РТС се захваљује Станковићу на посвећености у раду и оствареним резултатима у гледаности.

Листе пријављених кандидата биће објављене најкасније 24. јуна до 12 часова, док ће се пријемни испити одржавати у периоду од 24. до 30. јуна, у складу са распоредом сваког факултета, наводи се на сајту Универзитета у Београду.

Прелиминарни резултати биће познати најкасније 1. јула до 18 часова, када ће бити објављене прелиминарне ранг-листе.

Коначне ранг-листе факултета и Универзитета биће објављене најкасније до 6. јула.

Упис примљених кандидата трајаће до 10. јула, након објављивања коначних ранг-листа и према утврђеном распореду.

Према конкурсу који је објавио Универзитет упис свих кандидата мора бити завршен до краја дана 10. јула 2026. године.

Након завршеног уписа, а најкасније 11. јула 2026. године факултети достављају Универзитету број уписаних студената по студијским програмима и и преостали број слободних места.

Будући студенти детаљне информације о условима уписа, потребној документацији и терминима могу пронаћи на сајтовима својих факултета.

"Радимо ребаланс буџета јер имамо 9 милијарди више прихода него што смо планирали по претходном ребалансу. Сва социјална давања и све услуге које постоје у граду остају исте и настављамо са инвестицијама", објаснио је Никодијевић.

Осврћући се на рад градских комуналних предузећа, указао је да она нису направљена да би стварала профит, већ да пружају услуге.

"Комунална предузећа треба да оно што имају од профита улажу у унапређење услуге или, ако имају знатно већи профит, да уплаћују у буџет града Београда, али то није случај", упозорио је Никодијевић.

Град, са друге стране, инвестира у свако комунално предузеће.

"Људи везују 'Паркинг сервис' за велики профит зато што издајете бетонско парче паркинг места, али тај сервис инвестира и изградњу нових подземних гаража које су јако скупе", наводи Никодијевић.

Како каже, иако се ради на проширењу паркинг места, циљ је да се у будућности све више користи градски превоз.

"Циљ је да се што мање користе приватни аутомобили и апсолутно сам сигуран да ће то бити могуће када буде готов метро, али се трудимо да до тог тренутка изградимо довољан број паркинг места, да живот у центру града може да функционише", објаснио је Никодијевић.

Проблеми са климом у ГСП-у

На питање о проблемима са клима-уређајима у градском превозу, на које се током лета грађани често жале, Никодијевић каже да могу да се пожале било којој градској служби, која ће знати како да поступа.

"Када смо уводили приватне превознике, преузели ГСП, увели нову политику, кренули да набављамо нове аутобусе и трамваје и када смо приватнике, кроз уговоре које смо дали, обавезали да купују нова возила, управо нам је жеља била да то не буде пракса", навео је Никодијевић.

Истакао је да се такви пропусти дешавају јер нису сва возила ГСП-а нова, али да се дешавају у мањој мери него раније.

Интересовање за факултете и високе школе медицинских наука не јењава.

Светлана Сентјаков, пи-ар Високе медицинске школе струковних студија "Милутин Миланковић", каже да је ове године највеће интересовање за студијски програм за струковног медицинског радиолога.

"Увек сви мисле да је највеће интересовање за медицинске сестре-техничаре, али ове године и за медицинске радиологе. Све по акредитацији ћемо попунити", истиче Светлана Сентјаков.

Младе интересују и факултети који школују ИТ стручњаке, менаџере, економисте, као и студије на енглеском језику.

Продекан Економског факултета Универзитета у Београду Саша Ранђеловић наводи да се труде да знање и вештине које студенти стичу буду примењиви и да одражавају потребе савременог тржишта рада.

"Имамо споразум са више од 1.000 компанија у Србији које студентима нуде како праксу тако и могућности за допунске обуке, за радионице, за гостујућа предавања", каже Ранђеловић.

Универзитет у Београду планира да упише више од 15.300 бруцоша на 109 студијских програма. Број буџетских места одређује Влада, а места за самофинансирајуће студенте факултети у складу са акредитацијом.

Апел студентима да уписују искључиво акредитоване програме

Надлежни апелују да се уписују искључиво акредитовани програми.

Професор Небојша Здравковић саветује будуће студенте да обавезно на сајту Националног акредитационог тела погледају Водич за студенте и провере да ли високошколске установе које планирају да упишу имају важећу акредитацију.

"Ми смо на сајту истакли да акредитација важи седам година. У Водичу за студенте је наведен датум почетка акредитације", објашњава Здравковић.

Први уписни рок требало би да буде завршен средином јула. Поучени искуствима претходних година, многи универзитети планирали су и други и трећи уписни рок.

Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије каже да би послодавци највише волели да млади уписују школе које их обучавају за дефицитарна занимања.

"То су све техничке школе, ту су свакако и занати, сви они смерови који се односе на информационе технологије, то су неки послови будућности", рекла је Павловићева гостујући у Јутарњем програму.

Која занимања нам недостају

Подсећа да се радна снага када је реч о техничким занимањима и занатима – увози.

"Оно што привреди сад тренутно недостаје, то су машински техничари, грађевински техничари, али исто тако недостају и вариоци и заваривачи, недостају сва она занатска занимања из грађевинске струке, а уједно то су занимања која су у будућности прилично перспективна и где неки млад човек може да заправо изгради сам сопствену каријеру, да се упусти у те неке предузетничке воде и да зарађује много више", навела је Љиљана Павловић.

Шта је послодавцу важније – успех или вештине

На питање да ли је послодавцу, када бира радника, важнији успех у школи или вештина којом та особа влада, Павловићева одговара да остварени успех говори и о преданости послу.

"Успех свакако говори о особи да је предана, посвећена, дисциплинована и то свакако има утицај приликом одабира кандидата, али оно што је свакако пресудно јесте пре свега тај спој меких вештина и стручних знања", навела је Павловићева.

Као меке вештине се подразумевају пре свега одговорност и посвећеност послу, али и радне навике.

"Међутим, струке нема без добре праксе, па послодавци управо указују на значај да се током формалног образовања омогући што више практичне наставе у самим компанијама код послодаваца, како би применили касније сва та теоријска знања која су стекли у школи, како би применили у пракси у једном реалном пословном окружењу", навела је Љиљана Павловић.

