Лет ЈУ427 на релацији Истанбул–Београд планиран је са поласком у 3.25 часова и доласком у 5.05 часова, док је лет ЈУ423 на истој релацији планиран са поласком у 15.40 и доласком у 17.20 часова.

Из "Ер Србије" су навели да су сва наведена времена изражена према локалном времену у Србији.

За додатне информације путници могу да посете интернет страницу "airserbia.com" или да контактирају Контакт центар "Ер Србије" на број 0800 111 528 из Србије, односно +381 11 311 21 23 из иностранства.

Oбилне кише и поплаве, власти затвориле школе, позвале грађане да не излазе

Власти у Истанбулу затвориле су школе, послале поједине раднике јавних служби на принудни одмор и позвале грађане да остану код куће након што су обилне падавине изазвале поплаве широм највећег града у Турској.

Канцеларија гувернера саопштила је да ће настава бити обустављена на један дан у четвртак, док ће државни службеници са инвалидитетом и мајке са малом децом бити пуштени на одсуство.

Гувернер је саветовао становнике да остану код куће осим ако путовање није апсолутно неопходно, а људима који живе у сутеренским и подрумским становима препоручено је да проведу ноћ на неком другом месту.

Обилне кише су поплавиле куће и пословне објекте и потопиле путеве и подвожњаке, а возила су остала заробљена, што је изазвало саобраћајни хаос у граду од око 16 милиона становника, али нема извештаја о повређенима.

У једном округу, пролазници су спасили жену коју је бујица носила низ улицу, а ватрогасци су спасили још једну особу која је била заробљена у поплављеном подруму.

"Имам твоје интимне фотографије. Послаћу их свима из твоје школе."

"Монтирао сам твоје лице на лажни снимак. Објавићу га на интернету ако ме блокираш."

"Џабе ме блокираш. Направићу још сто лажних профила. Знам где се налазиш."

Овакве поруке на интернету добила је свака осма девојка у Србији. Иза претњи и уцена често стоје мушкарци из њиховог непосредног окружења – бивши партнери и познаници. Иако су свесне опасности, многе девојке и младе жене одлучују да ћуте, страхујући од последица и могућег наставка насиља.

"Када говоримо о неким блажим облицима дигиталног насиља, попут увредљивих коментара, најчешће је реч о непознатим људима који се крију иза анонимних профила. Жене су углавном уплашене с разлогом. Постоји страх да ће, уколико пријаве насиље и проговоре о њему, оно постати још интензивније и да би из дигиталног света могло да се пренесе и у физички", наводи Ана Здравковић из Удружења за оснаживање и развој грађанки и грађана "ОснаЖене".

Када лажни профил постане средство за узнемиравање

Када се и охрабре да проговоре о насиљу, жртве се најчешће поверавају члановима породице или пријатељима. Истраживање показује да се чак 60 одсто њих не обраћа полицији, јер верују да пријава неће дати резултате.

"Моја пријатељица је недавно доживела да се један мушкарац представља као она у групама на Телеграму и нуди сексуалне услуге у њено име. Након тога су почели да је зову различити мушкарци и узнемиравали су је данима. Она је урадила све како треба – документовала је случај, сачувала доказе и одмах отишла у полицију. Међутим, вратили су је уз објашњење да у том случају нема елемената кривичног дела", указује Здравковић.

Пријавити претње и уцене – сачувати доказе

Стручњаци, међутим, апелују на жртве да не одустају од пријављивања насиља из страха да им нико неће веровати. Озбиљне претње и уцене треба пријавити најближој полицијској станици или позивом на број 192. За ефикасно поступање надлежних органа важно је и да докази буду правилно сачувани.

"Кључно је сачувати оригиналне поруке, корисничко име и тачан линк ка профилу са којег је узнемиравање извршено, као и фотографије, видео-записе и гласовне поруке у изворном облику. Посебно је важно да жртва не брише оригиналне поруке, не мења садржај преписке и, уколико је могуће, сачува оригинални уређај и налог на којем се комуникација одвијала", објашњава Саша Живановић, пензионисани начелник Одељења за високотехнолошки криминал МУП-а.

Жртве не треба да осећају стид нити да ћуте

Ипак, пре доказа и технологије, струка поручује да је важно променити дубоко укорењено уверење да је жртва сама крива за насиље које преживљава.

Стручњаци поручују да жртве не треба да осећају стид нити да ћуте о ономе што им се дешава. То што се насилник крије иза лажног профила не значи да не може бити откривен и кажњен.

Портпарол полиције Михаел Пецолд рекао је да је радио-опрема у авиону била неисправна, због чега контрола летења није могла да успостави везу са посадом након полетања са Крфа.

