Турски министар унутрашњих послова Мустафа Чифтчи саопштио је синоћ да је преминуо ученик Јусуг Тарик.

Тарик је десета жртва масакра 15. априла на југоистику Турске за који је окривљен ученик ове школе, 14-годишњи Иса Арас М.

Према досадашњим сазнањима он је у среду, око 13.30 часова ушетао у двориште средње школе "Ајсер Чалик" у округу Оникишубат наоружан са пет пиштоља и седам оквира. Одмах је почео да пуца.

У две учионице је убио девет ученика петог разреда, а ранио још 20 особа, након чега се убио.

Наставница математике Ајла Кара је, према писању медија убијена након што је покушала да телом заштити своје ученике.

Тужиоци који воде истрагу изјавили су да је напад био планиран.

Полиција је открила да је тинејџер на свом Вотцап профилу користио слику која се односи на Елиота Роџера, који је 2014. у близини Универзитета Калифорнија у Санта Барбари убио шесторо људи.

Мајка и отац осумњиченог су притворени, а медији су навели да је реч о бившем полицијском инспектору.

Само дан раније, бивши ученик средње школе "Ахмет Којунџу" у ​​округу Сиверек у Шанлијурфи на југоистоку Турске, наоружан сачмаром отворио је ватру и ранио 16 људи, а потом је извршио самоубиство.  

У нападу је ранио десет ученика, четири наставника, полицајаца и радника мензе, саопштило је Министарство унутрашњих послова Турске.

Након ова два догађаја председник Тајип Реџеп Ердоган и влада Турске обећали су хитне реформе у области контроле оружја и јачање психолошке подршке у школама, а турска штампа увелико спекулише да су ови младићи били повезани као чланови исте Телеграм групе и да су играли исту онлајн игрицу.

Одговорност друштвених мрежа и видео игрица

За дечјег психолога из Подгорице Радмилу Ступар Ђуришић повезаност преко друштвених мрежа или истих игрица код тинејџера није пресудан "окидач" за извршење овако стравичних злочина

"Нова времена су само донела нове начине извршења кривичних дела. Све што деца раде данас на другачије начине уочавања су радила и пре. Увек је било деце са којима неко није поступао на начин на који је требало и онда су таква деца реаговала друштвено неприхватљиво", наглашава Ступар Ђуришић.

Отуда, тврди, овакве трагедије су само последица непримећивања да млади људи имају проблем.

"За психологију овакви догађаји нису у рангу 'десило се', већ је реч о темпераменту који није одгајан на прави начин или је у питању трауматично искуство које се десило током раста и развоја тог детета, а на које родитељ или средина нису обратили пажњу на прави начин", тврди Ђуришић.

"Предодређеност" за злочин?

Објашњава да у овом, али и у свим другим случајевима масовних убистава где су починиоци малолетници сасвим погрешно тврдити да су тинејџери из неког разлога били "предодређени" да изврше злочин.

"Не постоје деца која су рођена зла или су рођена као 'убице'.  Постоје темпераменти који су специфични и тешки. Постоје деца која пролазе кроз нека трауматична искуства и постоје деца која имају специфичан развој - начин на који родитељи са њима живе и раде. То прави трауматична искуства и поремећаје", истиче Ступар Ђуришић.

Објашњава да су родитељи ти који морају да уоче неправилности у развоју свог детета.

"Родитељи морају да примете да ли њихово дете нема емпатију, да ли има осећај саосећања, да ли је мало више темпераментно или са нешто снажније израженим егом. У том случају, кроз вежбе са психотерапеутима или радом са психолозима и педагозима, код такве деце се развија емпатија и осећај за друге људе, односно лечи траума или поремећај личности које дете има", наглашава Ђуришић.

Србија ће за петнаестак дана да се присети стравичних догађаја 3. и 4. маја 2023. године када је у два напада убијено 18 особа, махом деце.

У ОШ "Владислав Рибника" у строгом центру Београда 13-годишњи Коста К. је из очевог пиштоља убио деветоро школских другова и чувара школе, а шесторо ученика ранио.

Дан касније, у крвавом пиру у селима Мало Орашје и Дубона, Урош Блажић (тада је имао 20 година) из аутоматске пушке убио је осморо људи, а 15 ранио.

Првостепеном пресудом осуђен је на 20 година затвора, а предмет се тренутно налази у жалбеном поступку пред Апелационим судом.

У случају "Рибникар, након укидања првостепене пресуде, почетком ове године покренут је поновни поступак.