Која занимања доносе најбољу зараду

На питање која од дефицитарних занимања доносе најбољу зараду, Павловићева каже да су то електричари, водоинсталатери, молери, столари.

"То су све занимања за које не постоји, нажалост, довољно великог интересовања од стране младих, јер то нису популарна занимања у њиховом узрасту. Али када погледате са друге стране колико заиста може да се заради и колико они заправо у кратком року могу да се укључе и да на тржишту рада остваре своју вредност, онда је то заиста веома значајно", истакла је Љиљана Паавловић додајући да техничар може касније да упише факултет уколико жели.

Сузана Чикић је изјавила у емисији Око да нема правде за десет угашених живота, јер нико неће одговарати за сâмо убиство, али да је задовољна осуђујућом пресудом за дела која се стављају Владимиру и Миљани Кецмановић на терет.

"Кецмановићи су криви за све што им се ставља на терет, јер је током поступка изведено много јасних и конкретних доказа", сматра мајка настрадалог дечака Андрије Чикића.

Шта је К. К. рекао на суђењу

Чикићева наводи да је на суђењу поставила питање К. К. због чега је то учинио, на шта је одговорио да не уме да објасни, као и питање на основу чега је правио списак деце за одстрел, на шта је рекао да га је направио на основу тога да су "океј да пуца у њих".

"На питање зашто је мислио да је океј да пуца у њих, није умео да објасни. Његов доживљај неприхваћености није реалан, посебно у одељењу VII 2. То и његови родитељи кажу, јер је излазио са другарима, размењивао поруке са њима на Вајберу, а помагали су му када није био у школи да добије задатке", наводи Чикићева.

Додала је и да га је питала шта мисли о другарима који су га посећивали и сматрали најбољим другом, на шта је одговорио да не мисли ништа посебно и да му то нису "нарочито били другови", као и да није знао да они њега сматрају најбољим другом, али је у њих пуцао.

"Један од тих дечака је на лечењу ван Србије, а други је пуким случајем остао жив. Рекао је да је закаснио тог јутра у школу с намером да буде сигуран да су сви унутра. Стравично је то да је рекао да је у једном тренутку одустао од списка и решио да убије што више људи", прича Чикићева.

"Затвор му је био дражи од породице"

Чикићева је нагласила да је на једном рочишту показала разумевање за њега, у жељи да разуме шта се са њим догодило тог дана, на шта је он говорио о односима са родитељима, као и о томе да је осећао притисак мајке да буде најбољи, што је, према његовим речима, утицало на његово понашање.

"Шокантно ми је то што је рекао да је знао да ће бити на неки начин кажњен и затворен, али да је упркос томе желео да изврши ово дело, прихватајући последице и желећи да буде затворен, јер је желео да побегне од свих, па и од своје породице. Затвор му је био дражи од породице“, каже Чикићева.

Сузана Чикић, која је и психолог, скренула је пажњу школским психолозима да обрате пажњу и на децу која су необично мирна, јер К. К. није био проблематично дете, као и на ђаке који се не понашају у складу са својим годинама и делују као да се тешко уклапају у друштво.

Опасно оружје у рукама детета

Адвокат Огњен Божовић оценио је да је пресуда послала јасну поруку да је давање оружја деци опасна радња и да оружје мора да се чува одговорно, како не би дошло у руке неовлашћених лица.

"Важније је да је суд за дело злостављања и занемаривања малолетника узео у обзир околности које до сада у нашој судској пракси нису биле разматране и на тај начин послао поруку о грубом занемаривању родитељских дужности, васпитања и бриге у емоционалном и психолошком смислу“, навео је адвокат породица настрадалих.

Божовић објашњава да К. К. у менталној болници, након пунолетства, може остати уз сопствени пристанак, али и без њега, уколико стручна процена покаже да је и даље опасан.

"Ако се чак и одобри његов излазак, биће под судском контролом, уз обавезна вештачења и надзор не само клинике већ и суда који одлучује да ли ће остати у установи или не", каже Божовић.

Додаје и да је важна иницијатива чланова породица убијених и рањених да се Закон о заштити лица са менталним сметњама измени на адекватан начин пре него што починилац злочина постане пунолетан.

"Предложене измене предвиђају да се формира посебна установа која ће се бавити посматрањем, проучавањем и рехабилитацијом тих малолетника", наводи адвокат.

(Не)видљива дисфункционалност породице

Психолошкиња Зорана Филиповић истакла је да је кажњавање родитеља једна од важних полуга одговорности у родитељству и да пресуду види као поруку друштва у ком правцу иде систем и у каквом амбијенту деца одрастају.

"Дисфункционални породични обрасци не морају увек бити видљиви. Постоје и прикривени проблеми, попут алкохолизма. Говоримо о клими у којој нема међусобног уважавања, поштовања, емоционалне блискости и отворене комуникације", објашњава Филиповићева.

"Теоријски може да изађе, у пракси то је тешко изводљиво"

Професор Милан Шкулић истиче да се у кривичноправном смислу, према нашем закону, особа која нема 14 година у време извршења дела сматра дететом, иако је починила тежак злочин, али може бити лишена слободе због менталног стања.

"Теоријски се може десити да изађе из менталне болнице, али је то у пракси тешко изводљиво, с обзиром на то да је био у стању да убије деветоро деце и једног човека и да рани још шесторо. Као млађи малолетник, а ако је урачунљив, најстрожа санкција би била четири године у казнено-поправној установи", наводи Шкулић.

Према његовим речима, у правном смислу и К. К. је оштећен у овом поступку, јер је трпео злостављање родитеља, иако је у животном смислу убица.

"Изречене казне детету-убици су близу максимума за та кривична дела, али из овога можемо да извучемо закључак да друштво мора да има боље механизме деловања, с обзиром на то да породица која има арсенал оружја код куће не обраћа пажњу на то шта се дешава у дечаковој души", закључује Шкулић.

"Овакав закон је изузетно потребан зато што ми сада заправо вештачку интелигенцију користимо у свим секторима. Вештачка интелигенција утиче на начин како припремамо, рецимо, емисије, на начин како радимо, како истражујемо, како доносимо одређене одлуке које могу бити и високог и ниског ризика. И управо је тај ризик основна тема овог закона", рекла је Гњатовићева.