Пилот, како се претпоставља, није био свестан грешке, а полиција против њега не води истрагу јер се верује да је погрешан код унео ненамерно.

Хрватски "рафал" пресрео авион изнад Коренице

Након што је авион емитовао сигнал за могућу отмицу, НАТО је наредио хитно пресретање због безбедносне претње.

Хрватски борбени авион "рафал" пресрео је малтешки путнички авион изнад Коренице. Пилот борбеног авиона визуелно је идентификовао летелицу.

"Рафал" је затим наставио да прати путнички авион на подручју између Ријеке и Делница, све док у 11.20 није ушао у ваздушни простор Словеније.

У стању приправности били су и авиони аустријских оружаних снага, док су два немачка борбена авиона "јурофајтер" преузела пратњу по уласку путничког авиона у немачки ваздушни простор.

Путнички авион је безбедно слетео у Нирнберг око 12.16.

Специјалне јединице чекале авион на аеродрому

Због сигнала за могућу отмицу, на аеродром у Нирнбергу упућени су полицијски преговарачи обучени за комуникацију са отмичарима и специјална јединица баварске полиције.

Авио-саобраћај је привремено обустављен, а полиција је након слетања прегледала авион и утврдила да нема опасности.

Пецолд је навео да су хитне службе имале мање од сат времена да реагују од тренутка слања сигнала до слетања авиона.

"Био је то изузетно добро обављен посао", оценио је Пецолд, наглашавајући да је полиција за кратко време била спремна за најгори могући сценарио.

Шта значи код "7500"

Транспондер је уређај којим авион шаље податке неопходне за радарску идентификацију и праћење лета.

Код "7500" је међународно договорени сигнал којим посада упозорава контролу летења на могућу отмицу или незаконито преузимање контроле над авионом.

За пријаву квара радио-везе користи се код "7600", који је пилот требало да унесе.

Једном послат сигнал за отмицу не може се повући.

"У састав вакцине улазе три соја – два соја типа А и један типа Б, у складу са препоруком Светске здравствене организације која прати епидемиолошку ситуацију током целе године", указује Маринковићева.

Према њеним речима, "Торлак" је произвео око 300.000 доза вакцина према препорукама Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", а на основу потреба становништва.

"Препорука је да се сви вакцинишу, али је кључно да то учине старији суграђани и особе са хроничним обољењима", наглашава директорка "Торлака".

Важност превенције и улога домаћег произвођача

Професор др Небојша Тасић, помоћник министра здравља у техничком мандату, изјавио је да се Србија налази међу малим бројем земаља које имају квалитетног националног произвођача вакцина.

"Променили су се сојеви вируса грипа и наши стручњаци и научници су врло брзо направили ову вакцину. Неопходно је да се наши старији суграђани, људи са хроничним болестима и они са сниженим имунитетом вакцинишу", наводи Тасић.

Напомиње, такође, да грип може довести до тешких, а понекад и смртоносних компликација, због чега је заштита путем вакцине од пресудног значаја.

"Вакцинација је не само цивилизацијски, већ и дубоко лични чин", поручио је Тасић и позвао све грађане да се одазову апелу стручњака и заштите своје здравље на време.

"Имам људе који ми плаћају месечно. Кад ми двоје, троје њих плате месечно, дође ми као једна кирија за стан. Тако да сам због тога и одлучила на овај посао, зато што ми је то неко додатно примање", каже Оливера.

Цена редовног одржавања станова, како каже, износи око 1.200 динара по сату, док се генерално чишћење наплаћује око 1.500 динара.

"Генерално чишћење подразумева померање ствари и нешто напорнији рад. Ту убрајам и чишћење после кречења, када има више посла око прозора и запрљаних подова. То наплаћујем око 1.500, 1600 динара по сату", каже Оливера.

Људи је не ангажују само за чишћење већ и за припремање славе, кување, пеглање, набавку намирница, јер је све то навела у огласу. Када је реч о пословним просторима, многи се за редовно одржавање обраћају специјализованим агенцијама за чишћење.

Та услуга се на месечном нивоу плаћа од 40.000 динара за мање, до 50.000 или 60.000 динара за веће објекте.

"Толико има посла и толико може лепо да се заради и није тежак посао. Велика је потражња, баш је велика потражња. Углавном раде жене које морају. То су неке млађе пензионерке које имају малу пензију или су остале без посла и они су принуђени да раде тај посао. Ја могу да кажем да ја много волим свој посао, ја много волим да чистим", каже Драгана Видовић, власница агенције за чишћење.

Данас у Београду постоји око 130 специјализованих агенција које нуде различите услуге чишћења и како кажу посла је више него икада.