 "Наћи се на врху те табеле је стварно нека толика потврда, толико је било среће, суза, свих могућих емоција, тако да сам ја и даље у шоку, тако да та медаља много значи, као и ова награда у САНУ", каже Вања Јеловац.

Породица Хаџи Пурић има три добитника - Јовану, Василија и Илију.

"Добила сам награде САНУ-а за Међународно такмичење Стемко из математике, физике, хемије и биологије где сам освојила златне медаље", каже Јована Хаџи Пурић.

Од школа, доминирају гимназије, пре свега Математичка.

"Било које такмичење доноси доста искуства. Највише се такмичим из математике, физике и роботике", каже Марко Дуганчић, ученик Математичке гимназије.

Немања Маслак из Прве крагујевачке гимназије освојио је бронзану медаљу на Интернационалној јуниорској олимпијади из науке.

"Свакако је јако забавно такмичити се и упознавати друге људе који имају слична интересовања и сличне амбиције. А свако признање као и ово јако пуно значи и стварно сам захвалан за сваки вид подршке", рекао је Немања.

У Академији с пијететом кажу да су они наша будућност.

"Ја се надам да ће неки од њих, ових младих паметних и талентованих људи, једнога дана такође ходати овим ходницима и бити чланови Академије. Према томе, они су у том смислу будућност Академије и академија види своју улогу у подршци њима као део онога што је укупан напор и подршка тим младим људима за бољу будућност читаве земље и наших народа", каже академик Зоран Кнежевић, председник САНУ.

А као награда - ваучер и књига. И по који селфи као сећање на овај дан.

Криза која је погодила тржиште нафте, за произвођаче електричних возила постала је неочекивана шанса.

Петар Величковић са портала Половни аутомобили подсећа да одраније постоје одређене регулативе у ЕУ, према којима до 2035. године више неће моћи да се производе аутомобили са конвенционалним моторима.

"Сигурно је да ова ситуација која је тренутно у свету може да убрза додатно тај процес ка електрификацији и то се већ негде полако примећује кроз тржиште, нарочито кроз тржиште половних аутомобила“, рекао је Величковић.

На питање колико је сада реално да електрични аутомобили постану доминантни с обзиром на то да њихово погонско гориво, односно струја, директно зависи и даље од фосилних горива, Величковић одговара да је ЕУ већ превише уложила у развој те технологије да би сада одустала.

У Србији се половна електрична возила не траже

Ипак, у Србији није скочила потражња за половним електричним аутомобилима. Величковић каже да они чине свега око један одсто тржишта половних аутомобила.

"Има ту неколико фактора. Несигурност и неповерење су дефинитивно један од фактора. Људи брину колико ће их тај аутомобил коштати, шта ако се поквари батерија? Да ли то онда значи да је то скупљи трошак него сам аутомобил? Ту је и безбедносни аспект, шта ако се тај аутомобил запали?", наводи Величковић.

Сматра да у Србији тренутно не постоји довољно места за пуњење возила која би могла да прате масовнији број електричних аутомобила. Још важније, ту је и питање куповне моћи становништва.

"Електрични аутомобили, без обзира на појаву кинеских произвођача, који су ценовно доступнији, и даље су ван домашаја већине наших купаца", рекао је Величковић.

У анкети коју су спровели над 8.000 потенцијалних купаца, испоставило се да 40 одсто испитаника тражи возило у износу од 5.000 евра.

Будућност нам доноси другачије тржиште

Напомиње да Србија из Европе довози деведесет девет посто половних аутомобила.

"Ми смо традиционално тржиште половњака и у том смислу мислим да нам је потребан стратешки приступ јер електрификација долази", рекао је уредник портала Половни аутомобили.

Већ сада су хибриди у Европи најпродаванији међу новим возилима, а електрични аутомобили чине између петнаест и двадесет одсто укупног тржишта нових возила.

"Можемо да рачунамо да већ неки европски произвођачи немају дизел-аутомобиле у понуди. Шта ће онда стизати на наше тржиште за десет до петнаест година? Очигледно је да ће се понуда мењати и мислим да нам треба стратешки приступ, поглед у будућност како ћемо реаговати на ту промену понуде", закључио је Величковић.

"Тиршова 2" ће бити опремљена за комплетну педијатријску медицину и то по светским стандардима.