Поручује да "овим законом не уређујемо саму технологију, уређујемо ниво ризика који примена вештачке интелигенције може да створи".

Објашњава да ће системи бити разврстани према степену ризика, па ће, на пример, модели који помажу лекарима у постављању дијагнозе бити сврстани у високоризичне, док ће препоруке филмова или слични сервиси бити третирани као нискоризични.

"Овај закон ће на неки начин дефинисати и класификовати сва решења која се примењују на тржишту, с тим да постоји потреба да се високоризични системи воде у одређеном регистру који ће се формирати, док нискоризични системи неће морати да буду уписани у регистар", навела је Гњатовићева.

Човек остаје последња инстанца

Један од кључних принципа будућег закона јесте да коначну одлуку увек доноси човек.

"Веома је важно да процеси буду транспарентни и још важно да одлука увек зависи од човека, а не од софтвера или машине", истакла је Гњатовићева.

Саветник за прописе и инспекције у НАЛЕД-у Милан Стефановић додаје да је закон усклађен са европским приступом који се заснива на процени ризика.

"Закон подразумева у складу са европским решењима да постоји људски надзор и одлука коју доноси човек. Конципиран је тако да се вештачка интелигенција посматра као производ. Модели ће бити класификовани у четири категорије ризика – забрањени, висок, средњи и минимални, а мере надзора и контроле биће сразмерне нивоу ризика", објаснио је Стефановић.

Друштвено рангирање и предвиђање кривичних дела биће забрањени

Према његовим речима, закон ће изричито забранити поједине примене вештачке интелигенције.

"Један од примера је друштвено рангирање грађана. Не можемо путем вештачке интелигенције људима додељивати оцене да ли су бољи или лошији људи", навео је Стефановић.

Као забрањене примере навео је и системе који би предвиђали да ли ће неко извршити кривично дело, као и препознавање емоција на радном месту.

"Препознавање емоција је дозвољено у неким психотерапеутским сврхама, истраживањима  психолошким. Оно је ту високоризично, а овамо је забрањено", додаје Стефановић.

Са друге стране, системи који се користе за анализу радних биографија приликом запошљавања или процену кредитне способности биће сврстани у високоризичне и захтеваће посебна правила.

"Такви системи непосредно утичу на права и слободе грађана и зато ће за њих важити строжи режим контроле", нагласио је Стефановић.

Србија међу првима уводи национални правни оквир

Гњатовићева истиче да је Србија међу првим државама које су препознале значај вештачке интелигенције.

"Предњачили смо у региону и усвајањем прве стратегије за развој вештачке интелигенције, улагањем у инфраструктуру и подршком стартап заједници. Бићемо међу првим земљама које ће имати национални правни оквир за ову област", рекла је Гњатовићева.

Наводи да ће закон у великој мери бити усклађен са актом Европске уније о вештачкој интелигенцији, али да је подједнако важно да не успори развој домаћег ИТ сектора.

"Важно нам је да заштитимо грађане који користе различите моделе вештачке интелигенције, али и да закон ни на који начин не спречи даљи развој сектора информационих технологија и вештачке интелигенције. Сигуран законодавни оквир помаже и компанијама које желе да послују у Србији и нашим фирмама које своје производе пласирају на европско тржиште", истакла је државна секретарка.

Више институција надзираће примену закона

Говорећи о надзору, Стефановић је навео да ће централну улогу имати Министарство науке, технолошког развоја и иновација, али и више других институција.

"Предвиђа се оснивање Агенције за вештачку интелигенцију која ће пратити примену и имаће овлаштења у надлежности да обустави тестирање ако добије пријаву инцидента или ако добије обавештење од стране надлежног надзорно-контролног органа. У надзору ће учествовати и тржишна инспекција, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, као и инспекција за информациону безбедност", рекао је Стефановић.

Гњатовићева додаје да институционални модел још није коначно дефинисан.

"Ово је хоризонтална тема која обухвата различите секторе и министарства. Управо зато је комлексно организовати ефикасан систем надзора и обезбедити довољан број стручњака", закључила је Гњатовићева.

"Министарство осуђује сваки вид насиља, претњи, притисака и ометања рада новинара и медијских радника. Безбедност новинара и њихово право да несметано обављају свој посао од јавног су интереса и представљају важан предуслов за слободно и одговорно информисање грађана", пише у саопштењу.

Очекујемо да надлежни органи утврде све чињенице и околности овог догађаја и предузму мере у складу са законом, уколико се утврди постојање противправног поступања.

"Министарство додаје да ће наставити да подржава активности усмерене ка унапређењу безбедности новинара и јачању институционалних механизама заштите медијских радника", пишем у саопштењу.
Истовремено, подсећа да је Министарство у претходном периоду у више наврата упућивало позиве Асоцијацији независних електронских медија (АНЕМ) за учешће на округлим столовима, јавним расправама и другим облицима дијалога посвећеним положају медија, безбедности новинара и унапређењу медијског окружења.

“Иако Министарство остаје опредељено за отворен и инклузиван дијалог са свим релевантним актерима, представници АНЕМ-а се на наведене позиве нису одазивали“, наводи Министарство.

Министарство је уверено да је континуирана комуникација између институција, медијских удружења и представника медијске заједнице од суштинског значаја за решавање изазова са којима се сектор информисања суочава.

“Позивамо све актере у јавном животу да допринесу смиривању тензија, неговању културе дијалога и поштовању права свих учесника у јавном простору, укључујући и представнике медија“, поручило је Министарство.

АНЕМ је претходно саопштио да је у среду увече око 20 часова испред Скупштине Србије нападнут новинар, председник Управног одбора АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинар Веран Матић.

Према наводима у саопштењу, Матић је нападнут док је мобилним телефоном снимао јавно окупљање више десетина грађана, а непознати младић му је истргао телефон из руке.

Радници комуналних служби јуче су покушали да отпад одвезу на депонију, али им мештани околних села нису дозволили пролаз и истовар.

До депоније су дошли и поједини грађани Сјенице, захтевајући да се омогући одлагање отпада.

На лицу места присутна је и полиција, која раздваја две групе грађана.