Вулетић је био правник, универзитетски професор и политичар. Рођен је 28. новембра 1978. године у Шапцу. Дипломирао је 2001. године на Правном факултету Универзитета у Београду, где је магистрирао 2006, а докторирао 2010. године.

На истом факултету изабран је за асистента-приправника 2003, а за доцента 2011. године. Био је ванредни професор Правног факултета.

Такође, био је и председник Надзорног одбора и потпредседник Фудбалског клуба Партизан. Оставку на ту функцију поднео је у фебруару 2021. године.

"Ништа више не волим него да идем у српску заједницу у Вилонгонгу. За неколико недеља ићи ћу на народни фестивал, као што сам чинио већ много година", рекао је Дик.

Подсетио је да Србија и Аустралија ове године обележавају 60 година пријатељства и дипломатских односа.

Посланица аустралијског парламента и председавајућа Групе пријатељства са Србима Тања Лоренс изразила је задовољство што је имала прилику да пожели добродошлицу патријарху Порфирију. Истакла је да је српски народ доприносио миру и доносио наду заједницама којима је то било потребно.

Лоренс је навела и да је Група пријатељства са Србима активна у различитим областима, пре свега захваљујући ангажовању амбасадора Србије у Аустралији Рада Стефановића.

Посета патријарха трећа по реду

Стефановић је подсетио да је посета патријарха Порфирија трећа посета једног српског патријарха том континенту, након посета патријарха Павла 2004. и патријарха Иринеја 2016. године. Како је наведено, те посете биле су велики благослов за српски народ у Аустралији.

Амбасадор је истакао значај порука патријарха Порфирија о миру, дијалогу и узајамном разумевању, нагласивши да оне одјекују у мултикултуралном аустралијском друштву и подсећају на универзалне вредности које повезују људе кроз веру и културу.

"Ваша порука мира, дијалога и узајамног разумевања одјекује дубоко у овој мултикултуралној нацији. У свету који се суочава са сложеним изазовима, Ваше вођство подсећа нас на универзалне вредности које човечанство препознаје кроз веру и културу", рекао је Стефановић.

Порфирије: Срби у Аустралији нису странци

Патријарх Порфирије захвалио је Аустралији што је многим Србима пружила прилику да у тој земљи пронађу свој дом.

"Схватио сам да Срби овде нису странци. Они се овде осећају као домаћи, али нису заборавили одакле су дошли. Они су део ове заједнице и то не случајно, већ због љубави и отворености ове земље и њених људи, који су им дали прилику да раде и пронађу могућност за удобан живот", поручио је патријарх.

Захвалио је домаћинима на гостопримству, благословио Аустралију и њене грађане и пожелео им мир и здравље. Уједно их је позвао да посете Србију.

Патријарха је поздравио и сенатор Јужне Аустралије и потпредседник Групе пријатељства са Србима Алекс Антић, који такође има српске корене.

Нова зграда Амбасаде Србије до наредне године

Срдачан дочек патријарху Порфирију, архијерејима и његовим сарадницима приређен је и у Амбасади Србије у Аустралији.

Стефановић је упознао патријарха са изградњом нове зграде амбасаде у канберанском кварту Дикин, чији се завршетак очекује наредне године. Кварт носи име по Алфреду Дикину, другом премијеру Аустралије.

Према речима амбасадора, завршетак зграде представљаће важан корак у развоју дипломатске мисије Србије у Аустралији, у години када две земље обележавају шест деценија дипломатских односа.

Изложба архивске грађе приређена у амбасади указује, међутим, на то да дипломатске везе Србије са Аустралијом сежу знатно даље у прошлост. Краљевина Србија отворила је конзуларно представништво у Мелбурну 1892. године, док је у Сиднеју оно отворено 1920. године.

Патријарх Порфирије похвалио је рад амбасаде и захвалио на гостопримству.

Од отварања, аутобуско стајалиште су додатно уређивали како би путницима боравак био што пријатнији.

Више клупа, аутомати и скоро постављање киоска

Славиша Предловац из БАС-а објашњава да су, према пројекту, клубе требало да буду постављене на шест места, а око њих одређени мобилијар.

"Ми смо тај пројекат променили и уподобили у договору са Градом, сада их има десет. Уз две велике које се налазе иза мене, постоје аутомати где се могу купити пића", каже Предловац.

Ускоро ће на стајалишту путници моћи да купе и храну, новине, у току су припремни радови за постављање киоска. Када је у питању приступ стајалишту, у БАС-у кажу да је у почетку било проблема, али да су се путници у међувремену навикли.

Наташа Ивановић Јокановић, архитекта у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београд, истиче да је, као и за све што је ново, потребно неко време да се људи на то навикну.