"Собе су значајно веће, простране. Све собе су двокреветне, а по потреби могу бити трокреветне или једнокреветне. Велики је број дневних болница. Концепт је да се деца што краће задржавају у болници, да се већина дијагностичких процедура обави у току дана и да иду кући", истиче др Дучић.

Дијагностички центар биће значајно већи. Имаће две магнетне резонанце, што би требало да смањи листу чекања за ту врсту дијагностике.

Др Дучић напомиње да ће одељење хематологије бити значајно модернизовано, а биће и већи број апарата за интервентне процедуре.

У "старој" Тиршовој 250.000 пацијената годишње

У међувремену, Универзитетска дечја клиника збрињава малишане не само из Србије већ и из целог региона. Неке од процедура раде само лекари у Тиршовој.

"Ми смо једини центар у региону где се ради хемодијализа код деце и једини центар у Србији где се ради трансплантација бубрега код деце. Данас се ради пета по реду трансплантација од Нове године, што је значајно боље него што је било прошле године", напомиње др Дучић.

Прошле године у Тиршовој је обављено више од 5.000 оперативних захвата и око 300.000 дијагностичких процедура. Извршено је око 15.000 интервенција у дневним болницама.

"Више од 250.000 пацијената је прошло кроз наше пријемне амбуланте, тако да свакодневно огроман број пацијената и њихових родитеља пролази кроз Тиршову. У новој клиници ће бити значајно већи ходници, значајно већи простор, јер у Тиршовој увек имате осећај да је нека гужва. То ће се у новој клиници сигурно изгубити“, уверен је др Дучић.

Судија Томић је, како је раније објављено на сајту Врховног суда, добио једногласну подршку Опште седнице Врховног суда 19. марта као кандидат за председника Врховног суда.

Рођен је 1961. године, на функцији судије Врховног касационог суда је од 16. новембра 2017. године, а тренутно се налази на функцији заменика председника суда и поступа по предметима из кривичне материје.

У ранијем периоду био је судија Окружног суда у Крагујевцу и председник тог суда у два мандата.

Био је члан Високог савета правосуђа, а у периоду од 2. марта 2012. године до 1. марта 2017. године члан Високог савета судства и заменик председника, а у том периоду је два пута био и председник Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа.

Након завршеног мандата, као члан Високог савета судства, судија Мирољуб Томић наставио је да поступа као судија Апелационог суда у Крагујевцу, у кривичној материји и као заменик председника суда задужен за кривичну материју.

Низ година је држао вежбе из области кривичног процесног права на Правном факултету у Крагујевцу.

Потпредседник је Српског удружења за кривично правну теорију и праксу.

Како је наведено у његовој биографији, аутор је већег броја радова из области кривично правне материје.

Министар просвете Дејан Вук Станковић рекао је за РТС да ће стратешки циљ бити појачавање рада на наставничким факултетима из области физике, математике, биологије, хемије и географије, јер у тим научним областима недостају наставници.

"Радићемо и на томе да систем високог образовања интензивира међународну сарадњу, да правимо заједничке програме са реномираним светским универзитетима, као и да унапредимо програме размене професора и студената", истиче министар.

Према његовим речима, Министарство подржава и приватне иницијативе, односно начело конкуренције у високом образовању, јер сматра да се кроз тржишне облике односа на овом нивоу може добити нови квалитет.

Нови профили, дигитализација и функционисање

У протеклих годину дана уложена су значајна материјална средства, а школска година одвија се регуларно. Дејан Вук Станковић каже да је најважније што су, упркос дубокој кризи, успели да обезбеде функционалну нормалност на свим нивоима образовног система.

"Данас раде и обданишта и основне и средње школе, као и факултети. То можда звучи тривијално, али прошле године то уопште није било једноставно извести – образовање је било политизовано", указује Станковић.

У стручне школе уведена су 34 нова образовна профила, а наредне године биће уведена још четири. Важна је и дигитална трансформација образовања.

"Нисмо друштво богато природним ресурсима – наш највећи капитал су људи, који гарантују благостање и на колективном и на индивидуалном нивоу, онда када су што боље образовани", сматра министар.

Више од милијарду динара биће уложено у реконструкцију образовних установа, а 600 милиона у дигитализацију. Следи реконструкција студентског дома у Нишу, као и унапређење Студентског центра у Београду.

Најављена је убрзана дигитализација и роботизација војске, беспилотни системи, већа примена вештачке интелигенције и унапређење командно-информационих капацитета.

Милован Дрецун истиче да је војна моћ увек била главна валута стабилности.

