"Суочавамо се са нама невиђеним пожарима, катастрофалних размера. Јуче је у Виљафранку 500.000 хектара било захваћено шумским пожарима", рекао је Михаиловић додајући да су тренутно у завршној фази гашења пожара.

На питање могу ли се евакуисани вратити у своје домове, каже да је за то дефинитивно рано, да и даље избијају жаришта, као и да је сада најкритичнији период када се ствари морају држати под контролом.

У гашењу пожара је, поред хеликоптера МУП-а Србије учествовало и шест шпанских летелица.

"Поносни смо на наше пилоте и све чланове посаде који, и у најтежим условима, несебично стављају своје знање и искуство у службу спасавања људи, природе и имовине и ван граница наше земље", објављено је на Инстаграм страници МУП-а.

 Код Бездана је јутрос водостај 137 центиметара испод водомерне нуле, а већ следеће недеље могао би бити оборен апсолутни рекорд од 143 центиметара

Миливоје Шујдовић из Удружења професионалних лађара Србије каже да овакав водостај утиче на безбедност пловидбе, као и на економску исплативост самог транспорта.

"Прописи су тренутно ригорознији јер су габарити пловног пута смањени, а смањен је и број баржи – где је пролазило шест, сад негде пролази и само једна. Ако не буде падавина на горњем току Дунава, можемо очекивати још ригорозније мере лучких капетанија", рекао је Шујдовић.

И у другим земљама кроз које Дунав пролази ситуација је слична.

"У Мађарској је комплетно паралисана пловидба, између Бугарске и Румуније одвија се са минималним газом од 1,5 метар, у Аустрији на појединим деловима има пловидбе, а на немачком току је готово обустављена пловидба", рекао је Шујдовић.

Никола Костић из Дирекције за грађевинско земљиште и изградње рекао је да је до сада је у потпуности изведен ископ пружног насипа и да су у току радови на извођењу последњег дела доње плоче подвожњака и челичне подграде, а да ће се затим приступити изградњи армирано бетонске конструкције, вертикалних елемената и горње плоче подвожњака.

Подвожњак ће спојити Булевар уметности и Булевар Црвене армије. Биће широк 40 метара, дугачак 26 метара. У сваком смеру биће по три траке, а нова саобраћајница имаће и пешачке и бициклистичке стазе. Док радови трају, железнички саобраћај није обустављен.

"Тренутно је овде двоколасична пруга. Када се радови заврше, пошто једним делом подвожњак излази из зоне пружног насипа и у том делу конструкција се изводи класичном методом и не ради се по штитом челичних цеви. На том делу ће у будућности бити изграђени још два колосека, по један са обе стране, биће четвороколосечна пруга", рекао је Костић.

Мања фреквенција саобраћаја

Очекује се да ће изградња подвожњака смањити саобраћајне гужве на Новом Београду.

Председница Општине Нови Београд Ивана Николић истакла је да ће свим људима који користе Мост на Ади подвожњак изузетно значити.

"Управо овај подвожњак и боље спајање са другим делом Новог Београда, са Земуном, са самим центром града ће значити. Такође, оно што је јако важно да истакнемо, у склопу саме изградње подвожњака извршена је ревитализација Булевара Црвене армије, али и Булевара уметности и изграђена су нова паркинг места", нагласила је Николићева.

Булевар Црвене армије добио је 99 нових паркинг места, док је Булевар уметности добио 31 паркинг место.

Рок за завршетак радова је 3. јануар следеће године, кажу из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

У Француску путују 34 припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије и три радника Завода за здравствену заштиту радника МУП-а Србије. Тим ће бити ангажован на подручју града Вела, где ће пружати подршку у гашењу великих шумских пожара.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић поручио је да ангажовање српских спасилаца представља потврду солидарности и хуманости Србије, али и високог нивоа обучености припадника Сектора за ванредне ситуације.

"То што пружамо помоћ Француској, Шпанији и многим другим земљама, говори о нашој хуманости, солидарности и високом квалитету наших људи које траже широм света када је реч о ванредним ситуацијама", рекао је Дачић.

Он је истакао да овакве мисије имају и значајан политичко-дипломатски аспект, јер додатно учвршћују пријатељске односе између држава.

Тим који одлази у Француску чине ватрогасци-спасиоци из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Сремске Митровице, Зрењанина, Сомбора, Крушевца, Суботице, Ужица, Јагодине и Пирота.

Министар је нагласио да Србија истовремено располаже довољним капацитетима за реаговање у случају ванредних ситуација у земљи.

Пожелевши припадницима тима успешну мисију и безбедан повратак, Дачић је навео да је председник Републике овластио да их поздрави у његово име и додао да ће им по повратку бити одато признање за ангажовање и резултате остварене током мисије у Француској и Шпанији.