"Линије градског превоза су јако добро уподобљене према овом стајалишту, ми смо ту давали неке сугестије, надлежни секретаријат је јако добро одрадио свој посао. Све потребе путника, односно у последње време након тога што су се путници навикли на стајалиште немамо никаквих примедби што се тиче доступности", додаје Ивановић Јокановић.

Премештање пасареле изнад Савске магистрале

Из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда најављују да ће пасарелу изнад Савске магистрале преместити на Аутокоманду.

Наводе да ће пасарела бити постављена изнад уливне и изливне рампе на Аутокоманди.

"Конструкција се састоји из два распона и дужина је 41,2 метра. Пошто је ово монтажно-демонтажна челична конструкција, биће постављена на три стуба, два са стране улазних уз рампи и један у зеленом појасу између рампи", наводе из Дирекције.

План је да се постави и нови урбани мобилијар, осветљење, лифт за особе са инвалидитетом.

Жене у рату – не само жртве већ и борци за слободу

Посебну пажњу привлачи изложба "Ратне хероине", аутора Биљане Марцојевић, отворена у Народном музеју у Зрењанину.

Арбутина наглашава да је Други светски рат био тотални рат у којем нико није био поштеђен, а посебно страдање српски народ је искусио на простору Независне Државе Хрватске.

"Жене нису само биле жртве, већ су биле и равноправни борци за слободу. И кад кажемо борци, не значи да су имале пушке у рукама, већ су се бориле и за своје породице, чувале су људе, чувале су своју децу, помагале су на разне начине", објашњава директор Музеја.

На изложби су представљене изузетне личности и њихове судбине – од Лепе Радић, једног од најмлађих народних хероја, преко Стане Арнаут, која је преживела страдање у пребиловачкој школи, до 13 жена које су преживеле 40 дана на дну јаме Равни Долац, као и Милице Тепић, овековечене на антологијској фотографији Жоржа Скригина са Козаре.

Предстојеће поставке: Од Пребиловаца до "Гласова из прошлости"

У плану Музеја жртава геноцида је и низ нових пројеката. За 15. октобар у Конаку кнегиње Љубице заказано је отварање изложбе "Камен и цвет из Пребиловаца", посвећене страдању српског народа 1941. године. Пројекат су реализовали аутор Ацо Драгићевић и уметник Зоран Чалија осликавањем аутентичног камења донетог из Пребиловаца.

Такође, 17. новембра у Галерији РТС-а биће отворена изложба "Гласови из прошлости" ауторке Милице Карић, која се бави такозваним его-документима – писмима из логора, личним белешкама и сведочанствима обичних људи. Крајем године у Музеју Херцеговине биће отворена и изложба о страдању Срба у Херцеговини 1941. године, чији је аутор др Милан Гулић са Института за савремену историју.

Изазови културе сећања и дигитално окружење

Арбутина наглашава да Музеј свакодневно обогаћује своје фондове новим документима, фотографијама и аудио-визуелном грађом, при чему је сваки извор драгоцен за трагање за историјском истином.

Ипак, упозорава на опасности које доноси савремено доба и експанзија друштвених мрежа.

"Често останем у чуду како неко може тек тако нешто да напише, без икаквог извора, без икакве провере, са једном тенденцијом да се та историјска стварност мало искриви зарад потреба неких из садашњости", истиче Арбутина.

Директор Музеја жртава геноцида, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", поручује да је чување сећања на жртве изузетно изазован и тежак задатак, али да је неопходан темељ за будућност.

"Ми смо свесни да морамо чувати то памћење, јер је то оно што ће нас очувати у будућности", закључује Арбутина.

Музеј жртава геноцида има кључну улогу у прикупљању и чувању документације о страдањима, истраживању историјских догађаја и представљању резултата јавности. Кроз документа, фотографије и личне приче, актуелне изложбе осветљавају појединачне судбине и шири историјски контекст.

Нови возови већ су, како је наведено, брендирани препознатљивим мотивима "Експо 2027", како би посетиоци атмосферу изложбе осетили већ на путу до изложбеног комплекса.

Менаџер Одељења за транспорт и мобилност у Сектору операција компаније "Експо 2027 Београд" д.о.о. Милош Живановић истакао је да ће железничка инфраструктура имати кључну улогу у организацији изложбе, током које се очекује више од четири милиона посета.

"Пред нама је велика одговорност да током 93 дана 'Експа' обезбедимо ефикасан и поуздан превоз за госте који ће у Београд долазити из целог света. Зато је нова железничка веза изузетно важна, јер ће омогућити једноставан долазак на изложбу, како из града, тако и са аеродрома, уз несметано функционисање свакодневног живота Београда", рекао је Живановић.

Нагласио је да организатори желе да посетиоци већ током путовања осете удобност, сигурност и гостопримство Србије.

