Изборна листа "Ивица Дачић – Фактор стабилности" освојила је 94.766 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Расим Љајић – Људски (СДП – ЦДП)" освојила је 20.638 гласова и један мандат.

Изборна листа "Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор" освојила је 35.461 глас, односно два мандата.

Изборна листа "Усаме Зукорлић (СПП) – Покрет за уједињење" освојила је 12.440 гласова, односно један мандат.

Изборна листа "Руска странка – Србија у БРИКС-у – Слободан Николић" освојила је 6.503 гласа, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Аутентична десница – др Милош Јовановић – одважно српски!" освојила је 39.503 гласа и ниједан мандат.

Изборна листа "Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош" освојила је 12.570 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "СДА Санџака – Чувари Санџака" освојила је 12.549 гласова и један мандат.

Изборна листа "Богољуб Карић – Покрет снага Србије" освојила је 20.045 гласова и ниједан мандат.

Изборна листа "Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију" освојила је 2.686 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Бирам правду – бирам будућност – Коалиција снага" освојила је 1.187 гласова и ниједан мандат.

Изборна листа "Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек" освојила је 4.286 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије" освојила је 2.022 гласа, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Владимир Гајић – Алтернатива за Србију – Народна странка, Бунт – права Србија" освојила је 3.705 гласова, односно ниједан мандат.

Изборна листа "Албанска коалиција" освојила је 26.783 гласа и два мандата.

Изборна листа "Мајка Србија – Груда" освојила је 3.234 гласа, односно ниједан мандат.

"Нелогичности и аномалије у резултатима"

Члан Републичке изборне комисије (РИК) Иван Шебек оценио је да постоје "нелогичности и аномалије" у резултатима поновљеног гласања на појединим бирачким местима, на којима је Странка правде и помирења (СПП) освојила знатно више гласова него 25. октобра, позвавши надлежна тужилаштва и полицију да испитају сумње у могућу куповину гласова.

Шебек је на седници РИК-а навео да је СПП на поновљеном гласању освојила 277 гласова више него на изборима 25. октобра, што је, према његовој оцени, утицало на то да Студентска листа "Студенти побеђују" изгуби један посланички мандат, док је један мандат припао листи Усаме Зукорлића.

Као пример навео је бирачко место 81 у Новом Пазару, где је СПП 25. октобра освојила 29, а на поновљеном гласању 1. новембра 176 гласова.

Указао је и на резултате на бирачким местима у Лозници, Алексинцу, Пироту и Бабушници, где СПП на првобитном гласању није освојила ниједан глас, док је на поновљеном добила укупно 106 гласова.

У Лозници, на бирачком месту 32, СПП је освојила 26 гласова, у Алексинцу, на бирачком месту 74, укупно 53 гласа, у Пироту, на бирачком месту 33, 17 гласова, а у Бабушници, на бирачком месту 36, десет гласова.

"Ово што се десило, не могу другачије да назовем него отимање, јер то нису само нелогичности, већ аномалије у поновљеном гласању", рекао је Шебек.

Подсетио је да је лидер СПП-а Усаме Зукорлић најавио интерну истрагу поводом медијских навода о куповини гласова у Алексинцу и позвао надлежне институције да провере и резултате у Пироту, Бабушници и Лозници.

Шебек је позвао и Зукорлића да интерну истрагу прошири на те градове и да, ако се утврди да је било куповине гласова, врати мандат Студентској листи.

Представник СПП-а у РИК-у Енес Махмутовић одговорио је да је изборни закон предвидео могућност подношења приговора због сумњи у неправилности и да Шебек може да искористи законом предвиђене механизме.

Навео је да СПП има одборе у више градова у Србији и да се за поновљено гласање боље организовала, укључујући и слање контролора на бирачка места.

"Не видим ништа спорно у овом резултату. У Алексинцу смо и ранијих година освајали гласове, тако да може да се истражи, што се мене тиче, поздрављам", рекао је Махмутовић.

Рокови за конституисање новог сазива Скупштине

Усвајањем укупних резултата почели су да теку законски рокови за конституисање новог сазива Народне скупштине, који је 30 дана од објављивања коначних резултата.

Према Закону о избору народних посланика, РИК у року од 10 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике, према њиховом редоследу на изборној листи.