Припадници Полицијске управе у Пријепољу изашли су на лице места, обезбедили локацију и предузели мере како би спречили прилазак грађана.

Очекује се долазак специјализоване екипе из Ужица која ће преузети и безбедно уклонити пронађену експлозивну направу.

Надлежни су апеловали на грађане да, ако уоче неексплодирана убојна средства, не прилазе и не покушавају да их померају, већ да о томе одмах обавесте полицију.

"Тренутна хидролошка ситуација на Дунаву је екстремно лоша. Доток је тренутно око 1.600 метара кубних у секунди и далеко нижи од биолошког минимума који износи 2.350 кубика у секунди. Ово је друга година по реду са екстремно лошом хидролошком ситуацијом“, нагласио је Маљоковић.

Подсећајући на раније податке, Маљоковић је навео да је просечни годишњи доток од почетка рада система Ђердап 1 износио 5.341 кубик у секунди. С друге стране, 2023. године забележен је рекордно најнижи доток од почетка рада у износу од свега 3.698 кубика у секунди.

Посебно тешка ситуација забележена је у јуну 2023. године, када је доток пао на 2.893 метра кубна у секунди, што је било ниже од 50 одсто просечног дотока за тај месец од пуштања у експлоатацију.

Због оваквих услова, агрегати раде са смањеним капацитетом, али се не гасе.

"Услед овако лоше хидролошке ситуације, агрегати раде са смањеним капацитетом и не користе максималну снагу, али неће бити угашени без обзира на пад дотока. Сва расположива вода претвара се у електричну енергију“, објаснио је директор производње.

Он је подсетио да системи Ђердап 1 и Ђердап 2 нису акумулационе, већ проточне електране, што значи да немају могућност да акумулирају енергију и накнадно је пуштају током ниских водостаја, већ раде искључиво на принципу одредаба Конвенције из 1998. године и услова из водне дозволе.

Стање агрегата и актуелна производња струје

На систему Ђердап 1 од шест расположивих хидроагрегата пет је у функцији, док је један у планираном ремонту, а на дневном нивоу ангажована су два хидроагрегата. На систему Ђердап 2 српска електрана на располагању има 10 хидроагрегата, од којих је девет у функцији, један у ремонту, а четири се користе на дневној бази.

На дневном нивоу систем Ђердап 1 производи око пет гигават-часова, систем Ђердап 2 производи око два гигават-часа, док је укупна производња целог огранка ХЕ Ђердап – који обухвата Ђердап 1, Ђердап 2, ХЕ Пирот и Власинске хидроелектране, износила је 8,6 гигават-часова, што представља 11 одсто од укупне производње Електропривреде Србије за посматрани дан, односно 50 одсто од планиране производње.

Прогнозе за август и безбедност опреме

Према најавама хидролога, у наредном периоду се не очекује значајније побољшање ситуације, а очекује се да ће август бити изузетно сушан месец са падом дотока на систему Ђердап 1 испод минимално забележеног отпуштања.

Историјски минимум од 1.500 кубика у секунди забележен је до сада два пута – 15. јануара 1985. године и 1. септембра 2003. године. Очекује се да ће тај минимум током августа бити превазиђен и да ће пасти чак испод 1.400 кубних метара.

Ипак, Маљоковић уверава да опрема и рад електрана нису угрожени.

"Не постоји начин да се угрози рад система Ђердап 1 и Ђердап 2. У ниједном тренутку и ни при којим дотоцима. Ми улажемо много енергије и труда... Значи, не постоји начин да ми станемо са радом у ниједном случају, ни због дотока ни због саме поузданости опреме“, поручио је он, подсетивши да је ревитализација Ђердапа 1 завршена 2023. године.

Сарадња са Румунијом и утицај на пловидбу

Комуникација са румунском страном одвија се изузетно добро, уз повећану опрезност, у складу са Конвенцијом из 1998. године, како би се ниво Дунава на ушћу Нере одржавао у сталном пројектованом стању.

Иако ниски водостај не утиче негативно на рад самих хидроелектрана – по речима надлежних, већи изазов су екстремно велики дотоци и поплавни таласи – он знатно утиче на пловидбу Дунавом. Већ постоје рестрикције превођења на румунској страни, румунска преводница на Ђердапу 2 не ради од 17. јула, а сва превођења се обављају преко српске бродске преводнице, уз бојазан да би пловидба низводно могла у потпуности да се обустави.

"За крај, могу само да потврдим, да сам потпуно сигуран да енергетска стабилност Србије ни у једном тренутку не може да буде угрожена“, закључио је Давор Маљоковић у емисији Првог програма Радио Београда „У ритму дана“.