"Морамо да примењујемо савремена искуства из ових актуелних ратова, да савремене концепте одбране применимо и у нашим условима и да нашу војску, која је стуб одбрамбених капацитета, опремимо, наоружамо и обучимо на начин који ће бити адекватан савременим изазовима, ризицима и претњама са којима се суочавамо или са којима ћемо се суочити", нагласио је Дрецун.

Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове рекао је да се, у оквиру тога, примењује и концепт дигитализације и роботизације српске војске.

"Као што је и председник Србије рекао, треба формирати јединице ранга батаљона или ранга дивизиона, као и борбене роботе и аутономна возила. Затим, борбене, беспосадне борбене системе који могу да изводе извиђачке нападне акције, да више нису помоћна средства или помоћна снага, већ сада постају борбена снага, која је формирана у оквиру јединица. За то нам је, свакако, потребна и примена вештачка интелигенција", објаснио је Дрецун.

Роботика на Војној академији

Горан Јанићевић је указао да су роботизоване платформе, које спадају у земаљске системе, беспосадна возила на точковима, која често нешто преносе.

"Ми већ неколико година у наоружању имамо роботизовану платформу ′Мали Милош′, која на себи има митраљезе, аутоматске бацаче граната, противоклопне ракетне бацаче. У нашој војсци постоје искуства примене на војним вежбама", истакао је Јанићевић и додао да се највећи део "Малог Милоша" производи у Србији.

Уредник емисије "Дозволите" је рекао да на Војној академији постоји секција роботике где кадети основних студија, али и студенти мастер и докторских студија раде на примени вештачке интелигенције код робота.

Дрецун је рекао да се роботизацијом избегава директан контакт са противником и смањује ризик од евентуалних губитака, а повећава ефикасност.

"Не можете, наравно, без човека, мора да постоји оператер. Лутајућа муниција, о којој је председник говорио, може сама да проналази мете, дуже борави у циљном подручју и делује иза непријатељских линија", нагласио је Дрецун.

Цео разговор Николине Ракић са Милованом Дрецуном и Гораном Јанићевићем у видео-запису на почетку текста...

"У пракси још нисам дошла до тога да не постоји закон за неку ситуацију, тако да мислим да закон постоји и добро функционише", истиче Божо.

На питање ко боље обавља посао – професионални управници или комшије које прихвате да ту улогу преузму на себе, Божо каже да и једна и друга ситуација има својих предности.

"Добро је када је управник из редова станара. Његова предност је што је он стално у згради, али има ту доста и мана – он није обучен за то, нема систем иза себе, није одговоран, не може да наплати од свих станара на начин као што може то професионални управник. Тако да ја мислим, и станари су то показали, да се више тражи професионални управник", објашњава Божо.

Да ли је добро да једна фирма комплетно одржава зграду

Све је више фирми које нуде комплетно одржавање зграде, укључујући и послове управника. Божо каже да је то решење готово за све зграде, изузев изузетно малих стамбених заједница.

"За све зграде је то решење. Једино за оне мале зграде од четири или пет станова, то баш и није тако повољно, али за све друге зграде – да. Јер када се понуде све услуге – одржавање, чишћење, управљање, онда је то пакет који је повољнији и организација на једном месту боље функционише", додаје Божо.

Објашњава да су трошкови исти, односно и даље плаћате чишћење зграде, одржавање зграде, управника.

"Трошкови су исти, само што су усмерени на једну фирму и лакше је организовати све послове. Боља је контрола над свим пословима", наводи Божо.

Шта се додатно наплаћује станарима 

Када је реч о услугама које се додатно наплаћују, истиче да су то оне услуге које станари додатно траже, а као пример наводи дезинсекцију зграде или проверу противпожарних апарата.

Напомиње и да је важно да станари могу добро да контролишу где иде њихов новац уколико све послове повере једној фирми.

"Јако могу добро да контролишу. Рецимо, сада професионални управници станарима дају могућност да на дневном нивоу контролишу рад управника са њиховим новцем и то тако треба и да буде. Значи, на дневном нивоу уђу на портал стамбене заједнице и могу све да прате. На месечном нивоу управник може да шаље извештај колико станари имају средстава на рачуну. На крају године, управник шаље финансијски извештај свим станарима колико се у току године потрошило, који су то били трошкови", објашњава Божо.

Без учешћа станара нема доброг управљања

Говорећи о томе да ли су дефинитивно прошла времена хаузмајстора, односно она времена када смо мислили да је то нечији други посао, Божо каже да сада сви станари треба да буду укључени у живот зграде.