На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, мандати народних посланика потврђују се на првој седници Народне скупштине.

Седницу сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се она одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.

Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика конституише се нови сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива парламента.

Рок за формирање нове владе је 90 дана од конституисања Народне скупштине.

Ванредни парламентарни избори, на којима је учествовало 18 листа, од којих је девет имало положај изборне листе националне мањине, одржани су 25. октобра.

Новинар недељника Радар Вук Цвијић каже да су новинари истраживачких редакција током претходних 14 година, упркос бројним домаћим и међународним наградама, истовремено били изложени нападима и притисцима.

"Ми смо власти стварно увек питали шта раде. Нису хтели да нам дају одговоре, нису хтели да гостују у нашим медијима. Бојим се да ће сада гостовати у тужилаштвима", истиче Цвијић.

Напади на новинаре ретко добијају судски епилог

Цвијић наводи да се претње и притисци на новинаре настављају и након изборног пораза претходне власти, наглашавајући да су редакције које су биле изложене нападима свој рад заснивале на чињеницама.

"Да смо нешто погрешно радили, па ваљда би нас ухапсили за ових 14 година или бисмо добили једну пресуду да смо нешто слагали. Нама су чињенице биле светиња, и данас су. И биће то и у односу на било коју власт, и ову нову која долази", сматра Цвијић.

Према његовим речима, напади на новинаре веома ретко добијају судски епилог, чак и у случајевима када постоје снимци на којима се јасно виде починиоци.

"Проблем је зато што смо имали заробљену државу. Заробљене институције, и тужилаштво и полиција нису могли да раде свој посао", оцењује Цвијић.

Документа о прислушкивању – очекује се реакција институција

Говорећи о документима које је објавио Радар, Цвијић тврди да се надзор безбедносних служби није односио само на новинаре, већ и на друге делове друштва.

"Прислушкивали су универзитет, синдикате, студенте и лидере опозиционих странака. Сад очекујемо да институције постављају питања како је то било могуће", наглашава Цвијић.

Објашњава да се у образложењима за примену мера надзора најчешће помиње противуставно и противдржавно деловање, али тврди да за такве сумње нису пружени докази.

"Чак је и сама БИА закључила после више месеци, непосредно пред изборе, да нема основа за то. У неким случајевима је суд закључио да нема никаквих основа за неке друге људе", напомиње Цвијић.

Притисци на редакције и питање опстанка медија

Цвијић указује да је претходна власт безбедносне институције користила за заштиту сопствених интереса и праћење критичара, уместо за заштиту свих грађана.

"Сваку власт мерите колико може да истрпи критике. Видећемо и са овом новом влашћу: прошла власт није истрпела критику, никакву", указује Цвијић.

Тврди и да су медији које назива пропагандним сервисима претходне власти финансирани преко Телекома и локалних самоуправа, уз износе који се, како каже, мере милионима евра.

"Ми смо под притиском. Питање је да ли ћемо опстати, али то је цена коју смо били спремни да платимо да бисмо радили свој посао", закључује Цвијић.

Гостовање Вука Цвијића у Другом дневнику можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Новинарка и помоћница уредника новосадског портала 021 Драгана Прица Ковачевић рекла је за РТС да су редакцији тог портала годинама упућиване претње, нарочито од пада надстрешнице, али да су последње претње биле врло директне.

"Стигао је врло увредљив коментар са неким директним претњама. Ми претње и увреде добијамо константно на нашем порталу, нарочито од 1. новембра 2024. године, али ове су биле директно упућене мени и врло је описано шта би се радило и како би изгледала нека моја казна за деловање у јавном интересу, односно зарад мог посла. Тако да смо одлучили овог пута да реагујемо и да тај случај пријавимо Тужилаштву за високотехнолошки криминал", рекла је Прица Ковачевић.

Истакла је да је редакција портала 021 увек радила свој посао најодговорније што може.

"У последње две године је то било мало теже, али смо то радили уз подршку једних другима. Пре свега, колеге које су радиле у Новом Саду, без обзира на то да ли је реч о мом медију или о другим медијима. Углавном смо се на неким опасним теренима сви држали заједно, штитили смо једни друге", рекла је Драгана Прица Ковачевић.