Бездан стао, Богојево још захвата воду

"Тренутно имамо нови негативни рекорд. Из сата у сат се буквално тај нови негативни рекорд повећава и сад је тренутно на улазном профилу у Републику Србију Дунав минус 136”, рекао је Игор Колаковић за РТС.

Црпна станица Бездан, која пуни северни део Бачке, престала је са радом прексиноћ у три сата, док станица Богојево, која снабдева јужни део, још захвата воду и има резерву од око 20 центиметара, навео је директор "Вода Војводине".

"Она је пројектована до минус 100, а ми смо одређеним мерама успели да радимо до минус 131”, рекао је Колаковић о станици у Бездану, подсећајући да је она изграђена 1957. године и да је првобитно захватала воду на минус 29 центиметара.

Хитни радови на доводном каналу

Колаковић је најавио да ће почети продубљивање доводног канала од Дунава до црпне станице.

"Да покушамо да омогућимо већи доток воде, што би, надамо се, омогућило да успемо да упалимо црпну станицу, односно агрегате”, рекао је Колаковић, додавши да је уговорена и израда документације за нову црпну станицу у Бездану.

Ограничена употреба канала ДТД

Употреба канала Дунав–Тиса–Дунав је ограничена, а на питање да ли то значи да му прети пресушивање, Колаковић је потврдно одговорио.

"Што се тиче самог канала, имамо проблем, немамо могућност захватања нове свеже воде и убацивања у канал. Губици су нам највећи на испаравању и на нелегалном захватању воде”, објаснио је директор "Вода Војводине".

Оценио је и да су остале реке у Војводини близу својих историјских минимума.

"Потребне су нам падавине у Баварској"

Мађарске колеге прогнозирају пад још 20 до 30 центиметара у наредних шест дана, рекао је директор "Вода Војводине".

"Оно што смо чули на Републичком кризном штабу за ванредне ситуације од нашег Републичког хидрометеоролошког завода је да се прогнозира да неће бити у наредних 45 дана падавина у средњој и централној Европи. Значи, потребне су нам падавине у Баварској, у Аустрији, Словачкој, па и Мађарској”, објаснио је Колаковић.

Нема обуставе пловидбе

"Опште је познато да смо у једном периоду који је екстремно неповољан за пловидбу”, рекао је Љубиша Михајловић из Дирекције за водне путеве Србије, наводећи да се предано ради на томе да пловидба буде безбедна и континуирана.

Пловни пут низводно од Београда највише је, седме класе, па проблема у пловидби не би требало да буде ни у данима када се очекује додатно снижење водостаја, навео је Михајловић.

Критични сектори узводно од Београда

Према речима Михајловића, узводно од Београда, где се губи утицај хидроелектране Ђердап, налази се пет критичних сектора до Новог Сада и још један до Бачке Паланке, где долази до мањка пловидбених дубина и ширина.

"Са данашњим даном имамо 110 дана испод ниског пловидбеног нивоа, на пример на водној станици Бездан", навео је Михајловић.

Објаснио је да се од пловног пута широког 180 до 200 метара, који је на располагању у нормалним околностима, стварају узани коридори за једносмерну пловидбу.

"Похвалио бих и учеснике у пловидби, и капетане и заповеднике, с обзиром на то да нисмо имали озбиљних инцидената, нисмо имали никаквих обустава”, закључио је Михајловић.

Смањена дневна производња струје

Енергетски систем Србије је пред великим изазовом, јер се доток воде у хидроелектранама на Дунаву приближава историјском минимуму, изјавио је за Први програм Радио Београда директор за производњу електричне енергије хидроелектране "Ђердап" Давор Маљоковић.

Наглашава да је смањена и дневна производња електричне енергије.

"Очекује се пад дотока на систему Ђердап 1 испод минимално забележеног од пуштања електране у експлоатацију. Историјски минимум од 1.500 кубика у секунди забележен је до сада два пута – 15. јануара давне 1985. године, и 1. септембра 2003. године. Очекујемо да ће у августу тај историјски минимум бити превазиђен и ићи ћемо чак и испод хиљаду четиристо кубика", навео је Маљоковић.

Истакао је да је најризичније на југу Србије, пошто је према последњим метеоролошким подацима тамо пала најмања количина кише.

"Управо из тог разлога донета је одлука, наш министар је донео одлуку да један хеликоптер типа "камов" стално дежура током месеца јула и августа, тако да би били спремни да реагујемо брзо", рекао је Недић.

Истакао је да општински штабови треба да следе упутства која издаје Сектор за ванредне ситуације и да не чекају да се пожар развије, већ да упуте позив на време како би Сектор за ванредне ситуације могао да реагује.