"Желимо да дочек наших гостију почне већ у возу, да до изложбе стигну брзо, удобно и безбедно и да им остане што више времена за обилазак павиљона, спортске и музичке програме и сусрете због којих долазе", рекао је Живановић додајући да је квалитет превоза важан део укупног искуства које ће посетиоци понети из Србије.

Живановић је посебно нагласио да ће нови возови и железничка инфраструктура представљати једно од важних трајних наслеђа "Експа 2027".

"Kада говоримо о наслеђу 'Експа', ови возови и нова железничка веза наставиће да служе људима за одлазак на посао, пут до аеродрома, на сајмове, утакмице и концерте. У томе видимо трајну вредност овог пројекта и значај сарадње Србије и Kине", поручио је Живановић.

Извршни директор за саобраћај и комерцијалне послове компаније "Србијавоз" Зоран Пузовић истакао је да набавка нових гарнитура представља наставак успешне сарадње са кинеским произвођачем CRRC.

"Ово је други велики пројекат који 'Србијавоз' успешно реализује са компанијом CRRC. Након набавке брзих возова за брзине до 200 километара на час, који већ саобраћају између Београда и Суботице, започињемо нову генерацију возова намењених градском и приградском саобраћају, тако да овај пројекат представља још један мост сарадње Србије и Kине и потврду успешног партнерства у развоју железничког саобраћаја", изјавио је Пузовић.

За потребе "Експа 2027" планирана је нова железничка линија од станице Београд центар, преко Земун Поља и Аеродрома "Никола Тесла" до Националног стадиона.

Нове електромоторне гарнитуре, дужине 63,2 метра, имају капацитет од 380 путника и развијају брзину до 120 километара на час.

Специјализована изложба "Експо 2027 Београд" биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године, под темом "Игра(ј) за човечанство: спорт и музика за све", а очекује се више од четири милиона посета.

У реализацији пројекта учествују "Србијавоз", "CRRC Changchun Railway Vehicles" и "Експо 2027 Београд" д.о.о., уз подршку Министарства финансија Републике Србије.

Запослени Филозофског факултета у Нишу су поручили да од Владе Србије траже да "позове на одговорност министра просвете и наложи му да исплати зараде запосленима нишког Филозофског факултета које се нелегално не исплаћују".

"За то време долазимо на посао, радимо са студентима, држимо наставу, испите и бавимо се свим оним активностима које и иначе радимо", рекла је она.

Далибор Бабић истиче да грађани треба да понесу документацију којом располажу, а да ће им запослени помоћи да издвоје потребна документа.

"Наши шалтерски службеници су на располагању да љубазно саслушају, да објасне шта је процедура, који су даљи кораци", наводи Бабић.

Објашњава да се бесплатне услуге односе на подношење захтева без посредника, док прописане административне таксе остају на снази.

Приоритет упис имовине по закону "Свој на своме"

Бабић наглашава да је приоритет упис права својине по закону "Свој на своме", због чега је прерасподељен посао и укључено више од 120 запослених из седишта РГЗ-а.

"Агенција за просторно планирање је донела преко милион потврда. То је скоро па педесет посто захтева у односу на број поднетих пријава", каже Бабић.

Посебна пажња, додаје, посвећена је осетљивим категоријама становништва, за које су предвиђена ослобађања од такса.

Захтеви грађана покренули промене

Бабић наводи да су грађани преко канала "Директно директору" најчешће указивали на нејасне процедуре и дуго чекање.

"Грађанима је битно да реше своје проблеме. Они не морају да познају нити закон, нити који члан се односи на њихов упис", истиче Бабић.

За сложеније поступке и даље ће бити неопходно ангажовање стручњака, док су информације о новим услугама доступне на сајту РГЗ-а. 

Пре уласка у зграду, један од родитеља прочитао је саопштење ученика, у којем су осудили то што су "поједини медији објавили информације са њиховог пленума". У саопштењу се наводи да су "ученици незаконито снимани и поручено да се ограђују од учешћа у било каквој политичкој кампањи".

Ученици су истакли транспарент "Враћамо се у Јовину, али без..." и списак 52 професора који су у међувремену остали без посла у тој школи, за шта одговорним сматрају директора Радивоја П. Стојковића.

Директор је заједно са градоначелником Новог Сада Жарком Мићином, као и са председницом  Скупштине града Дином Вучинић боравио у школи у суботу. Тада је најављено да ће ученици од понедељка поново похађати наставу у матичној згради.

У објекту су били и ученици првог и другог разреда, које је директор позвао да се упознају са школом, будући да до тада нису имали прилику да је виде. Међутим, део родитеља се побунио, због, како наводе, "политичке манипулације", и за данас најављују протест.