Истакла је да су увек били на опрезу када је реч о дигиталним претњама.

"Уколико нека претња изгледа озбиљније да је пријавимо или бар неки додатни опрез држимо управо због таквих ствари, јер никада не знамо да ли неко може да одлучи да реализује ту претњу", навела је Прица Ковачевић и додала да су тренутно на повишеном опрезу.

Истакла је да је добила подршку колега и новинарских удружења која су јој, како је навела, помогла да поднесе пријаву и поручила је да се не плаши да ради свој посао, али да ће наставити да буде опрезна.

Бјелица: За првих 10 месеци УНС забележио 216 случајева напада, претњи и притисака

Новинарска удружења детаљно бележе нападе на новинаре и реагују у оквиру својих надлежности. Чланица Сталне радне групе за безбедност новинара Удружења новинара Србије Драгана Бјелица рекла је за РТС да је УНС за првих 10 месеци ове године забележио 216 случајева напада, претњи, притисака, онемогућавања рада на различите начине.

"Мање је физичких напада за ових првих 10 месеци него прошле године. Оно што је најдрастичније за бављење новинарством у Србији је то да је велики број физичких напада забележен у 2025. години. То је по статистикама новинарских удружења, која не бележе само кривична дела као што то ради тужилаштво, рекордна година, а и тужилаштво је такође забележило да је то рекордна година по броју пријављених напада на новинаре", навела је Бјелица.

Истакла је да се од пада надстрешнице догодио, како је објаснила, велики слом у редакцијама.

"Све оно што је можда прећутно раније толерисано, новинари су се побунили у својим редакцијама, тражили су да се са кршењем професионалних стандарда прекине. Осим напада догодили су се и откази и отпуштања новинара", истакла је Бјелица.

Напоменула је да је управо уредник портала 021 физички нападнут приликом извештавања са Новосадског кеја где су се окупљале присталице Српске напредне странке које су ишле на скуп у Београд.

"Ми до данас не знамо ко га је напао. Полиција није истражила и идентификовала лица која су снимљена на камери", нагласила је Бјелица.

Додала је да је јако важно да новинари пријављују нападе и подсетила на случај напада на новинарку телевизије Инсајдер Наташу Мијушковић, која је доживела да јој испред Народне скупштине нека особа са криминалним досијеом заврће руку.

"Она је идентификовала особу која јој је онемогућавала да ради помоћу базе коју је Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) покренула да бисмо видели ми, кад већ полиција неће или је онемогућена, већ сад знамо да је политика ту играла, мање професија, значајну улогу. Дакле, новинари су се сами организовали да идентификују нападаче на себе. Сада ћемо да видимо даље у правосудном поступку која ће да буде казна", истакла је Драгана Бјелица.

Георгијев: И данас бих рекла да је тишина одјекнула са југа

Током извештавања са протеста у Србији и репортери Радио-телевизије Србије били су на мети критика, како грађана незадовољних начином на који је РТС извештавао током протеста, тако и критика на рад наше куће највиших представника власти. Увреде нису изостале.

Колегиница Лидија Георгијев је у марту 2025. године, када је организован један од скупова у Нишу, била уредница дописништва РТС-а у том граду.

Због најаве извештаја скупа у Дневнику РТС-а у којем је навела да је "тишина одјекнула са југа", тадашњи председник Србије Александар Вучић ју је назвао имбецилом.

Лидија Георгијев истакла је да би и данас поново на тај начин пренела атмосферу са тог скупа.

"С обзиром на то да је наш посао да о једном догађају на најбољи могући начин известимо све оне гледаоце који нису били присутни тамо, а такође и да не обмањујемо све оне људе који су били присутни, а касније то погледали на телевизији", навела је Лидија Георгијев.

Додала је да су сви који су били присутни на тим скуповима знали шта значи реченица "одјекнула је тишина" и како тишина одјекује.

"Проблем је настао са оним људима који никада нису били на таквом месту и нису чули како тишина одјекује и којим поводом", напоменула је Георгијев.

Објаснила је да су се и други новинари нишког дописништва РТС-а суочили, не само са погрдним речима, већ и са дискредитацијом које су уследиле од тадашњег председника у такозваном извињењу.