Ванредна ситуација је проглашена, кажу надлежни, због нагомилавања отпада и повећаног ризика по јавно здравље, након што је блокада депоније онемогућила редовно одлагање смећа.

Надлежни настављају разговоре са мештанима у покушају да пронађу решење за насталу ситуацију.

Општина Сјеница очекује помоћ републичких органа

Председница општине Сјеница Мерсија Цамовић Реброња каже за РТС да проблем депоније "Говеђак" постоји већ деценијама, али да блокада није начин да се тај проблем реши.

Завод за јавно здравље Ужице упозорио је локалне власти да због нагомиланог смећа могу да се појаве епидемије, а у центру града уочени су и пацови.

Цамовић Реброња напомиње да разуме и подржава мештане које угрожава депонија али, с друге стране, због блокаде се више од 12.000 људи "гуши у смећу".

Општина Сјеница је исцрпла све могућности за краткорочно решење.

"Искористили смо апсолутно сваку законску могућност и регулативу. Однели смо у пар наврата смеће за Прибој. Међутим, ми као општина и ЈКП "Врела" немамо толико средстава да можемо константно да носимо смеће даље. Нама је потребна помоћ наше државе", истиче Мерсија Цамовић Реброња

Напомиње да се Општина Сјеница у више наврата обраћала надлежном министарству, али да им је понуђено само решење које може да се реализује за две до три године.

"Покушали смо, као алтернативу, да нађемо неко друго место да буде привремена депонија, не трајна. Наравно да су се мештани побунили, нико не жели да има смеће испред своје куће", указује председница Општине Сјеница.

Очекују помоћ Министарства заштите животне средине, а док се не одблокира депонија, смеће остаје на улицама Сјенице.

Наводе да објављивање прелиминарних резултата омогућава додатно време ученицима да заједно са својим родитељима сагледају резултате тестова и припреме евентуалне приговоре првостепеној и другостепеној комисији, који се могу уложити 19. и 20. јуна непосредно у школи или електронским путем, преко портала "Моја средња школа".

"Могућност раније објаве резултата завршног испита резултат је унапређења информационог система и процеса за реализацију завршног испита, али и добре координације, благовремене комуникације и сарадње свих актера", истиче се у саопштењу.

Наиме, унапређење на коме су радили Министарство просвете, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, као и Факултет организационих наука, а које је, како кажу, омогућило већу ефикасност и објективност прегледања тестова, имплементирано је 2020. године и односило се на успостављање центра за скенирање тестова.

Од 2023. године број скенинг центара је повећан на 33, и у тим центрима су скенирани тестови ученика.

"Провера одговора на питања затвореног типа је дигитализована и врши се путем софтвера, док су одговоре на питања отвореног типа прегледала по два наставника у циљу веће поузданости и објективности", додаје се у саопштењу.

Објављивање коначних резултата завршног испита биће у понедељак, 22. јуна 2026. године.

У оквиру емисије "Грађанин" бавила се темом страдања Рома током Другог светског рата, са посебним нагласком на два логора – Старо сајмиште и Топовске шупе.

У образложењу жирија стоји да се емисија Грађанин о Страдању Рома у Другом светском рату издвојила захваљујући изузетном новинарском интегритету, темељности истраживања и упечатљивом приповедању, уз високе етичке стандарде у представљању Рома и путујућих заједница.

"Ово није само лично признање, већ и признање за све оне који су често невидљиви и изван система - за људе из ромске заједнице. Награда је додатна мотивација да наставим да истражујем овакве теме и да се борим против дискириминације и предрасуда. Верујем да као новинари не треба само да преносимо чињенице, већ и да стварамо простор за разумевање, дијалог и емпатију", рекла је Вишња Вишњић Милић приликом доделе награде.

Награде се додељују трећу годину заредом у пет категорија, а остали награђени су Adam Charlton из Велике Британије, Jana Baudysova из Чешке, Paula Szewczyk из Пољске и Eftychia Soufleri из Грчке.

У изложбеном простору Кинеског културног центра изложене су две поставке јединствених фотографија из архиве новинске агенције Синхуа, које бележе историју српско-кинеских односа и сарадњу на актуелним пројектима.

Изложба се састоји из два дела, а главни део под називом "Нека светлост челичног пријатељства обасја пут кинеско-српске сарадње - Изложба фотографија пријатељства народа Кине и Србије", представља око 70 историјских фотографија, које приказују сусрете и развој односа две земље од 1975. године до данас.

Пратећа изложба, под називом "Нека пут узајамне користи и заједничког просперитета буде све шири - Изложба резултата кинеско-српске сарадње", приказује достигнућа кључних пројеката на којима Србија и Кина сарађују, као што је брза пруга Београд-Будимпешта.

Кроз фотографије је документован и рад кинеских компанија у Србији - Shandong Hi-Speed Group, Serbia Zijin Mining, Serbia Zijin Copper, као и рад Кинеског културног центра у Београду.

Изложбу су организовали главно европско представништво Новинске aгенције Синхуа, Амбасада Кине у Србији и "China Photo Group Corporation", а домаћини изложбе су Кинески културни центар у Београду и дописништво Синхуе у Београду.

Ли Минг: Посета Вучића Кини изазвала велику пажњу

Амбасадор Кине у Србији Ли Минг изјавио је да је недавна посета председника Србије Александра Вучића Кини значајно ојачала међународни утицај Србије.

"Посета председника Вучића изазвала је велику пажњу у Кини, Србији и међународној заједници. Где год је боравио, кинески народ га је срдачно дочекао, остављајући низ незаборавних тренутака", рекао је Ли током отварања изложбе.

Како је оценио, та посета има историјски значај. "Не само да је унапредила наше односе на нови ниво, већ је значајно ојачала међународни утицај Србије, а такође је послала поруку свету о међусобном поштовању, равноправности и обостраној корисној сарадњи међу државама", рекао је амбасадор Кине у Србији.

Вучић: Хвала председнику Сију на гостопримству

Председник Александар Вучић изјавио је на свечаном отварању изложбе фотографија кинеске новинске агенције Синхуа, које приказују историју пријатељства народа Кине и Србије, да верује да се Србија показала као искрени пријатељ Кине и поручио да верује у челично пријатељство између наших народа и земаља.