"Најбољи начин управљања је да станари долазе на скупштине станара, јер на тај начин дају своје мишљење, дају свој глас, доносе одлуке, а управник онда те одлуке извршава", поручује Божо.

Ипак, редак је случај да заиста сви станари долазе на скупштине станара.

"Не долазе баш у свим зградама, али у неким зградама има и више од 50 одсто људи који долазе. Све зависи од људи који живе у тој згради и шта се дешава у згради. Ако су неки велики проблеми, онда људи дођу. А проблем је ако не долазе и нису обавештени, када им се наметне неки трошак, онда су у проблему, не знају шта се дешава, зашто је то тако. Зато је јако битно да сви долазе на састанак. Састанак не траје дуго, он траје сат времена максимално", каже Божо.

За крај, навела је са којим проблемом се управници најчешће суочавају.

"Станари немају поверење у управнике још увек. Ми се трудимо највише да будемо транспарентни и да добију поверење у управника и његов рад", закључила је Божо.

"Писали смо Министарству грађевине, они су рекли да је надлежна комунална инспекција Града Београда, значи пребацивање одговорности са једног на другог, по нашем виђењу", наводи Зоран Јанковић из Удружења "Еко-Панчевачки рит" .

Комунална инспекција контролише да ли плутајући објекат има одобрење за постављање, које издаје Секретаријат за привреду. Уколико нема, комунални инспектор доноси решење о уклањању.

Иначе, ови сплавови сметају и риболовцима. Један од њих каже да су крајње незадовољни и да су одрасли поред те обале.

"Видите и ви сами овде, ми као риболовци немамо где да пецамо. Степеништа су нам заузета, а ђубрета има ненормално", напомиње.

Риболовци указују и да се не поштује прописана удаљеност између сплавова.

"Педесет метара је по уредби Града Београда, не поштују одржавање око сплавова, имате на стотине килограма смећа око њихових сплавова", истиче други риболовац.

У току контрола сплавова

И то ствара нови проблем, јер то смеће, које се накупља око сплавова, власници углавном не чисте. По закону, то је њихова обавеза.

Из Секретаријата за инспекцију, надзор и комуникацију рекли су нам да је у току контрола сплавова на Ади Хуји, а о решењу тог проблема говорио је и градоначелник Београда Александар Шапић на конференцији за новинаре.

Градоначелник Београда Александар Шапић обећава да ће се то питање постепено решавати.

"Полако, доћи ћемо и до Адe Хује, па ћемо и одатле да их склањамо, или ћемо да усвојимо план где они тамо могу да буду у складу са законом. Највећи број је горе на пристаништу, у Јакову", каже Шапић.

Плутајући објекат може да се постави само у зони која је за ту сврху Планом одређена.

Град Београд у Јакову планира да прошири зону за одлагање уклоњених сплавова, а тренутно их има око 30.

На састанку, који је протекао у врло конструктивној атмосфери, Петров је упознао амбасадора и са новим саставом суда, изазовима са којима се Уставни суд суочава, те мерама које предузима како би рад био много ефикаснији, а одлуке које доноси биле снажно правно утемељене, објављено је на сајту Уставног суда.

Нагласио је да је, како би рад суда био ефикаснији, отпочело унапређивање дигитализације рада, те ће у том смислу бити измењени и одређени правни акти који ће такав рад омогућити.

Навео је и да Уставни суд треба да има едукативну улогу, да је једна од најважнијих институција на европском путу Србије, али такође и институција чију улогу и позицију грађани Србије не познају довољно на чему мора да се ради.

Петров је такође говорио и о новим надлежностима Уставног суда, које се односе на поступање по жалбама, подсетивши да је управо у тој сфери надлежности Суд недавно донео две врло важне одлуке.

Пешко: Широк спектар могућности сарадње

Амбасадор Пешко нагласио је да је Мисија ОЕБС-а спремна да настави добру сарадњу на техничком нивоу са Уставним судом, јер је један од циљева организације да државама учесницама помогне да изграде што снажније институције у које ће грађани имати поверења.

У том смислу, наставиће организацију обука за запослене у Уставном суду, како би се унапредили професионални капацитети, а спремни су да размотре и друге потребе Уставног суда којима би се унапредио његов рад.

Пешко је исказао спремност да Мисија ОЕБС-а допринесе заједничким активностима у циљу унапређења дијалога међу институцијама, али и друштву у целини.