"Да смо ми политички активисти и да смо брука за професију. Ја, дакле, и дан-данас, сматрам да та реченица није политиком обојена", навела је Лидија Георгијев.

Истакла је да су новинари, без обзира на то за коју кућу раде, имали проблема током извештавања са терена.

Новинарка телевизије Нова С из Ниша Ивана Марковић рекла је за РТС да је важно да грађани знају да су новинари током извештавања прошли кроз вербалне и физичке нападе, увреде, као и да су се суочили са избегавањем и скидањем са мејлинг листа и да су се борили да се чује и да ли има рупа на путу.

"Физички напади нису престали, вербални нису престали. И дан-данас се држи та тензија. Ево и сада када чујете шта се све говори о нама са Нове, са Н1, то је заиста невероватно. Ја мислим да ни о коме не треба причати тако, а поготово не о онима који се само боре за истину", поручила је Ивана Марковић.

Објаснила је да је одлука о вагиналном порођају донета јер је реч о жени која се раније четири пута порађала, а код које је порођај већ био у поодмаклој фази.

"Због комплетне дилатације и главице која је била у карличној средини, што значи да је тај порођај већ отпочео, приоритет је био да се порођај заврши вагиналним путем“, рекла је Доловац.

Због чега није урађен царски рез

Доловац је навела да је породиља била изразито малокрвна, са прекомерном телесном тежином и вишком плодове воде, због чега би, према процени лекара, царски рез носио значајне ризике.

"У свим тим ситуацијама постоји велики ризик од руптуре материце, односно прснућа материце, атоније материце, обилног крварења које би могло витално да угрози пацијенткињу“, објаснила је Доловац.

Додала је да је постојао и ризик од уклањања материце, што би породиљу лишило могућности да поново рађа.

Према њеним речима, лекари су очекивали да ће вагинални порођај протећи без проблема, али је дошло до компликације.

"Дешава се да долази до компликације порођаја, компликације која је описана у гинекологији и акушерству и која се дешава у свим великим центрима“, навела је Доловац.

Доловац: Желели смо да спасемо мајку

Говорећи о одлукама које је медицински тим доносио током порођаја, Доловац је истакла да су лекари били суочени са ситуацијом у којој су, према њеној оцени, морали да бирају између живота мајке и детета.

"И ја и колеге сматрамо да је све урађено по свим медицинским протоколима и да је ово био најбољи начин. У тренутку где се бира живот мајке или бебе, ми смо желели да спасимо мајку и да се та мајка врати жива и здрава кући својој четворо деце“, рекла је Доловац.

Додала је да је намера лекара била и да се породиљи сачува могућност да поново рађа.

Стручна комисија испитује случај

Гинеколог је истакла да се лекари до сада нису оглашавали јер су чекали да се заврше правне процедуре, као и да је случај пред стручном комисијом која треба да донесе коначан закључак.

"Апелујемо на све грађане да се медијски линч заустави, да се дозволи да стручни надзор утврди да ли је овде постојао било какав пропуст“, поручила је Доловац.

Навела је да она и њене колеге сматрају да је све урађено у складу са медицинским протоколима, али да коначну оцену треба да дâ стручни надзор.

У име одељења изразила је дубоко жаљење и саучешће породици преминуле бебе. Доловац је демантовала и наводе да је докторка Суада Гицић Скендери учествовала у порођају, истичући да она није била део тима који је обавио порођај.

Поводом смрти новорођенчета, грађани Новог Пазара протестовали су тражећи да се случај расветли, утврди евентуална одговорност и смени руководство Опште болнице, на челу са директором Мехом Махмутовићем.

Вук Станковић је наложио Школском одбору Јовине гимназије да у складу са својим законским овлашћењима размотри све релевантне чињенице, околности и последице, као и да предложи одговарајуће мере које проистичу из Одлуке Основног суда у Новом Саду са седиштем у Бачкој Паланци, а по пресуди Радивоју Стојковићу, донетој 30. октобра 2026. године.

"Министарство просвете предлаже да се изврши ванредни инспекцијски надзор од стране одговарајућих инспекцијских служби на нивоу Града Новог Сада, а по пресуди Основног суда у Новом Саду у случају Радивоја Стојковића", наводи се у саопштењу.