Иначе, зграда гимназије је пре више од годину дана проглашена небезбедном због проблема са куполом изнад свечане сале. Ученици су били распоређени у три школе, због чега су се родитељи побунили, јер, како су више пута навели, не постоје безбедносни ризици за извођење наставе.

Од почетка кризе у Јовиној гимназији, део родитеља и наставника тражи оставку или разрешење директора Радивоја П. Стојковића и повратак отпуштених наставника на посао.

У петак и суботу, 16. и 17. октобра, могућа је локална киша, али у мањим количинама него претходних дана. Затим следи двадесетак степени, па нови таласи облака, кише и захлађења, јер, како је рекао Тодоровић, "полако идемо ка зими".

Данас је и Михољдан, а њиме у Србији почиње сезона слава. То је време када се породица, родбина и пријатељи окупљају око славске трпезе, завршава се берба, пуни се остава зимницом, а домаћинства се спремају за зиму. Дани око Михољдана обично су лепи и сунчани, па се зову и михољско лето.

Метеоролог Недељко Тодоровић објаснио је да се михољска врућина најчешће јавља у првој половини октобра. То је, како је рекао, показала и анализа коју је пре двадесетак година урадио са колегиницом, професорком Вујовић.

"Период је најфреквентнији негде између петог и дванаестог октобра, али се тај тип времена не понавља сваке године. Понекад чак и изостане, јер зависи од распореда високог и ниског притиска изнад Европе и Атлантика. Да би се јавило стабилно, сунчано и натпросечно топло време, потребно је да се изнад средње Европе и дела Балкана успостави висок притисак, а циклони са кишом остану западније или источније", објаснио је Тодоровић.

Напоменуо је да грмљавине показују у ком смо делу године. У топлијој половини године, од априла до почетка октобра, циклони са грмљавином и пљусковима задржавају се на северу и западу континенталног дела Европе. Сада су, међутим, грмљавине само у Средоземљу, а не и на континенту. То је, према његовим речима, знак да смо ушли у хладнију половину године: "грмљавине диктирају у ком делу године смо".

Прогноза времена некада

Говорећи о томе како се некада прогнозирало време без метеорологије, Тодоровић је рекао да се по животињама и биљкама то и данас може приметити. Живи свет је осетљивији на промене, не само метеоролошке, већ и на електромагнетна зрачења и јонизацију атмосфере.

Људи су, међутим, изгубили тај осећај и удаљили се од природе. Према његовој анализи, лишће у градовима код нас опада нагло, у року од седам дана, отприлике од 15. до 25. новембра, а затим у последњој недељи новембра падне први снег.

Просечан датум појаве првог снега у последњих стотину година готово се није променио. Некада је био 23. новембар, а сада је 24. новембар. "Хоћу да кажем да природа има свој ритам који се не може тако брзо променити", поручио је Тодоровић.

Михољско лето у народу познатије као сиротињско 

Етнолог Весна Марјановић подсетила је да Михољдан не постоји у црквеном календару, јер је данас Свети Кирјак Отшелник, а да је Црква последњих година у заграду додала михољске задушнице.

Јужно од Саве и Дунава до скоро нико није признавао ни те задушнице ни овај празник као нешто посебно. Михољско лето у народу се звало и сиротињско.

"Јер док су помагали другима и богатијима, нису имали времена за себе", објаснила је етнолог. Истакла је да је оно што је остало од тог времена колективност: "У традиционалном моделу културе постојала је емпатија и за комшије и за заједницу, која је ипак одисала колективном свешћу".

Весна Марјановић додала је да су људи у прошлости живели у складу са природом, па су умели да читају њене знакове и по њима прогнозирају време. "Данас смо се одвојили од свега тога", оценила је.

Што се тиче времена, метеоролог Тодоровић најавио је да ће "до краја ове седмице бити прохладно време", са максималним температурама око и мало испод просека, и углавном суво. На северу ће наредна два-три дана бити претежно сунчано, а на југоистоку и југу променљиво облачно уз нешто кише. Због облака неће бити веома ниских температура. У петак и суботу, 16. и 17. октобра, могућа је локална киша, али у мањим количинама него претходних дана. Затим следи двадесетак степени, па нови таласи облака, кише и захлађења, јер, како је рекао Тодоровић, "полако идемо ка зими".

Чинио је чудеса, прочуо се као велики подвижник, па су многи долазили код њега због благослова, исцељења или каквог савета корисног за душу.

Бежећи од славе, повлачио се још дубље у пустињску самоћу, али и ту су људи долазили по помоћ.

Упокојио се у 109. години живота. 

Обичаји и веровања

У нашем народу верује се да су људи рођени на овај дан посебно надарени, благословени и срећни у животу.

Према народном веровању, данас се не ради по кући, али ваља завршавати све послове изван четири зида, како би се спремно дочекала зима.

