поручује Андријанић.

Индивидуални приступ и пут до запослења

Када лице дође у Националну службу за запошљавање и затражи посао, приступ је у потпуности индивидуалан. Надлежни саветник обавља разговор са кандидатом како би се утврдило на који начин треба тражити посао.

Из НСЗ-а саветују грађанима да са својим саветником поделе што више информација о својој квалификацији, стеченим знањима и вештинама. На основу тога израђује се индивидуални план и предузимају даљи кораци.

Упућивање на обуку за тражење посла уколико је потребна додатна помоћ.

Укључивање у обуку за пут до успешног предузетника за оне који желе да се баве предузетништвом.

Похађање програма и обука за стицање додатних знања.

Тренутно се на евиденцији Националне службе за запошљавање налази 331.000 незапослених лица, од чега је око 18 одсто младих до 30 година старости, односно нешто више од 59.000. Када је реч о отвореним позицијама, млади су претходне године могли да аплицирају на више од 56.000 позиција, док је ове године већ доступно више од 27.000 позиција за конкурисање.

Шта послодавци траже, а којих радника највише недостаје

Највећи проблем у спајању понуде и потражње често је у томе што послодавци желе раднике који су спремни да одмах почну да раде, због чега младима често недостаје прекопотребно искуство. Ипак, послодавци све више цене оне који су спремни да уче и да покажу вештине и способности, стављајући их у први план испред формалних квалификација.

"Генерално, послодавци би увек желели особу која је спремна и способна да одмах ради, да одмах уђе у посао", објашњава Андријанић.

Када је реч о дефицитарним занимањима, из НСЗ-а наводе да су у овом тренутку најизраженије потребе за: лекарима специјалистима и медицинским особљем, возачима теретних возила и аутобуса, грађевинским радницима током сезоне -зидари, тесари, заваривачи, магационерима и оператерима на Це-Ен-Це машинама и у производњи

Са друге стране, успостављен је одређени стандард када су у питању опште вештине и знања. Од кандидата се очекује познавање барем једног страног језика, основне информатичке технологије (Word, Windows, Excel, електронска комуникација), као и меке вештине попут тимског рада, решавања проблема и комуникативности.

Мере, обуке и програми подршке

Како би се премостио јаз између образовања кандидата и захтева послодаваца који траже готове раднике, Национална служба за запошљавање спроводи низ мера додатног образовања и обука.

- Стручна пракса: Многима омогућава да без заснивања радног односа стекну знања и вештине за рад на конкретном послу, уз финансијску подршку НСЗ-а од 50.000 динара месечно за лица са средњим образовањем, односно 55.000 динара за лица са високим образовањем, у трајању до 12 месеци.

- Приправништво: Подразумева заснивање радног односа, при чему НСЗ послодавцу обезбеђује минималну нето зараду са припадајућим порезима и доприносима увећану за 20 одсто.

- Програми за младе и предузетништво: Млади као теже запошљива категорија могу се укључити у програме где се послодавцима одобравају средства у износу од 200.000 до преко 300.000 динара, зависно од развијености локалне самоуправе, док су забележени и примери покретања сопственог бизниса уз подршку од 320.000 до 400.000 динара.

Савети за све који траже посао

За оне који дуже време не успевају да пронађу запослење, из Националне службе за запошљавање поручују да тражење посла мора да се посматра као посао са пуним радним временом.

"Моје још старије колеге би рекли да је тражење посла посао са пуним радним временом. Значи, стрпљење. Нема еуфорије. Мора се бити стрпљив, радити на својој биографији", препоручује Андријанић, у емисији Првог програма Радио београда "Јутро је".

Уколико квалификација не даје резултате, саветује се истраживање компанија и њихових потреба, као и усавршавање додатних вештина попут слепог куцања, учења страних језика или овладавања дигиталним алатима, јер се тржиште рада стално мења под утицајем нових технологија и вештачке интелигенције.

Kонсултант за пословну комуникацију Лела Саковић, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", истиче да конфликтно окружење не мора обавезно да подразумева постојање мобинга, али представља идеалан простор да до њега дође.

"Конфликтно окружење не мора обавезно да подразумева и постојање мобинга, али је, с једне стране, идеалан простор да до мобинга дође. Е сад, ту имате врло често синдром куване жабе", наводи Саковићева.

Разлика између обичног конфликта и мобинга

Према њеним речима, мобинг се препознаје по томе што се понавља, што је реч о учесталом и усмереном негативном понашању ка једној или више особа, чији је крајњи циљ да се та особа изопшти из пословног окружења и да у крајњем исходу да отказ.

Мотиве за овакво понашање стручњаци виде у великој конкуренцији, при чему се мобинг може јавити у различитим облицима:

• Хоризонтални мобинг: Јавља се међу колегама услед конкуренције и нетрпељивости.

• Вертикални мобинг: Дешава се када шеф жели да дискредитује запосленог јер му не одговара, или у обрнутом смеру када су запослени усмерени на руководиоца.

• Стратешки мобинг: Ситуација у којој компанија жели да се ослободи вишка запослених без исплате отпремнина, тако што их наводи да сами дају отказ.

Адвокат Никола Гвојић наглашава да злостављање на раду ипак није правило и да се дешава изузетно, нарочито када послодавац на правилан начин уреди радне обавезе, права и правила.

"Генерално, чини ми се да је ова тема сад отишла у смеру као да је злостављање једно правило. Оно није правило, оно се дешава изузетно, знате", истиче Гвојић.

Шта урадити када сумњате на злостављање

Када се запослени нађе у ситуацији да посумња да трпи мобинг, адвокат Никола Гвојић саветује да је први корак директан разговор са извором незадовољства.

"Потребно је да уради оно што би урадио свако суштински у таквој ситуацији, а то је да се обрати особи која је извор тог незадовољства или таквог понашања и просто да скрене пажњу: 'Види, мени ово смета, злостављаш ме, узнемираваш ме, молим те престани'", објашњава Гвојић.

Уколико се стање не промени, следећи кораци обухватају проверу да ли се спорно понашање може правно окарактерисати као мобинг, прикупљање доказа и обраћање лицу задуженом за пружање подршке запосленима код послодавца (попут лица за безбедност и здравље на раду или представника синдиката), и формално покретање поступка код послодавца или пред судом.

Проблеми у пракси и страх од губитка посла

Ипак, Гвојић указује и на проблеме у пракси, пре свега на дуготрајност судских поступака, док Лела Саковић наглашава да се у најразвијенијим земљама Европе бележи највећи број пријава мобинга првенствено због високог нивоа свести запослених и одсуства страха, наглашавајући важност подизања сопственог самопоуздања.

"Шта је најгоре што може да десити? То што ћемо ми можда остати без посла, па наћи ћемо други, а сунце неће престати да сија сваког јутра", поручује Саковић.

Значај комуникације и превенције

Говорећи о корпоративној комуникацији, Лела Саковић, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", истиче да људи у данашње време све теже слушају једни друге и да се многи конфликти могу спречити бољим делегирањем задатака и усвајањем вештина ненасилне комуникације.

Када до конфликта дође, саветује се усмеравање на решавање конкретног проблема, а не на личност саговорника, уз припрему на различите услове у радном окружењу и увежбавање постављања јасних граница смиреним тоном.

Нормализација у водоснабдевању се очекује у вечерњим часовима.

Из овог предузећа напомињу да се цистерне са водом за пиће налазиће на три локације - код Дома здравља у Станову, на окретници аутобуса у Козујеву и у насељу Шумарице код Дома здравља.

Подсећају да приликом пуштања воде може доћи до благог замућења па је потребно воду испустити док се не избистри.