У Шпанији је до сада изгорело више од 200.000 хектара површине, а у гашењу пожара помажу им и припадници МУП-а Србије, као и хеликоптер "суперпума".

Недић је навео да је посада из Србије упућена у реон Мадрида, а да су јуче добили захтев да иду 300 километара северозападно од Мадрида како би гасили пожар готово на граници са Португалијом, што усложњава припрему посаде.

"Најбитније је да су они искусни и да имају знања и вештина, а свакако они раде само свој посао и презентују своју републику на најбољи начин", истакао је Недић.

Разговор у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

"Ова страна кревета на којој ја лежим је тренутно пуна, али треба још добровољних давалаца крви и треба нам овде гужва зато што су залихе на минимуму", истакла је новинарка РТС-а, додајући да је желела да свој радни дан овако започне и да крв.

Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви објаснила је зашто је тренутно неопходан већи одзив грађана.

"Резерве су заиста на минимуму, А позитивна, О позитивна и све негативне крвне групе су на самом минимуму", навела је, позивајући све пунолетне и здраве грађане да дођу у улицу Светог Саве 39 и дају крв како би могле да се подмире потребе свих здравствених установа, односно свих пацијената којима је трансфузија једини лек.

Појашњавајући шта тачно значи да су залихе "на минимуму", Кнежевићева је навела да генерално постоје залихе за дан и по, али да од укупних резерви чак половину чини Б позитивна крвна група, једина тренутно стабилна. Остале наведене крвне групе спуштене су испод једнодневног нивоа, што ситуацију чини алармантном.

Висок летњи температуре, наглашава, додатно ће утицати на смањен одзив давалаца, због чега је позив грађанима да дођу у Институт још важнији. "Овде је заиста пријатно климатизовано, лепа је атмосфера", поручила је Кнежевићева, позивајући грађане да помогну онима којима је крв једини лек.

Свакодневно потребно најмање 300 јединица крви

На питање колико је давалаца потребно да би залихе биле на задовољавајућем нивоу, Кнежевићева је истакла да је свакога дана неопходно најмање 300 јединица крви. Ова недеља, међутим, није протекла добро - једини дан са приближно триста јединица био је јуче, док су сви остали дани забележили мање од двеста јединица.

Због високих температура, Институт данас на терену има само две локације - аутобус се налази на Чукарици, у Пожаревачкој улици код Дома здравља, и код старог Меркатора на Новом Београду.

"Немамо других екипа, тако да, veoma je toplo и не можемо ни да организујемо много екипа на терену. Због тога се некако фокусирамо овде на салу што се тиче главног града", објаснила је Кнежевићева, апелујући да грађани озбиљно схвате позив Института, како ниједан пацијент не би остао ускраћен за неопходну трансфузију.

Ко може да да крв

Крв могу да дају све здраве особе старости од осамнаест до шездесет пет година, при чему мушкарци морају да сачекају дванаест недеља, а жене шеснаест недеља између два давања.

Кнежевићева је навела и додатне услове - неопходно је уносити више течности пре давања крви, поjeсти лаган оброк, не користити тренутно никакву терапију, односно лекове, имати минимум педесет килограма телесне тежине, као и да у последњих шест месеци нису обављане никакве хируршке интервенције, односно сечење и ушивање коже.

"Понесите личну карту и добру вољу и, као и ја, започните овај дан на један леп начин", поручила је на крају новинарка Ана Стаменковић, подсећајући да Институт за трансфузију крви Србије у Београду данас ради до 19 часова, а давање крви биће могуће и сутра.

"Већ је направљено тачно 1.500 станова. Они су распоређени у 11 објеката, са 28 улаза.  Ми се тренутно налазимо у централном објекту, зовемо га 'потковица' јер има облик ћириличног П", каже в. д. директора Грађевинске дирекције Србије Борис Бјелица.

Екипа РТС-а била је у показном трособном стану од 93 квадрата који је опремљен по моделу како ће бити опремљен за учеснике Експо изложбе.

"Сви станови и сви објекти су суштински готови, 99 плус је готовост, остали су само фини радови", рекао је Бјелица.

Највише је направљено једноипособних станова, прилагођених појединачним посетиоцима, и њих је 1.020. Двособних станова има 56, двоипособних 350, трособних 40 и 28 четворособних станова. Направљено је такође и шест гарсоњера.

Комплекс Експо села остаје Београду после изложбе

Међутим, Експо село је од самог почетка пројектовано за двоструку намену – испрва ће угостити делегације земаља учесница, а затим читав комплекс остаје Београду.

"Влада Републике Србије ће донети одлуку о даљем располагању становима. Они су пројектовани, димензионисани, управо за то да крајњи корисници буду станари", навео је Бјелица.