На основу мишљења тј. спроведеног ванредног инспекцијског надзора Министарство просвете ће, како се истиче, доносити одговарајуће одлуке и предузети мере у складу са Законом.

Родитељи траже разрешење директора

Група родитеља ученика Гимназије "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду разговарала је данас са министром Станковићем и затражила да се хитно разреши директор те школе Радивоје Стојковић.

Члан Савета родитеља Јовине гимназије Горан Радојев рекао је за РТС да је Стојковић, коме је суд изрекао меру забране приласка школи и сведоцима, преко помоћнице јуче професорки српског језика и професору музичке културе уручио нова решења о суспензији.

После два састанка са министром у техничком мандату, родитељи су медије обавестили да им делује да су на корак од испуњења захтева и да ће се покренути неколико иницијатива.

“Једна ће бити ка привременом Школском одбору где ће Школски одбор моћи на основу те пресуде да суспендује директора, привремено удаљи са посла, а друго је ванредни инспекцијски надзор, који треба да установи управо оно што у јавности већ знамо, а што је утврдио Основни суд у Новом Саду, а то је да је директору три месеца дата забрана приласка школи и људима који су поднели кривичну пријаву против њега, односно професорима који су сведоци у овом поступку, и на основу управо тог решења да се у току надзора установи да директор више није способан да обавља своју функцију“, рекао је члан Савета родитеља Горан Радојев.

Студентска листа: Одговараће свако ко није радио по закону

Родитеље, који су протестовали испред Министарства просвете у Немањиној улици у Београду, у захтевима је подржала и Студентска листа.

“Апсолутно да ће Студентска листа радити на томе да он буде смењен. Исто тако ће радити на томе да свако ко се огрешио о закон, укључујући и министра и људе у Министарству, одговара законски за то што није спроводио закон, односно није радио у оквиру својих овлашћења, није радио свој посао“, поручила је Ана Димитријевић, кандидаткиња Студентске листе.

Стојковић је ухапшен 28. октобра 2026. године по налогу Основног јавног тужилаштва у Бачкој Паланци због сумње да је извршио четири кривична дела неизвршења судских одлука, јер је, како се сумња, одбио да врати на посао суспендоване професоре.

Тужилаштво је након саслушања предложило суду да одреди Стојковићу притвор, што је суд одбио. Међутим, Стојковићу је одређена мера забране прилажења и састајања са сведоцима.

Синдикати и оштећени професори (попут Риме Грујић и Јована Травице) сматрају да су нове суспензије, уручене 4. новембра, директан шамар правосуђу јер су тек недавно судским путем враћени на посао.

Неопходно је подсетити јавност да проблем на који се РЕМ позива није настао сам од себе, већ је директна последица његовог непоступања. Наиме, Закон о јавним медијским сервисима јасно прописује обавезу Савета РЕМ-а да распише јавни конкурс за именовање чланова Управног одбора шест месеци пре истека њиховог мандата. У конкретном случају, то значи да је РЕМ био дужан да конкурс распише још у јануару 2026. године, како би нови сазив био изабран на време и обезбедио континуитет рада Управног одбора. РЕМ то није учинио. Нити је то учинио до данашњег дана.

Зато је непримерено оспоравање правног става ресорног Министарства информисања и телекомуникација, који је имао за циљ да обезбеди континуитет рада јавног медијског сервиса. Ако се РЕМ већ позива на доследну примену закона, онда је легитимно поставити питање, зашто није поступио у складу са законском обавезом када је за то било време.

Последице таквог поступања су озбиљне. Након оставке генералног директора Мање Грчић и оспоравања легитимитета Управног одбора, а имајући у виду да нови Програмски савет није конституисан, РТС практично остаје без сва три законом предвиђена органа управљања.

У допису РЕМ-а се наводи да ће текуће функционисање установе обезбеђивати постојеће овлашћено лице за заступање. Међутим, надлежности тог лица су ограничене и не могу заменити овлашћења органа који су законом установљени да управљају РТС-ом.

Посебно је забрињавајуће што се налазимо на крају године, у периоду када је неопходно усвојити План пословања за 2027. годину, финансијски план, план јавних набавки и донети низ других одлука од суштинског значаја за рад установе, а које су у надлежности Управног одбора. Поставља се питање, ко ће доносити такве одлуке, потписивати уговоре и преузимати финансијске обавезе у име РТС-а које превазилазе овлашћења лица за заступање. РЕМ на ова питања не даје одговоре, нити показује да се њима уопште бавио.