"И хоћу да кажем огромно хвала председнику Сију на гостопримству које је указао мени, нашој делегацији, нашој земљи. Хвала вам на томе што увек показујете респект за једну малу земљу каква је Србија, што се не понашате арогантно онако како се неки неретко понашају према мањим земљама, и из тога и ми можемо да научимо много тога. Хвала вам на пријатељству", поручио је Вучић.

Замолио је амбасадора Кине Ли Минга да пренесе председнику Сију најсрдачније поздраве.

"Ја се већ надам и рачунам да ћу га ускоро поново видети, јер увек чим завршимо један састанак, имам хиљаду нових ствари које бих му рекао и које бих желео од њега да сазнам. Из сваке од тих фотографија увек можемо много тога да научимо, и о емоцијама и о поверењу, али и да увек гледамо у будућност", истакао је Вучић.

"Могуће је да буду смештени у дому у коме се не проверава квалитет пружене услуге, не води евиденција како се троши новац намењен за личне потребе корисника, а сасвим сигурно неће бити ни инспекцијског надзора над радом дома, осим ако се у установи не деси инцидент", навео је ревизор.

Ревизијом је утврђено да ниједан од осам домова, код којих је ревизија спроведена током 2023. и 2024. године, није поседовао лиценцу за пружање услуге домског смештаја, иако су захтеви за издавање лиценце поднети Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања још 2016. године.

Надлежно министарство током готово деценије није одлучило по тим захтевима, нити је утврдило да ли установе испуњавају прописане критеријуме и стандарде за рад.

"У већини установа, код којих је спроведена ревизија, смештен је број особа који знатно премашује законску границу до 100 корисника, што може да доведе до недоследне примене стандарда за
пружање услуга социјалне заштите", упозорава ДРИ.

Ревизија је показала да у већини домова није успостављен адекватан систем управљања и одговорности, па пет од осам установа није имало сагласност оснивача на статут, док код већине домова органи управљања и надзора нису били именовани у складу са законом.

Оцењено је да таква ситуација отвара простор за нетранспарентно, неефикасно и потенцијално незаконито пословање.

"Око једне трећине стручних радника, односно 27 одсто, није имало прописану лиценцу, док више од половине стручних сарадника и сарадника није поседовало ниједан сертификат о завршеној обуци предвиђеној за рад у систему социјалне заштите", показала је ревизија ДРИ.

Поред тога, домови су делимично спроводили индивидуално планирање услуга за кориснике и интерно процењивали квалитет пружене услуге.

"У шест од осам ревидираних установа, индивидуални планови нису израђивани редовно или нису рађени уз учешће корисника и водитеља случаја, што доводи у питање квалитет и прилагођеност услуга потребама корисника", наводи се у извештају.

Такође, како се истиче, већина домова за старе у 2023 и 2024. години није обезбеђивала новац за личне потребе корисника у складу са инструкцијама Министарства за рад, нити је водила уредну евиденцију о његовом трошењу, па су ревизори упозорили да постоји ризик да та средства нису коришћена наменски и у најбољем интересу корисника.

Критике су упућене и надлежним инспекцијским органима, јер су у периоду 2023-2024. године реализована само два од 10 планираних редовних инспекцијских надзора.

"Спроведено је и осам ванредних инспекцијских надзора и то сви након инцидентних ситуација или поднетих притужби", закључује ДРИ.

"Ово је величанствен подухват, веома сам срећан и честитам свим нашим људима и кинеским пријатељима на одговорности и озбиљности", поручио је Вучић.

Како је рекао, Србија има много више урађених километара у последњих 13 година него у претходних 60 година.

"Број тих километара се драстично увећава из дана у дан и верујем да ћемо много тога отворити, нешто до краја године, нешто следеће године, али да ће то људима моћи да служи, рекао бих, и за јачање локалних и регионалних економија, за снажење и других крајева Србије, а не само Београда и Новог Сада. И мислим да су то ствари којима и те како можемо да се поносимо", рекао је Вучић.

Ли Минг: Градећи мост, народ иде путем просперитета

Амбасадор Кине у Србији Ли Минг изјавио је да Србија и Кина развијају пријатељство и заједнички граде пројекте од великог значаја и истакао да ће Фрушкогорски коридор и мост на Дунаву у Новом Саду повезати различите делове Србије и утицати на развој целе земље.

"Градећи овај мост народ Србије и председник Вучић иду путем просперитета. Спајањем главне конструкције моста, а касније и пуштањем целе саобраћајнице, различити делови Србије биће потпуно спојени, као и овај део Србије са регионом што ће утицати и на развој целе Србије", рекао је Ли.

Амбасадор је рекао да је након недавне посете председника Вучића Кини челично пријатељство Србије и Кине постало још јаче, а односи два народа још дубљи.

Како изгледа мост

Мост ће повезати Петроварадин са ауто-путем Е-75 на бачкој страни реке и преузети део транзитног теретног саобраћаја, чиме ће бити смањен пролазак камиона кроз Петроварадин и Нови Сад.

По завршетку радова биће успостављена и боља повезаност праваца Суботица – Нови Сад – Београд и Нови Сад – Зрењанин – Београд са Фрушкогорским коридором и Румом.

Мост се, према подацима Коридора Србије, састоји од северне прилазне конструкције на каћкој страни, главне мостовске конструкције и јужне прилазне конструкције на петроварадинској страни.

Он је са двоструким кратким пилонима правоугаоног попречног пресека, закошеним према споља и висине 25 метара.

Темељ главног стуба са пилонима изграђен је на шиповима као и остали стубови моста. Стубови главног распона темељени су на по 37 шипова, пречника 1,5 метaра и дужине око 37 метара.

Северна прилазна конструкција састоји се од четири дилатационе целине, укључујући целину која прелази преко северног одбрамбеног насипа, док се јужна прилазна конструкција састоји од три дилатационе целине.

Фрушкогорски коридор део је путног правца Нови Сад – Рума – Шабац – Лозница – граница са Босном и Херцеговином.

Укупна уговорена вредност изградње Фрушкогорског коридора износи око 606 милиона евра, а у ту цену укључен је комплетан коридор, односно брза саобраћајница Нови Сад – Рума са тунелом Иришки венац, мостом преко Дунава код Петроварадина и свим пратећим објектима.