Сами станови још увек нису доступни на тржишту некретнина, а учесници Експа који ће у њима боравити кључ у руке добијају од октобра, а до краја године сви би већ требало да буду усељени.

Резултати мера популационе политике

Као одговор на смањење броја становника и старење нације, држава је у последњих неколико година увела низ мера популационе политике. Међу њима су финансијска подршка породицама за прворођено, друго, треће и четврто дете, субвенције Министарства за бригу о породици за куповину прве непокретности намењене мајкама, као и стамбени кредити за младе.

Проблем касног ступања у брак, међутим, није присутан само у Србији.

"То је паневропски, глобални процес на који утиче дужина образовања, али и економски моменат. Ми смо друштво које има потребу за својом некретнином, али имамо и компаративну предност – наши млади људи и даље желе више од двоје деце. Ако им помогнемо да се стамбено осамостале, то је значајан фактор", истакао је др Владимир Никитовић.

Према подацима које наводи Министарство за бригу о породици, ове године је забележен раст наталитета од око 3,2 одсто у односу на исти период претходне године – податак који стручњаци оцењују као позитиван сигнал да усмерене мере имају ефекта.

Професор Вељко Мијушковић сматра, међутим, да ове мере нису довољне, јер је дошло до промене у менталном склопу млађих у односу на раније генерације јер, како каже, млади данас постају физички раније зрели, а ментално касније. "Имају изражене дигиталне вештине, већи ниво емоционалне свести, али су мање лојални друштву, организацијама, више гледају своје циљеве. А то утиче на одлагање брака и родитељства".

Запошљавање страних радника ублажава недостатак радне снаге

Паралелно са мерама популационе политике, привреда се суочава са све израженијим недостатком радне снаге, посебно у занатским и мануелним занимањима – од молера и обућара до грађевинских радника.

Део тог дефицита држава решава увозом радне снаге, пре свега из земаља Југоисточне Азије и Блиског истока, али и кроз повећано присуство држављана других земаља који су се последњих година населили у Србији.

Говорећи о "увозу" страних радника, учесници емисије У средишту пажње Првог програма Радио Београда повукли су паралелу између наших грађана који одлазе на рад у иностранство и грађана других земаља који долазе код нас да раде: махом су то старији мушкарци, пре свега у грађевинском и рударском сектору, који немају намеру да се интегришу – попут наших држављана који одлазе на релативно краће миграције.

Према процени др Никитовића, годишње око 50.000 до 55.000 грађана Србије напушта земљу на дуже од годину дана, док се њих између 35.000 и 36.000 у истом периоду врати, што даје нето одлазак од мање од 15.000 људи годишње.

Истовремено, посебно од избијања рата у Украјини, забележен је значајан прилив страних држављана – процењује се да руски држављани чине око 60 одсто новопридошлих странаца. Захваљујући томе, Србија је први пут после три деценије забележила позитиван миграциони биланс – када се сабере одлазак домаћих држављана и долазак страних, земља добија више становника него што их губи.

Образовање је кључно

У спровођењу мера популационе политике, саговорници у емисији виде образовање као кључ решења проблема. Усклађивање образовног система са потребама тржишта рада обезбедило би већи број радника, мајстора за којима је велика потражња.

"Немамо месара, молера, мајстора. Људи се либе да се ухвате у послове који делују физички напорније и интензивније, а могу да буду веома исплативи, финансијски. Радије иду на више степене образовања, али је питање да ли сваки од тих исхода нуди одговарајуће запослење на крају", напоменуо је професор Мијушковић.

Др Никитовић је оценио да је у последњих пола века образовање у Србији изузетно напредовало, па је тако сада женска популација, која је некада била маргинално образована – процентуално образованија од мушке.

Као пример добре праксе навео је да сада средња стручна школа која је, након анализе потреба тржишта и увођења савременијих програма, забележила значајан пораст интересовања ученика, док универзитетски програми и даље често не прате реалне потребе привреде, што доводи до ситуација да дипломирани кадрови не могу да пронађу посао у струци за коју су се школовали.

Како пензиони систем обликује популациону политику

Продужење животног века доноси двоструку поруку – с једне стране, то је успех медицине и бољих животних услова, али с друге, ствара озбиљан притисак на пензиони систем.

Граница од 65 година, уведена још 1913. године, више не одговара реалности – грађани су виталнији и дуже живе.

Према националним трансфер рачунима, просечан грађанин Србије остварује финансијски "плус" у односу на трошкове свега од 27. до 58. године – дакле, само 31 годину од целог живота.

Како је објаснио др Никитовић управо ту настаје кључна спона између пензионог система и популационе политике: без довољног броја младих људи који ступају на тржиште рада, нема ко да финансира пензије, док без флексибилнијих граница за одлазак у пензију – систем постаје неодржив.