Како је рекао, Мисија ОЕБС-а може пружити и подршку јачању транспарентности рада Уставног суда, што такође доприноси већем поверењу грађана.

Састанку су присуствовали и судија Уставног суда Јелена Деретић са сарадницима, шеф Одељења за владавину права и људска права Мисије ОЕБС-а Мауро Пуцо и правна саветница Мисије ОЕБС-а Наташа Новаковић.

На састанку је закључено да постоји широк спектар могућности сарадње Уставног суда и Мисије ОЕБС-а, о чему ће се разговори наставити, а неки од облика сарадње реализовати већ ове године.

Истиче да је Србија добила и похвале поводом организације међународног састанка претходног месеца у Београду, а којем је присуствовала 141 земља и више од 450 делегата.

"Тај међународни састанак је заправо био једна оперативна прекретница за све земље. Прошли смо са њима многе детаље што се тиче изградње њиховог павиљона, што се тиче њиховог програма павиљона, шта је то што ће приказати, шта је то што можемо да видимо", рекао је Јеринић.

До сада је учешће потврдило 137 земаља и неколико међународних организација. "Данас потписујемо уговор са Саудијском Арабијом. Врло брзо потписујемо уговор и са Аустријом. Италија је такође врло близу датума да одредимо када потписујемо уговор", навео је Јеринић.

Позитивни ефекти Експа 2027

Јеринић очекује много позитивних ефеката изложбе –  од туризма, преко брендирања земље до економије.

"Позитивне ефекте имамо пре свега у туризму, где ћемо привући између милион и по и два милиона странаца, где наш туризам може да напредује, да коначно подигнемо број ноћења како у Београду, тако и у Србији. С друге стране, ту брендирамо земљу, поправљамо утисак о нашој земљи, где ће доћи неки нови људи, где ће сазнати нешто о нашој култури, нешто о нашој традицији. Све оно што нас заправо чини да смо добри домаћини, да дочекујемо људе раширених руку", рекао је директор Експа 2027.

Када је реч о економији, указује да све земље учеснице са собом воде привредне делегације које ће имати прилику да се састану са нашим фирмама. "На тај начин правимо ту конекцију где се размењују идеје, где се стварају нови контакти и отварају неки нови послови, нека нова радна места", навео је Јеринић додајући да ће се на тај начин вратити улагање од 1,2 милијарде.

Скреће пажњу и на то да ћемо после Експа имати и нови београдски Сајам:

"Сајам добија један потпуно нови, модеран, технолошки опремљен простор, унапређен и у логистичком и у саобраћајном смислу и у просторном смислу. И заиста мислим да је то важно да искористимо у наредном периоду зато што је Сајам као Сајам покретач индустрије и економије", рекао је Јеринић.

Измене прописа не иду на рачун безбедности

Због организације Експа и друге земље су морале да мењају законе и прописе.

"Немогуће је да се ми прилагодимо свим земљама које долазе, то су различите културе, различити идентитети, закони, правилници и слично. Онда је на вама као земљи да припремите један законски оквир, да им помогнете да лакше организују своје учешће", навео је Јеринић.

Када је реч о изградњи објеката, истиче да су врло јасно дефинисани системи безбедности у изградњи – ту су техничка контрола, ревизиона комисија, стручни надзор, комисија за технички пријем. На крају се аплицира за употребну дозволу.

"Све ови кораци остају и за Експо и објекте који се граде. Комисија за технички пријем потврдиће валидност пројекта и да су подобни за употребу. Значи, ништа није релаксирано. Не умањује се ниво квалитета у материјалима у извођењу. То је све исто као за било који други објекат у Србији. Кад се заврши Експо, све оно што је привремена структура се заправо руши и остаје београдски Сајам. И након тога, наравно, идемо на употребну дозволу", објаснио је директор Експа 2027.

Кампања за волонтере од маја

Многе светске изложбе и специјализоване изложбе имале су од пет до тридесет хиљада волонтера. Јеринић истиче да ће у Београду бити ангажовано око 20.000 волонтера и позива их да се пријаве.

"Ићи ћемо по Србији, ићи ћемо по студентским организацијама, студентским догађајима. Комуницираћемо, наравно, и путем свих канала који су нам доступни. Имаћемо продају карата од петнаестог септембра где такође желимо да с људима искомуницирамо да је Експо њихов, да дођу на Експо и да смо сви заједно домаћини", рекао је директор Експа.