На овој траси налазиће се и најдужи тунел у Србији, Иришки венац, дуг 3,5 километара, као и мост преко Дунава код Петроварадина.

Пројекат подељен на четири деонице

Изградња Фрушкогорског коридора почела је 1. маја 2021. године, а пројекат је подељен на четири деонице.

Укупна дужина брзе саобраћајнице Нови Сад – Рума износи 44,41 километар. 

Прва деоница, од петље Петроварадин исток до Парагова, заједно са планираном трасом државног пута IIA реда број 100 од Жежељевог моста до петље Петроварадин исток, дуга је 14,01 километар.

Друга деоница, од Парагова до почетка обилазнице око Руме, дуга је 16,48 километара. 

Трећа деоница, између петљи Нови Сад југ и Петроварадин исток, дуга је 3,4 километра, док обилазница око Руме, као четврта деоница, има дужину од 10,52 километра.

Главни извођач радова је компанија China Road and Bridge Corporation, док је инвеститор и наручилац радова Коридори Србије.

На почетку трасе коридор се повезује са ауто-путем Е-75 Београд – Нови Сад – Суботица, док се на крају надовезује на новоизграђени ауто-пут Рума–Шабац и брзу саобраћајницу Шабац–Лозница, као и будућу брзу саобраћајницу Слепчевић–Бадовинци. 

Тиме ће бити остварена директна веза између АП Војводине и западног, односно северозападног дела Србије.

Коридор ће бити повезан и са ауто-путем Е-70, чиме ће се додатно унапредити саобраћајна повезаност важних регионалних центара попут Нови Сад, Рума, Шабац и Лозница, али и ојачати саобраћајне везе Србије са Босна и Херцеговина и Хрватска.

Како су раније саопштили у Коридорима Србије, међу најзначајнијим ефектима реализације пројекта су побољшање регионалне доступности, растерећење саобраћаја у урбаним зонама Новог Сада, Ирига и Руме, као и измештање транзитног саобраћаја из подручја Национални парк Фрушка гора захваљујући изградњи тунела Иришки венац, који ће са 3,5 километара бити најдужи тунел у Србији.

Директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Александар Сеничић каже да ће задржавања на граници бити дужа него претходних година, иако су српски туристи и раније сатима чекали на прелазима током летње сезоне.

"Једноставно, гранични прелази нису технички оспособљени да издрже толики број путника са новим системом евидентирања при уласку у чланице Европске уније. Оно што је добро, а што се све чешће дешава када су велике гужве, царинске службе имају могућност да суспендују систем, као што је био и биће случај у Грчкој", истиче Сеничић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић сматра да задржавање на граничним прелазима није само непријатност, већ и проблем безбедности у саобраћају.

"Када возач више сати чека у колони, тако уморан и нервозан, представља претњу и за безбедност, како за себе, тако и за друге", наводи Окановић.

Говорећи о неопходним документима, подсећа да је зелени картон и даље потребан за Северну Македонију, док Сеничић напомиње путно осигурање као скоро па обавезну ставку.

Здравствено осигурање и вожња по дану

На питање шта покрива здравствено осигурање, директор Националне асоцијације туристичких агенција наглашава да основни пакет покрива само такозвано регуларно путовање.

"Све екстремне варијанте као што су скијање, затим скијање на води и други екстремни спортови наплаћују се као додатна премија, односно ризик", оцењује Сеничић.

Директор Комитета за безбедност саобраћаја тврди да је безбедније на пут кренути током дана, иако је свестан да таква вожња подразумева и управљање возилом по екстремној врућини.

"Лекари кажу да смо пројектовани да функционишемо по дану. Вожња ноћу се саветује само увежбаним професионалцима, али треба имати у виду да у то доба нема помоћи са стране, доступних мајстора и тако даље", објашњава Окановић.

Млади возачи и најбоље доба за границу

Окановић саветује млађим возачима да не тестирају границе своје издрживљости за воланом.

"Неки ће можда да прибегну енергетским напицима или кафама, што може да буде решење само до првог одморишта. Узгред, једно је вожња по граду, а друго на отвореном путу. Дистанце су далеко дуже, па и време проведено у вожњи", подвлачи саговорник.

Сеничић указује да су веће гужве на границама предвиђају се око такозваних округлих датума, као и током викенда.

"Саветујем – иако је то тешко проценити – да време доласка на границу темпирате за поподневне сате, евентуално током вечери, не и ноћи. У тим периодима су, по правилу, најмање гужве", закључује Сеничић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Гостовање Александра Сеничића и Дамира Окановића у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Божана Вуковић, директорка Техничке школе за дизајн коже у Београду подсећа да обућарска индустрија није развијена као некада.

"Не можемо очекивати да нам дођу одлични, врло добри ученици. Знате да је некада обућарска индустрија била развијена, да смо имали велике фирме, данас то више није случај", рекла је Божана Вуковић.

Није проблем само мањак ђака, већ и мањак фирми. Када школа и успе да сакупи групу ученика, тврде да немају где да их пошаљу на праксу.

Вуковићева каже да се само један привредник пријавио за дуални модел образовања.

"Фирма није прихватила јер кажу да су захтевни услови које фирма треба да испуни да би се могла пријавити и да би уопште била у том моделу образовања", истакла је директорка Техничке школе за дизајн коже у Београду.

Ђаци желе у куваре и конобаре

Ипак, слика није свуда иста. У Хемијско-технолошкој школи у Крушевцу, клупе за куваре и конобаре су, кажу, пуне.

"Ми имамо ученике који упишу трогодишњи смер са 80 поена, он може да фактички бира четвророгодишњу школу коју жели, али он жели баш ово јер жели тиме да се бави и исказује љубав према том послу", рекла је директорка Хемисјко-технолошке школе у Крушевцу Драгана Бањац.

Зашто се послодавци теже одлучују за дуално образовање

Улазак у дуално образовање за послодавце није само финансијски трошак, већ и организациони терет.

Из Уније послодаваца поручују да нико не гарантује фирмама да ће по завршетку школовања ученици остати код њих.

"Поред тог новца који су обавезни да издвоје за плаћање накнаде за учење кроз рад, они издвајају време, ресурсе, ангажују искусне раднике као менторе, а самим тим део њихове продуктивности одлази на ученике", објашњава Јелена Јефтовић из Уније послодаваца.