Индикативно је да се РЕМ први пут званично оглашава и оспорава Мишљење Министарства информисања и телекомуникација, готово четири месеца након његовог доношења, и то у тренутку када је УО требало да изабере вршиоца дужности генералног директора.

Сматрамо да јавни сервис не сме бити талац институционалних пропуста, накнадних тумачења закона и промењених политичких околности. РТС мора да функционише у складу са законом, али исто тако мора имати услове за несметано пословање, јасно утврђену одговорност и органе који могу да доносе одлуке.

Не желимо да будемо део даљег продубљивања институционалне кризе, нити да се легитимитет било кога доводи у питање због нашег инсистирања на континуитету рада, правној сигурности и уважавању јавног интереса.

Одговорност за даљи развој догађаја препуштамо онима који су, према сопственом ставу, надлежни и позвани да обезбеде законито функционисање РТС-а.

Запосленима Радио-телевизије Србије желимо много среће, професионалне снаге, међусобног разумевања и успеха у даљем раду. РТС је много више од било ког појединца, сазива Управног одбора или тренутне власти. То је институција свих грађана Србије и желимо јој стабилно, успешно и одговорно пословање.

У Београду, 5.11.2026.

УПРАВНИ ОДБОР У ДОСАДАШЊЕМ САЗИВУ

Тужилаштво у реаговању истиче да су, од тренутка када је у то тужилаштво приступила Комисија формирана решењем Врховног јавног тужилаштва, члановима Комисије били обезбеђени сви услови за несметан рад, од посебне просторије, до увида у сваки предмет који су тражили.

Поред тога, додају да су се тужиоци суздржавали од комуникације са члановима Комисије, како не би утицали на њихов рад, схватајући врло озбиљно овај потез Врховног јавног тужилаштва.

"Више јавно тужилаштво у Београду није имало апсолутно никакву намеру да се јавно оглашава, иако је било пар примедби на њихово поступање од почетка спровођења надзора, сматрајући непримереним, те да се тиме на било који начин да утиче на рад Комисије, међутим поступци појединих чланова Комисије су нас приморали на то, како би главни јавни тужилац и остали носиоци јавнотужилачке фунције и сами испоштовали своје законом прописане обавезе и у крајњој линији како би се заштитило 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције у Вишем јавном тужилаштву у Београду", наводе из тог тужилаштва.

Прецизирали су да се од почетка рада Комисије поставља питање поступање у складу са Законом о заштити тајности података, односно неопходности да чланови поседују одговарајући сертификат како би вршили увид у такве предмете, што већи број чланова не поседује, или на тражење овлашћеног лица нису показали.

На тај начин, како додају, компромитује се рад Комисије и доводи се у питање поштовање Закона о заштити тајности података од стране запослених у Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Поред тога, из тужилаштва указују да је Комисија сваког дана долазила у измењеном саставу, због чега им, како је наведно, није јасно како је остварен континуитет надзора и контроле и да ли се уопште ради о Комисији или појединачним јавним тужиоцима Врховног јавног тужилаштва који самостално врше контролу одређених предмета.

У реаговању истичу да је 2. новембра члан те Комисије Бранко Стаменковић гостовао на телевизији Инсајдер, што је у супротности са одредбом члана 7 Етичког кодекса јавних тужилаца, а који јавни наступ је по садржини, како прецизирају, довео у питање мотив надзора, будући да је Стаменковић коментарисао конкретне предмете на директан начин, као и прејудицирао извештај, односно закључак Комисије, који према њиховим сазнањима још није сачињен.

Прецизирају да је Стаменковић на питање новинара какав се исход рада Комисије очекује, навео три исхода: покретање дисциплинског поступка, подношење кривичне пријаве или издавање обавезног упутства у поједином предмету, док Стаменковић није навео као могућност да се неправилности уопште ни не нађу.

"Да ствар буде још гора, појаснио је да је за кривично поступање против носилаца јавнотужилачке функчије надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал, при чему је нејасно да ли су већ предвиђене конректне правне квалификације 'кривичних дела' будући да, иако верујемо да је члану Комисије то познато, носиоци правосудних функција могу одговарати кривично пред правосудним органима различитих, а нарочито опште надлежности!?", истичу из тужилаштва.