Колико је озбиљан пројекат потврђује и ангажовање Балич Вондер студија који ће бити задужен за церемонију отварања.

"У питању је компанија из Италије која је у претходним годинама радила највеће светске церемоније од Олимпијских игара, европска, светска првенства, Експо у Милану, Експо у Дубаију", закључио је Јеринић.

Пуна истина откривена је тек 1998. године, током Јововићеве прве и последње посете домовини.

Благоје Јововић се тада исповедио митрополиту Амфилохију у манастиру Острог. Његова ћерка се присећа тог тренутка: "Тада је отворио своје срце, па смо мајка и ја, после Бога, сазнале шта је урадио. Све сам први пут чула близу Острога".

Живот у Аргентини и припрема атентата

Јововић је у Аргентину стигао као имигрант 27. септембра 1947. године. У почетку је живео у Мар дел Плати, где је отворио хотел, не знајући да се Павелић крије у истој земљи.

Када је из новина сазнао да Павелић живи у близини Буенос Ајреса, продао је хотел и почео припреме за атентат.

Павелић је у Аргентини уживао заштиту председника Хуана Перона и живео слободно, чак је деловао и као његов саветник.

Јововић је месецима пратио његово кретање, прикупљајући информације у немачком ресторану "Ел Сиерво", где су се окупљале усташе.

У реализацији плана помогли су му Милан Гаћеша, Милева Гаћеша, која му је дала пиштољ, и Мило Кривокапић.

"НАТО бомбардовање сломило мог оца"

Благоје Јововић преминуо је само шест месеци након повратка из домовине у Аргентину.

Његова ћерка наводи да га је дубоко потресло НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године: "Имао је велики стрес када је почело НАТО бомбардовање. Када је НАТО бомбардовао Југославију, он је, како ја кажем, пао".

Марија Јововић данас промовише књиге о свом оцу и истиче да ће његово почивање у Београду бити велики симбол за српски народ.

Такође је најавила рад на трећем делу књиге, који ће садржати бројне до сада необјављене фотографије.

"Као и претходних година жеља је да захвалимо храбрим и одважним мајкама које су одлучиле да остану и опстану на српској светој земљи и да баш ту подижу нове нараштаје", навели су из Српске солидарности.

Акцију, осму по реду, поред физичких лица и друштвено одговорних компанија, подржала је и Ваљевска епархија. Са благословом владике Исихија народ је прикупио већи део средстава уз помоћ којих су обезбеђене донације за бебе на Косову и Метохији.

Са њима је разговарала о превазилажењу изазова у решавању проблема професионалних возача када је у питању обављање њихове делатности у земљама чланицама Европске Уније.

Месаровићева је истакла да су састанци били конструктивни.

Како је навела на Инстаграму, разговори се настављају са циљем проналажења одрживих решења, у складу са политиком мира, напретка и развоја коју воде председник Републике Србије Александар Вучић, Влада Републике Србије и Српска напредна странка на челу са Милошем Вучевићем.

Десет породица добило је станове на општини Звездара, чиме је за њих трајно решено стамбено питање након више од десет година неизвесности, подстанарског живота и привременог смештаја.

Комесарка је истакла да је обезбеђивање крова над главом један од кључних предуслова за достојанствен живот и сигурну будућност, нагласивши да ће Комесаријат наставити да ради на трајним решењима за све којима је помоћ потребна.

Овај догађај представља још један важан корак ка унапређењу услова живота избеглица и њиховом пуном укључивању у друштво, саопштава Комесаријат.

"С обзиром на то да су били празници, био је заиста мали одзив, али неке крвне групе су на самом минимуму. Пре свега нулта крвна група и позитивна и негативна су испод дневног нивоа, као и А негативна крвна група. Остале крвне групе су за сада стабилне, али да бисмо побољшали ситуацију, важно је да позовемо грађане да наредних дана, без обзира на крвну групу, а посебно нулта крвна група се дозивају, дају крв", апеловала је Кнежевићева.

Посебно указује да је од 9. априла, претпразничног дана, па до јуче, издато око 800 јединица крви, а прикупљено око 500, што показује да је доста већи проценат издатих јединица крви.

"Током самих празника, петак, субота и понедељак имали смо 99 јединица крви. Значи мање од 100, а причамо о томе да је свакога дана потребно триста јединица крви. Значи, доста дана је било у континуитету спојених и због тога смо у ситуацији да су одређене крвне групе, нажалост, на самом минимуму", упозорила је Кнежевићева.