Истиче да запошљавање странаца тренутно успева да реши недостак кадрова на тржишту, али да то није дугорочно решење.

Улагање у младе, а не трошак

Ипак, статистика показује да се свест привреде мења. Према подацима ПКС, све је више компанија заинтересовано за модел дуалног образовања.

"Постоје појединачни случајеви где компаније можда не препознају како је то један значајан ресурс за образовање младих људи. Много је бољи пут кад млади људи са 15, 16 година могу да имају боравак у реланом радном окружењу када им се посвете инструктори из компанија", наводи директорка Канцеларије за дуално образовање Габријела Грујић.

Компанијама поручује да то није трошак, већ улагање у младе људе, у будући кадар.

У Србији постоји више од 300 средњих стручних школа, а мањак интересовања довео је до тога да се смерови попут ауто-механичара, армирача, зидара уопште не формирају у многим градовима.

Начелник Службе за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Владимир Вујић истиче да је управо овај случај први који је ефикасно решен захваљујући новој платформи.

"Добили смо информацију да се један домен регистрован у Србији користи за преварне радње, пре свега за наручивање клима-уређаја који никада нису испоручени. Одмах смо реаговали, активирали регистар преко тужилаштва и домен је суспендован, чиме смо спречили појаву нових жртава", рекао је Вујић.

Према његовим речима, "Сајбер стража" значајно скраћује пут од пријаве до поступања надлежних органа.

"Раније је пријава пролазила кроз локалну полицију, тужилаштво и више инстанци пре него што стигне до нас. Сада све иде много брже, јер и полиција и тужилаштво имају директан приступ платформи", нагласио је Вујић.

Упозорење на актуелну Вотсап превару

На платформи је тренутно објављено и упозорење на актуелну превару путем апликације Вотсап.

"У току је превара где се преузимају налози корисника, а затим се свим контактима шаљу поруке са захтевом да уплате новац. Грађанима саветујемо да укључе двостепену заштиту, да не шаљу никоме кодове за активацију налога и да не кликћу на сумњиве линкове, чак и ако стижу од познатих особа", упозорио је Вујић.

Вештачка интелигенција олакшала посао преварантима

Стручњак за сајбер безбедност Радомир Марковић указује да су интернет преваре данас много брже и софистицираније него раније.

"То више не раде само појединци или мале хакерске групе. Уз помоћ вештачке интелигенције и услуга које се могу купити на даркнету, сајбер напади су постали доступни и људима који немају програмерско знање", објаснио је Марковић.

Додаје да је развој такозваних "дипфејк" технологија додатно закомпликовао препознавање превара.

"Дошли смо до тога да је могуће направити снимак на коме нека јавна личност својим гласом и ликом говори нешто што никада није рекла. Дипфејк је достигао веома висок ниво и све га је теже препознати", нагласио је Марковић.

Три корака за препознавање преваре

Марковић сматра да је најважније да грађани не реагују импулсивно.

"Волео бих да грађани усвоје три једноставна корака. Прво – пауза. У времену непрестаних нотификација људи су заборавили да застану и пажљиво прочитају поруку и обрате пажњу. Друго – када је нешто хитно, будите додатно опрезни. И треће – ако постоји било каква сумња, не кликћите ништа и пријавите случај", поручио је Марковић.

Како је објаснио, управо брзо пријављивање омогућава да надлежни реагују пре него што превара захвати већи број људи.

Регистар преварантских домена као додатна заштита

Вујић је навео да је једна од кључних новина увођење регистра преварантских домена.

"Када грађанин пријави сумњив сајт, домен може бити означен као преварантски. Тада интернет провајдери могу у реалном времену да онемогуће приступ тој страници и тако спрече да потенцијалне жртве уопште дођу до лажног садржаја", објаснио је Вујић.

Додао је да пријаву може поднети и члан породице у име старије особе или некога ко није довољно вичан коришћењу дигиталних сервиса, док ће оштећени касније, уколико буде потребно, дати изјаву надлежним органима.

Том приликом, на штанду предузећа "Југоимпорт СДПР" потписани су значајни уговори са француским компанијама "Dassault Aviation", "Dassault Systems" и "Thales", који су део реализације обавеза компаније "Dassault Aviation" за успостављање индустријске сарадње са српском одбрамбеном индустријом у оквиру програма набавке вишенаменског борбеног авиона "Рафал".

"Пројекти обухваћени овим уговорима, представљају наредни корак у дугогодишњој успешној сарадњи Министарства одбране и домаће индустрије са овим познатим француским произвођачима и представљају чврст основ за унапређење српске одбрамбене технолошке и индустријске базе. Уговори су потписани са Војнотехничким институтом и фабриком УТВА aвио-индустрија д.о.о. из Панчева", истиче се у саопштењу.

Реализација ових пројеката, како се додаје, значајно ће допринети унапређењу развојних капацитета Војнотехничког института и развојних и производних способности српских фабрика кроз успостављање савременог интегрисаног система дизајна, развоја, симулације и производње новог наоружања и војне опреме применом најсавременијих софтверских алата, метода и позитивне праксе реномираних француских компанија.

"На овај начин успоставиће се синергијски приступ у интегрисаној реализацији развојних задатака у девет ентитета српског војно-индустријског комплекса, што ће значајно повећати квалитет и брзину извршења развојних задатака, што је кључни квалитет у данашњим условима рапидних промена у области примене одбрамбених технологија и брзом освајању производње нових средстава по принципима Индустрије 4.0", наводи се у саопштењу.

Поред тога, како се истиче, обезбеђени су услови да се на Војнотехничком институту успостави јединствена лабораторија за вештачку интелигенцију, која ће интегрисати активности умрежених домаћих ентитета ангажованих у овој области и омогућити убрзани развој сопствених алата и алгоритама за практичну примену вештачке интелигенције у домену најсофистициранијих савремених оружних роботских система, као и у домену система обраде података, командовања и контроле и другим доменима од значаја за систем одбране.

"Ова лабораторија ће бити у позицији да искористи огромне потенцијале националног дата центра и у њему задејствованих суперкомпјутера", наглашава се.