Професор Мијушковић је, пак, нагласио потребу за развојем додатних, приватних облика пензионог осигурања, као допуне државном систему, и едукацију грађана – без знања где и како да улажу, грађани могу остати без сигурности у старости.

"Морамо се ослањати на приватне иницијативе – врло рано у каријери кренути да одвајамо средства са стране", саветује професор Мијушковић.

Поглед на будућност

Миграције саме по себи не могу бити решење – по процени др Никитовића, био би потребан и до десет пута већи број миграната него што их Србија тренутно прима да би се суштински поправио однос између радно способног становништва и старијих суграђана, а ниједна земља реалистично не може да обезбеди толики прилив становништва однекуд другде.

Упркос сложеној демографској слици, оба саговорника сматрају да ситуација није безизлазна. Као кључне факторе издвојили су даље улагање у образовање, равномернији регионални развој и подстицање запошљавања младих и старијих незапослених грађана.

Уз доследну примену постојећих мера и њихово даље унапређење, Србија има простора да ублажи притисак који демографски трендови врше на тржиште рада, пензиони систем и привреду у целини – оценили су демограф др Владимир Никитовић са Института друштвених наука и професор др Вељко Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду, гостујући у емисији У средишту пажње Првог програма Радио Београда.

Пензиони систем није само питање праведности према старијима – он је огледало демографске одрживости земље и један од кључних стубова популационе стратегије.

Додао је да ће се 37 ватрогасаца-спасилаца, три члана медицинског тима Сектора за ванредне ситуације и 16 возила ускоро придружити операцијама на терену, где ће заједно са међународним тимовима пружати помоћ у борби против великих шумских пожара.

"У овом рејону у гашењу пожара учествује девет ваздухоплова – седам хеликоптера и два канадера, а наши припадници део су заједничког међународног одговора на један од највећих изазова ове пожарне сезоне", навео је Дачић.

Поручио је да је некад најважније знати да ниси сам и додао ''да је управо зато Србија данас у Шпанији''.

"Желео бих да подсетим да је Србија 1917. године била прва држава која је подржала Балфорову декларацију и право јеврејског народа на сопствену државу. Срби су у свим тешким периодима наше заједничке историје били међу народима који су предњачили у спасавању и заштити прогоњених Јевреја у окупираној Европи. У овим тешким временима, када смо сведоци невиђених притисака и пораста непријатељства према Јеврејима у многим европским државама, Србија поносно стоји уз јеврејски народ", рекао је Марко Ђурић, министар спољних послова.

Поновна сахрана биће одржана 5. августа у Јерусалиму, уз присуство највиших израелских званичника.

"Чињеница да се овај историјски корак остварује у сарадњи са властима Републике Србије много говори о односима наших двеју земаља. То није однос заснован само на дипломатији, већ на међусобном поверењу, заједничкој историји и судбини, као и искреном пријатељству наших народа", рекла је Авивит Бар-Илан, амбасадорка Израела у Србији. 

У Светској ционистичкој организацији наводе да се преносом посмртних остатака затвара историјски круг и испуњава Херцлова жеља да породица буде окупљена у Израелу.

Теодор Херцл био је заговорник стварања јеврејске државе, а његов циљ остварен је оснивањем Израела 1948. године.

Биљана Комненић, директорка "Електродистрибуције Србије" указује да постоје три нивоа управљања.

"Први приоритетни је из објекта, други је из командне собе, а трећи из нашег диспечерског центра. Самим тим што се ово подручје сада напаја из трафостанице Београд 9 ослободиће се капацитети да у Земун пољу, Батајничком путу, Галеници и Алтини имамо нове капацитете и можемо да прикључимо нове потрошаче", додаје Биљана Комненић.

"Трафостаница је у ствари један пролазни систем подршке ка великом струјном систему у оквиру Експа и Националног стадиона, али и индустријских зона. Овде имамо веома развијене индустријске зоне. Већ имамо упита ка ЕДС-у за нова прикључења, али оно што је најважније и примарна функција овог постројења - сигурно снабдевање Експа", истакла је министарка привреде Адријана Месаровић. 

Трафостанице и у другим местима у Србији

Из Владе најављују да ће овакве трафостанице убудуће Електродистрибуција градити и у другим местима у Србији. 

"Ово је један инжењерски подухват. Оно што је карактеристика је да је овај објекат направљен и нашим знањем уз помоћ наших инжењера и да је уграђена најсавременија техника. И оно на чему ја инсистирам јесте да применимо научна достигнућа и оно што наши људи могу да ураде", наводи премијер Ђуро Мацут.