Преподобног Киријака Отшелника сматрају заштитником морепловаца, а на данашњи празник одржавају се вашари, заветине, преславе, литије.

Народ сматра да са овим празником наступа права јесен, али кад су дани још топли, ово доба назива се Михољско лето.

Многе породице за крсну славу имају Михољдан.

Марко Лакић,уредник дигиталног издања "Политике", рекао је да ће штампани медији отићи у историју, као што је отишао класични телефон.

"То је нешто неумитно, али не само због дигиталних медија, него и због цене упоређивања. Једноставно, то је скуп хоби. Принт је на неки начин постао луксуз, с друге стране имате сајт као неко савремено место информисања ", истакао је Лакић.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је током 2024. године објављено 1.614 серијских публикација, осам одсто мање него годину раније. За штампарије, мањи обим посла може да значи теже покривање трошкова рада.

Бивши директор Завода за уџбенике Драгољуб Којчић подсетио је на експанзију дигиталног тржишта.

"Када је Амазон кренуо у офанзиву са инаугурацијом тзв."kindle" модела, где се у једном малецком уређају нешто мањем од таблета, нешто већем од мобилног телефона могу да пронађу милиони наслова и који има чак директну везу са конгресном библиотеком у Вашингтону, тада је већ било јасно да ће сигурно морати да буде поремећено тржиште свих ових издања које имају везе са папиром", рекао је Којчић.

Информисање на један клик

На дигиталним платформама корисник брзо прелази са једне информације на другу, често се задржавајући само на наслову. Такав начин праћења вести отвара питање колико простора остаје за темељно информисање.

"Истраживања су показала да 70 одсто читалаца се информишу само путем наслова. Виде у ′Политици′ наслов, оду на још један сајт и виде наслов и кажу ′Да, то се десило", наводи Лакић.

Подаци Еуростата показују да је током 2024. године 14,7 одсто становника Европске уније куповало штампане књиге, часописе или новине путем интернета, док је 6,8 одсто преузимало електронске књиге или аудио-књиге.

Када је Гутенберг у 15. веку изумео штампарску пресу, променио је начин на који свет долази до информација, данас исто то чини дигитално доба. Штампарије замењују платформе, а папир екран.

Објашњава да је, након договора Грчке и Турске о контроли миграција према грчким острвима, отворен нови пут из северне Африке.

"Ово је потпуно други правац, али указује на очај тих људи који долазе, јер дефинитивно треба много више снаге, енергије и ризика да бисте се домогли Крита", истиче Ђуровић.

Према његовим речима, нова рута показује и колико је кријумчарење миграната постало уносан посао.

"Из Либије сада не само да покушавају да дођу до Италије, него врло успешно и до Крита. Ради се о хиљадама људи", наводи Ђуровић.

Међу мигрантима су углавном држављани Судана, Јужног Судана, Бангладеша и Египта.

Кријумчари све чешће користе малолетнике

Ђуровић упозорава да се у кријумчарење миграната све више укључују малолетници, који управљају и бродовима на путу од Либије до Грчке.

"Суштина коришћења малолетника добро је позната криминалцима, јер је онда њихова кривична одговорност мања у случају да буду ухваћени", објашњава Ђуровић.

Наводи да се слична пракса већ појављивала на балканској рути, где у кријумчарењу учествују старији малолетници.

"Ти млади људи су и жртве свега тога и учествују, јер немају другог изгледа да преживе", истиче Ђуровић.

Говорећи о мерама грчких власти, указује да Атина покушава да спречи да земља постане крајње одредиште за велики број миграната.

Подсећа да је Грчка прошле године на три месеца суспендовала могућност подношења захтева за азил за људе који долазе из северне Африке на Крит.

"То је једна потпуно дискриминаторна мера, нажалост, и она је упитна са аспекта и европског и грчког и међународног права", оцењује Ђуровић.

Мигранти са Крита већ стижу у Србију

Према подацима које је изнео Ђуровић, прошле године на Крит је стигло око 20.000 миграната, док их је од почетка ове године до сада било више од 17.000.

Већина њих, међутим, више није на том острву, јер их грчке власти пребацују на друга острва или на копно, одакле настављају пут ка другим европским државама.

"Ми их видимо, међутим, у мањем броју и они путују у врло доброј организацији кријумчара. Када их полиција негде заустави, појаве се људи из Судана и Јужног Судана који говоре да долазе са Крита", каже Ђуровић.

Наводи да у Србију и даље долазе мигранти из Авганистана, Сирије и земаља северне Африке, али да су бројеви знатно мањи него током мигрантске кризе пре десетак година.