Из таквог става Стаменковића, како наводе, произилази питање да ли се надзор Комисије по Опште обавезном упутству спроводи ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању свих носилаца јавнотужилачке функције, у циљу праћења и усмеравања рада јавних тужилаштава и надзора над спровођењем општих обавезних упутстава или поступање Комисије представља одређену врсту "прикупљања доказа" било у циљу спровођења некакве неформалне предистраге, односно у циљу покретања дисциплинских поступака.

Уколико је у питању други наведени вид поступања, како истичу, доводи се у питање законитост рада Комисије која спроводи надзор у смислу злоупотребе наведеног института у циљу постизања сасвим другог циља.

Поред тога, ВЈТ у Београду наглашава да је Стаменковић отворено фаворизовао рад одређених тужилаштава, доводећи у питање рад ВЈТ у Београду у неколико наврата, што сматрају да је у овом тренутку, док је рад Комисије још увек у току, непримерено.

Подсетили су да се рад овог, а и свих осталих тужилаштава анализирају и улазе у Годишњи извештај Врховног јавног тужилаштва за сваку календарску годину.

Истичу да их највише брине да такво понашање чланова Комисије, поред тога што имају елементе неуважавања и непоштовања колега, у јавности озбиљно наршавају част и углед јавнотужилачке функције и поверење јавности у рад јавног тужилаштва, те самим тим утичу и на самосталност у раду.

"Више јавно тужилаштво у Београду, као највеће и по својим надлежностима најважније тужилаштво у Републици Србији, поред Главног јавног тужиоца, чини и 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције (не рачунајући тужиоце упућене у друга тужилаштва), који сви заједно и поред непопуњене систематизације, при датом обиму посла, у складу са законским прописима и етичким начелима, дају свој максимум у циљу савесног и одговорног обављања своје јавнотужилачке функције", закључено је у реаговању.

"Насиље и застрашивање заслужују јасну осуду, а институцијама мора бити омогућен несметан рад. Сви, а нарочито носиоци јавних функција имају посебну одговорност да смирују тензије и спрече ескалацију", написао је Антонијевић на мрежи Икс.

Додао је да институција Повереника са посебном пажњом прати рад РЕМ-а, имајући у виду "његову кључну улогу у сузбијању говора мржње и таргетирања појединаца у електронским медијима".

Учесници скупа подршке телевизији Информер вербално су јуче напали члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Родољуба Шабића по изласку са седнице тог тела, на којој је изречена седмодневна забрана емитовања емисије "Прве инфо" на тој телевизији.

Мере су укључивале и озвучавање пословних просторија редакције на Теразијама, а као формални разлог наведена је "сумња на шпијунажу", за шта у самим документима пише да прикупљени подаци то нису потврдили.

Поред прислушкивања, директор БИА је, према сазнањима Радара, одредио и десетодневну физичку пратњу појединих чланова редакције.

Недељник Радар истраживао је пословање људи блиских тадашњем врху власти, наводне злоупотребе полиције и безбедносних служби, као и сумње на корупцију у државним пословима. Посебну пажњу привукло је објављивање преписки са криптоване апликације "Скај", за које Радар наводи да указују на могуће везе представника власти са организованим криминалним групама.

Орлић је 22. октобра предложио обустављање мера надзора, а новинар Радара Вук Цвијић наводи да се то поклопило са објављивањем последњег предизборног броја, у којем су објављене и "Скај" преписке. Према његовим речима, службе су настојале да открију изворе информација које су стизале до редакције, али у томе нису успеле.

БИА пак саопштава да су тврдње о њиховом наводно противправном поступању малициозно смишљене "са циљем додатне дестабилизације већ нарушених безбедносних прилика у Србији и урушавања Уставом утврђеног поретка".

Ко одобрава прислушкивање и под којим условима

Професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић сматра да наводи о прислушкивању новинара указују на озбиљну злоупотребу безбедносних служби, због чега је неопходно утврдити ко је такве мере наложио и спроводио.