Кроз уговорени пројекат индустријске сарадње фабрике УТВА, реализоваће се трансфер технологије за израду сложених склопова за вишенаменски борбени авион "Рафал", што ће у наредном периоду резултирати и укључивањем ове српске фабрике у списак добављача компаније "Dassault Aviation".

"У наредном периоду предстоји потписивање додатних уговора за реализацију пројекта индустријске сарадње са компанијом 'Dassault Aviation' и њеним партнерима, до пуне реализације обавеза успостављања индустријске сарадње те компаније са српском одбрамбеном индустријом, који ће допринети даљем унапређењу капацитета српске одбрамбене индустрије и додатном јачању сарадње са Републиком Француском", наводи се у саопштењу.

"Министарство одбране Србије практикује успостављање оваквог облика индустријске сарадње ради подизања технолошких способности домаће одбрамбене индустрије у оквиру набавке скоро свих савремених сложених борбених система од технолошки најнапреднијих светских произвођача", закључује се у саопштењу.

Према речима адвокатице Ане Селак, (пред)брачни уговор може да заштити имовину и жене и мушкарца од компликација у случају развода.

"Ако сте потписали брачни уговор, немате компликације које могу да изазову чак и деценију бракоразводне парнице. Нажалост, из моје праксе и праксе колега с којима сам разговарала о томе, веома мало смо потписници брачних уговора иако је то институт који је предвиђен Породичним законом из 2005. године. Некако се више водимо емоцијом него рациом, што је погрешно будући да рацио решава ситуације које доводе до судских спорова", каже Ана Селак.

Међу разлозима због којих не закључујемо тзв. предбрачни уговор је и непознавање тог правног института. За разлику од наше земље у којој многи још имају предрасуде према брачном уговору и виде га као одраз неповерења према будућем супружнику, у многим државама такав уговор одавно је уобичајена пракса.

"Брачни уговор се склапа у оним културама које су далеко одмакле и које се користе рациом. Западна Европа прилично користи овај институт и не бисте веровали колико га је детаљно регулисала. Пример за то је Француска, која чак на судски начин контролише шта је оно што супружници могу да закључе. Они чак и не могу да га мењају сходно сопственој вољи. Код њих је то регулисано тако да од дана потписивања нема измене у наредне две године, а чак и када прође рок од две године, они онда могу да га мењају, али ће суд да каже да ли је таква измена у интересу породице и да ли ће да дође до измена брачног уговора. То нам говори да смо далеко иза, да има простора за коришћење онога како смо ми то тренутно дефинисали", објашњава Селакова.

Према њеним речима, Породичним законом је дефинисано да будући и садашњи супружници могу да регулишу имовинске односе на будућој и садашњој имовини. "То је прилично широко. И заиста не видим ниједан рационалан разлог да се овај институт не користи", каже Селак.

РТС је недавно емитовао причу о жени коју извршитељ покушава да исели из куће, продао је кућу, због дуга њеног бившег супруга док је у току парница о подели брачне имовине што показује једну од животних ситуација у којој се можемо наћи.

(Пред)брачним уговором могу да се заштите и имовина с којом улазимо у брак и она коју ћемо тек стицати током брака.  

"Закон дозвољава прилично широку тему када говоримо о ономе ко може да састави брачни уговор и када говоримо о ономе шта може да уђе у брачни уговор", каже адвокат Ана Селак.

Према речима адвокатице Селак, у случају када једном од супружника премину родитељи и наследи имовину, та имовина се не сматра заједничком имовином стеченом у браку, већ је то посебна имовина тог супружника. Међутим, објашњава она, ми брачним уговором можемо чак да променимо карактер наше имовине.

"Ми ту имовину коју смо наследили од родитеља, брачним уговором можемо да извршимо конверзију те имовине и да установимо да при разводу брака моја посебна имовина може да припадне вама", наглашава Селакова.

Адвокатица појашњава уколико смо с неким закључили уговор о доживотном издржавању пре уласка у брак, када та особа премине и наследимо имовину током брака, та имовина се сматра заједничком, стеченом у браку.

"Зато што је уговор о доживотном издржавању теретан уговор. Све што стекнемо радом током трајања заједнице живота је наша заједничка имовина, изузев уколико нисмо уговорили да буде посебна имовина. Оно што је најчешћа заблуда јесте, оно што људи најчешће не знају, да чак и наша зарада није наша посебна имовина, него је делимо на пола са супружником. Ако нећете тако, закључите брачни уговор, просто", закључује Ана Селак.

Нашим законом брачна и ванбрачна заједница су изједначене, а постоји и могућност закључивања одговарајућег уговора уколико неко жели да заштити своју имовину.

"Имам искуства у микроелектроници, конкретно са лемљењем микроинсталација оптике за тенкове, тако да очекујем неке шансе", каже Далиборка Стаменковић из Ниша.

Бобан Дикић, ианче ратни ветеран, бави се информатиком и електроником и каже да су га звали са бироа.

"Радим све, као магационер, као хигијеничар и све што може да се ради, надам се да ће нешто од тога да буде", каже Данијел Слемановски из Ниша. 

Како је речено, поновно редовно служење војног рока очекује се од марта наредне године и то ће захтевати ангажовање додатне инфраструктуре. Зато су поново тражени кројачи, возачи, механичари, инсталатери.

Предност рада у војсци су стабилност посла, бенефицирани радни стаж, већа плата од просечне, али одскоро и лакше стално запослење за цивиле.

"Идеја јесте саме државе да свима вама, који на неки начин тражите, омогућимо да се упозанте са тиме шта је то што ми имамо у нашем систему одбране да ви нађете себи сигуран, добро плаћен посао у будућности", каже Братислав Гашић, министар одбране.

Адријана Месаровић, потпредседница Владе и министарка привреде, рекла је да јој је драго што види и пуно младих лица.

"Очигледно у једној општој заинтересованости да се запосле, а и за све оне који раде на подређеним радним местима, колико сам информисана, да има и оних који желе да промене послодавца, и то је данас богатство једног привредног свеукупног амбијента и снаге државе да може да понуди више радних места и да можете о томе сами да одлучите у односу на услове, висину зараде", рекла је Месаровићева.

Инфо дан већ је одржан у Зрењанину, а наредних дана планиран је и обилазак још неколико градова у Србији.