"Од почетка године до сада негде око 30.000 до 35.000 људи је прошло кроз земљу", истиче Ђуровић.

Процењује да се у овом тренутку у Србији налази до 500 миграната са тих рута, који су углавном ван система прихватних центара.

Све више избеглица из Украјине остаје у Србији

Ђуровић посебно указује на пораст броја избеглица из Украјине, које све чешће долазе у Србију и одлучују да у њој остану.

"Рекао бих да од априла имамо интензиван прилив тих људи. Када погледамо статистике улазака и излазака, видимо да је то око 70.000 људи до септембра", наводи Ђуровић.

Објашњава да су избеглице из Украјине углавном смештене приватно и да не користе прихватне центре.

Долазе највише из ратом погођених подручја, укључујући околину Харкова и Одесе, али и из централне Украјине.

"По њиховим сведочењима, видимо да постоји и померање људи из Кијева према централној Украјини са намером да изађу у случају даљег погоршања ситуације према Европи", додаје Ђуровић.

"Ако дође до интензивирања ратних дејстава у Украјини, имаћемо врло вероватно изазове и у том погледу да прихватимо те људе", упозорава Ђуровић.

Истиче да је Србија у међувремену смањила број оперативних прихватних центара са 19 на око четири.

За разлику од већине миграната из Азије и Африке, који Србију углавном користе као транзитну земљу, избеглице из Украјине све чешће остају и запошљавају се.

Могу ли мигранти да ублаже недостатак радне снаге

Говорећи о могућности запошљавања миграната, Ђуровић истиче да на српском тржишту рада постоји велика потражња за радницима различитих квалификација.

"Имате и висококвалификованих људи, али имате и људи са ниским квалификацијама. Све њих тражи привреда", каже Ђуровић.

Објашњава да особе које поднесу захтев за азил могу да приступе тржишту рада шест месеци након подношења захтева, док избеглице из Украјине, након добијања привремене заштите, могу одмах да раде.

"То је велика предност, јер ти људи онда нису на терету нашег система. Они проналазе посао, могу да плате закуп и да покрију основне животне трошкове", наводи Ђуровић.

Према његовим речима, у Србији тренутно има око 200 до 300 тражилаца азила, док је од 2008. године статус избеглице добило укупно око 270 до 300 људи.

Ђуровић сматра да би домаћа привреда могла више да користи потенцијал људи који већ бораве у Србији и испуњавају услове за рад.

"Боље да узму те људе, и компаније то виде, него да увозе страну радну снагу ако не морају", закључује Ђуровић.

Верници моле Господа за покој и мир душа, и опрост грехова које су њихови преминули починили за живота.

Уколико није могуће изаћи на гробља, свећу покојницима ваљало би упалити у цркви.

Молитва је посебно важна, јер, пресељењем са овога света, упокојени више не могу да утичу на своје спасење.

Верује се да свеће које се пале представљају симбол светлости Христове којом обасјава душу сваког од преминулих.

Обичај је и да се на Задушнице дели милостиња.

Појачане линије ка гробљима због Задушница

Редови вожње на линијама јавног градског превоза које саобраћају ка гробљима биће појачани од 10 до 16 часова због Задушница, саопштено је из Секретаријата за јавни превоз.

У питању су линије 3А, 25, 26, 35, 50, 63, 65, 75, 82, 101, 202, 310, 502, 533, 612 и 708, пренпсо Беоинфо. Од 8 до 16 часова, привремено ће бити успостављена и линија 75Л (ГО Нови Београд - Бежанијско гробље) са два возила.

''Како сам и најавио, ученици и професори Јовине гимназије вратиће се у своју школу и пре 15. октобра. Град, Покрајина и Република заједнички су улагали напоре, заједно са управом Гимназије, да се ученици после две године врате у своје учионице“, навео је Мићин на Инстаграму.

Према његовим речима, Градска управа за инспекцијске послове, Сектор грађевинске инспекције, након грађевинских радова и уклањања свега што је на куполи гимназијске зграде одступало од грађевинске дозволе, донела је Решење о укидању забране коришћења свечане сале.

Како је додао, након судског вештачења, односно прегледа после изведених радова и спроведеног теста пробног оптерећења, констатовано је да целокупан објекат и његова безбедност нису угрожени главном куполом и изведеним радовима на рушењу и корекцији висине.

''Тиме су се стекли услови за повратак ученика и наставника у зграду ове гимназије. Након провере свих инсталација, редовна настава почеће током наредне недеље'', навео је Мићин и истакао да је безбедност ученика и запослених апсолутни приоритет.

Зато ће, како је додао, у наредних шест месеци превентивно бити праћене и мерене промене на објекту.

''Настављамо да предузимамо све неопходне мере како би боравак у школи био сигуран“, навео је Мићин.