Градња и опремање трафостанице из које се даљински управља нисконапонском мрежом коштала је 23 милиона евра.

Државни секретар МУП-а Вељко Одаловић рекао је да трговина људима није проблем једне институције, једне државе, једног друштва.

"То је један од најтежих облика кршења људских права и озбиљан безбедносни изазов који захтева јединствен, одлучан, координисан одговор свих нас", рекао је Одаловић.

Светски дан борбе против трговине људима Србија дочекује са заокруженим системом заштите, али и највећим бројем пријава и идентификованих жртава у последњих неколико година. Закон о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава усвојен пре три месеца, унапређује координацију државних институција и цивилног сектора у овој области.

Прогрес Србије

Ненад Симић, национални координатор за борбу против трговине људима, истакао је да су резултати реформи Србије препознати и на међународном нивоу.

"Србија је три године заредом била на такозваном репорт извештају САД, три године на посматрању као држава која није испуњавала елементарне препоруке у овој области. Ми смо за годину и по дана, спроводећи ове реформске активности, по последњем извештају враћени на ниво 2", истакао је Симић.

Пчињски округ, још једна транзитна тачка, деценијама је бележио случајеве трговине људима. Умреженом сарадњом институција ситуација се побољшала.

Лука Трајковић из Канцеларије за младе и Локалног тима за борбу против трговине људима, нагласио је да у претходних пар година нема ниједан случај трговине људима.

"Трговина људима није само појам који се тиче трговине људима. Ту су на пример и радна, сексуална експлоатација, принудан рад, тако да је то широк појам", рекао је Трајковић.

Методи манипулације

Трговина људима најчешће почиње сасвим обичним обећањем. Добар посао, прилика за зараду, помоћ у одласку у иностранство или познанство које делује безазлено. Тек касније испостави се да је циљ искоришћавање – принудни рад, сексуална експлоатација, просјачење или друге злоупотребе.

Из Црвеног крста Врање Сања Димић истакла је да је трговина људима је један од најтежих облика кршења људских права.

"Специфично је што се може десити свакоме, без обзира на пол, узраст и друштвени статус. Најугроженије групе су деца и млади, због своје радозналости и због што чешћег боравка на друштвеним мрежама, најризичнија су група. Зато са њима треба стално да разговарамо, причати о овим проблемима", рекла је Димићева.

Центар за заштиту жртава трговине људима, у 2025. години бележи највећи број пријава сумње на трговину људима од оснивања, укупно 242.

Број идентификованих жртава расте пету годину заредом, а прошле године их је било 75. Стручњаци упозоравају да је превенција кључна, од препознавања ризика, едукације, до разговора са младима, који су често међу најосетљивијим групама.

Држава предузима хитне мере, како би се обезбедио доток воде до црпних станица и несметано функционисање система Дунав–Тиса–Дунав.

Због опадања нивоа Дунава, угрожавања наводњавања усева, али и потенцијалног угрожавања рада Хидроцентрале "Ђердап", где је доток воде близу историјског минимума, поново је заседао Републички штаб за ванредне ситуације.

На штабу за ванредне ситуације разматрана је актуелна метеоролошка и хидролошка ситуација у Србији, имајући у виду најављени дуготрајни топлотни талас, изразито висок ризик од пожара на отвореном простору и водостај на Дунаву и другим водотоцима који су на историјском минимуму.

Ђедовић Хандановић апелује на грађане да рационално троше струју 

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је, због дуготрајног топлотног таласа и ниског водостаја Дунава, летња потрошња електричне енергије достигла нивое карактеристичне за зимски период и апеловала на грађане да енергију користе рационално и штеде кад год је то могуће.

"Очекујемо да се потрошња електричне енергије повећа већ од следеће недеље на 100 до 105 гигават-сати дневно. У зимском периоду је то на дневном нивоу између 110 и 115 гигават-сати кад је највећи конзум и кад су најниже температуре. То нам говори да се потрошња изједначила лети и зими и то није случај само ове године, тако је било и претходних година. Због тога апелујем на све грађане да се рационално понашају, да рационално користе електричну енергију, да се не расипају, јер све то треба да се произведе и допреми, а на све то утичу природни услови", рекла је Ђедовић Хандановић за Танјуг.

Хидроелектране раде смањеним капацитетима

Објашњава да тренутни природни услови не дозвољавају довољан доток због чега хидроелектране раде смањеним капацитетима. Каже да идентичне изазове имају и земље у окружењу што ствара додатни притисак на енергетски сектор читавог регион.

"Дотоци на Дрини су знатно испод просека, имамо одређених изазова и са хлађењем термоелектране у Костолцу. Све то нас тера на велики опрез, пре свега због ситуације са водостајима, али и због производње електричне енергије", рекла је министарка.