Ко све може дати крв

Све здраве одрасле особе од осамнаест до шездесет пет година старости код којих се на лекарском прегледу утврди да је њихово здравствено стање довољно добро, с провером нивоа хемоглобина, могу дати крв у Институту за трансфузију.

"Ради се кратак лекарски преглед. Важно је да особа буде одморна, наспавана, да поједе неки лагани оброк пре давања крви и мало више течности, да није на некој терапији, односно тренутно не пије неке лекове, да у последњих шест месеци није било хируршких интервенција, односно сечење и шивење коже. Уколико наш лекар на прегледу утврди да је све у реду, онда се може се дати крв", објаснила је Кнежевићева.

Екипе Института раде и на терену, па грађани могу данас, као и сваке среде крв дати у Шапцу, сутра у Лозници, Црвени крст Сребреница, Црвени крст Мионица, Културни центар.

Распоред екипа могу погледати и на сајту Института за трансфузију крви.

Зашто је важно повећање резерве крви

Кнежевићева подсећа да нам долазе и првомајски празници и да су одређени периоди године карактеристични по смањеном приливу крви, посебно празнични периоди.

"Због тога је важно да се сетимо да је крв потребна свакога дана, без обзира на то да ли је празник или викенд и због тога све зависи од нас грађана наше земље који желе да поделе своје здравље са другима", апеловала је Кнежевићева.

Критичари упозоравају на могућност претераног мешања државе у породичне односе и страх родитеља од санкција.

Стручњак за социјалну и породичну заштиту Драган Вулевић, који је пре десет година радио на изменама овог закона, објашњава да би то требало да буде "развојна правна норма" – треба узети у обзир интензитет и континуитет физичког кажњавања.

"Уколико се као васпитна метода дуже време примењује и наноси штету по развој и раст детета", каже Вулевић.

Санкције које би требало да уследе подразумевале би мере корективног надзора, упозорење, саветовање, лишење родитељског права и примену одређених мера за заштиту од насиља.

"Корективни надзор значи да се уз помоћ институција превазилазе недостаци у вршењу родитељског права. Тада смо предвидели, овде је донекле то прихваћено, да се кроз превентивни надзор над вршењем права пружи родитељима могућност да се информишу и едукују за одређене ненасилне методе васпитања детета", објашњава Вулевић.

Још једна ученица Математичке гимназије у Београду Ања Тешевић, која се такмичила у саставу репрезентације Босне и Херцеговине освојила је златну медаљу.

Четворочлана екипа Србије одабрана је на основу низа такмичења у организацији Друштва математичара Србије и Министарства просвете.

Екипу Србије водили су проф. др Милош Стојаковић (Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду) и Даница Зечевић (Математички факултет Универзитета у Београду).

У екипној конкуренцији, екипа Србије освојила 6. место од 41 европске екипе.

"Време је да осавременимо високошколске установе и да ствари померимо и унапредимо у сваком погледу", рекао је Мацут на састанку, којем су присуствовали и министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић, помоћник министра просвете за високо образовање Александар Јовић, представници Републичког завода за статистику, као и универзитета у Београду, Новом Саду и Крагујевцу.

У саопштењу се додаје да је Мацут нагласио да се заједничким снагама морају смислити нови, квалитетнији студијски програми, будући да су програми на нашим факултетима деценијама исти и не прате савремене токове у образовању.

Он је, такође, указао да је неопходно решити проблеме и када је реч о наставном кадру и утврдити стандарде у праћењу студијских програма високообразовних установа у Србији.

"Све ово за циљ има боље планирање будућности", рекао је Мацут и најавио да ће се разговори о овим темама наставити и на нивоу групација факултета, где ће бити представљени конкретни предлози решења.

Министар Станковић је нагласио да су потребна системска решења како бисмо имали иновативан али стабилан систем високошколског образовања.

На наредним састанцима, како је додао, треба да се направи платформа будућности високог образовања у Србији.

Извештавао је са бројних ватерполо такмичења, а уз његове коментаре прослављали смо бројне медаље.

Поред овог спорта у води, пратио је и Црвену звезду и фудбалску репрезентацију Србије.

Микић је од 2012. до 2017. године био уредник спортске редакције Радио Београда, када је извештавао са Олимпијских игара у Рио де Жанеиру.

Сахрана ће се одржати на градском гробљу у Кикинди у среду од 14. часова.