Она истиче да је, упркос великој потрошњи, систем сигуран и стабилан. "У овом тренутку нема ризика од преоптерећења мреже. Постоји регионални изазов јер се Мађарска, Румунија и Бугарска суочавају са изазовима у њиховом енергетском сектору, због хлађења нуклеарних електрана и због тога смо на опрезу, као и Електромрежа Србије", каже Ђедовић Хандановић.

Милева Малешић повукла је своју кандидатуру, поштујући тај став, док је кандидатура Милоша Гарића остала у процедури на инсистирање других чланова Савета.

Родољуб Шабић предложио је Дубравку Валић Недељковић за председницу Савета РЕМ-а, а она је прихватила кандидатуру.

"Била су два круга. У првом кругу је Гарић добио четири гласа, ја сам добила три гласа и то се исто поновило и у другом кругу. Ми ћемо наставити рад и консултације. У другој половини августа ћемо имати седницу и трудимо се и даље да дођемо до одговарајућег консензуса“, рекла је Дубравка Валић Недељковић.

Милош Гарић је рекао да му је што се није дошло до коначног решења.

"Ово је веома важно за РЕМ као институт нашег медијског простора, важно је за нашу јавност, државу, медије", рекао је Гарић.

Седници је присуствовало седам од осам чланова Савета, јер је Ира Проданов Крајишник јавила да је одсутна због болести.

Већ на почетку расправе препознало се да ће она трајати, а чланови су највећи део полемике посветили томе да ли јавност треба да буде укључена, као и да ли треба променити кандидате за председника Савета о којима се гласало прошлог пута - што се на крају и догодило будући да је Милева Малешић одустала од кандидатуре.

Милева Малешић рекла је на прошлој седници кандидати нису добили подршку и да је дошло је време да се повуку и дају шансу другим члановима Савета.

Поред медија, седници су присуствовали и представници амбасада Финске, Пољске, Немачке, Ирске, Европске уније и ОЕБС-а.

Савет РЕМ-а док год не буде изабрао председника и заменика не може да доноси одлуке. За избор председника потребно је шест гласова.

Измене из 2025. године биле су донете као привремена мера ради омогућавања надокнаде наставе током школских 2024/2025. и 2025/2026. година, када је због прекида наставе било неопходно повећати број часова наставе, наведено је у саопштењу.

Како су престале околности које су условиле такво решење, Влада је вратила претходну расподелу радног времена, уважавајући и захтеве представника академске заједнице да се наведене измене ставе ван снаге.

Доношењем ове две уредбе изашло се у сусрет више пута изнетим захтевима представника академске заједнице да се претходне измене уредби из 2025. године ставе ван снаге.

Предложене одредбе одређених чланова закона треба да доведу до ефикаснијих решења када је реч о поступању установа, а прецизиране су и тачке које се односе на одговорност ученика и родитеља, наставак школовања ученика у другој школи.

Предложена су и решења која се односе на ефикаснији рад савета родитеља, а које не умањују њихову улогу. Поједине одредбе значајне су и за унапређивање радноправног статуса наставника и стручних сарадника у школи.

Прецизиране су и одредбе које се односе на потребно образовање помоћника директора и секретара установа.

Нацрт измена и допуна закона је у складу са Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године, како би се повећао квалитет наставе и учења, праведност и доступност доуниверзитетског образовања и васпитања и ојачала васпитна функција образовно-васпитних установа.

"Чак и након летимичног погледа на опште одредбе ЗКП које се односе на доказе уопште (чл. 82-84 ЗКП), као и у одредбе које се односе на друге доказне радње, уочљиво је да се за издавање наредбе за претресање не захтева утврђивање чак ни најнижег степена сумње, тзв. основа сумње", наводи се у саопштењу, уз оцену да судија Марић тиме прекорачује своја законска овлашћења и улази на терен самовоље, поготово јер против такве одлуке није предвиђен правни лек нити контрола више инстанце. Тужилаштво додаје да питање степена сумње треба да буде предмет каснијих фаза поступка, а не ове, будући да сврха претреса управо јесте прикупљање доказа на основу којих се то питање тек накнадно разматра.

Из ВЈТ у Београду оспоравају и терминологију коју је судија користила, наводећи да она погрешно тврди да "суди" у овој фази поступка, док ЗКП тај израз резервише за поступање суда тек након потврђивања оптужнице, односно заказивања претреса у скраћеном поступку, а да законодавац за све претходне фазе користи израз "одлучује".

"Сваки судија, а нарочито судија вишег суда, требало би да познаје ЗКП у односу на то каква су му овлашћења, да се тих својих овлашћења придржава и да сходно томе правилно користи законску терминологију", закључује се у саопштењу тужилаштва.