"Прислушкивање је једна трагична чињеница за коју медији нису криви. Криве су службе које су то радиле. То је тешка злоупотреба БИА или још неких служби које постоје у оквиру полиције", истиче Чупић.

Правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић објашњава да БИА и полиција имају законска овлашћења за примену мера тајног надзора, али да оне морају бити оправдане, образложене и одобрене у прописаној процедури.

"За то постоји један процес, један систем и, у принципу, одобрава надлежни суд, у зависности од тога која је врста праћења, чему то служи. То мора бити јако добро образложено и поткрепљено доказима због постојања сумње у извршење неког кривичног дела. Пракса показује да се то, нажалост, код нас злоупотребљавало и да се и даље злоупотребљава", наглашава Ђурић.

И Чупић истиче да прислушкивање мора бити засновано на судској одлуци и јасним разлозима, попут сумњи на тероризам, угрожавања уставног поретка или тешких кривична дела.

"Ви можете да прислушкујете само ако је суд дао налог за прислушкивање, али суд мора да има дебело образложење зашто се неко прислушкује", каже Чупић.

"Плашимо се да ових случајева има много више"

Ђурић наводи да постоје индиције да су мере праћења примењиване према већем броју новинара, укључујући употребу шпијунских софтвера, надзор комуникација и физичко праћење.

"Ми се плашимо да ових случајева има много више, да је то на десетине. Имамо увид у неколико случајева који чак нису ни обзнањени, да је постојао и сам шпијунски софтвер, а постоје одређене индиције да се новинари прислушкују и прате на оне редовне начине – СМС поруке, праћење позива и директно физичко праћење", наводи Ђурић.

Посебно проблематичним сматра то што се, према документацији у коју је НУНС имао увид, као разлог за надзор појединих истраживачких новинара помињала сумња на шпијунажу.

"За мене је лично питање који је то судија могао или суд да одобри оваква прислушкивања и шта је то директор БИА могао да прикупи из анализе података", каже Ђурић.

"Зато је јако важно да се ово расветли, да заиста видимо ко је и у какве сврхе ово користио и мислим да оваквих случајева има много више и да је ово врх леденог брега и да ће тек почети да се откривају, јер је јако важно да се открије и истина и одговорност и да коначно правна држава профункционише и да нико од оваквих злоупотреба не сме да буде заштићен", додаје Ђурић.

Указује и да, према његовим сазнањима, против новинара који су били под надзором нису покренути кривични поступци који би потврдили првобитне сумње.

"Да ли постоји једна оптужница или поступак у коме се ти новинари заиста процесуирају? Не. То је управо одговор на то да ли су новинари заиста били сумњиви и да ли је постојала сумња да се извршавају нека кривична дела", истиче Ђурић.

Ко је издавао налоге и ко мора да одговара

Оба саговорника сматрају да истрага не би смела да се заустави на непосредним извршиоцима, већ да мора да обухвати и особе које су предлагале, одобравале и налагале примену мера.

"Мислим да то треба потпуно да се истражи и да сви они који су давали те наредбе одговарају. То су тешка кривична дела", наглашава Чупић.

Према његовим речима, важно је утврдити и евентуалну политичку одговорност, уколико се докаже да су представници власти захтевали незаконито поступање безбедносних служби.

"Онај ко је прихватио из служби то да ради, он треба да одговара. С друге стране, било би изузетно важно ко је наредио, односно да они сами, ако хоће да имају олакшавајуће околности, кажу по чијим наредбама је то рађено", објашњава Чупић.

Истиче да је за утврђивање кривичне одговорности неопходно прикупити материјалне доказе, укључујући евентуалне снимке разговора у којима су издавани налози.

"Без материјалних доказа не сме се ништа, на два сведока или 'ја сам чуо' и тако даље, него са материјалним доказима. И, наравно, процесуирати и те људе који су то наредили", поручује Чупић.

Ђурић наглашава да судско одобрење за примену мера само по себи не искључује могућност злоупотребе нити ослобађа одговорности оне који су надзор иницирали.

"Ми заиста захтевамо хитну смену Владимира Орлића и истрагу о одговорности свих тих људи који су предлагали, одобравали и спроводили ове мере надзора", истиче Ђурић.

Сматра и да је неопходно испитати да ли су налози за праћење долазили из политичких структура.

"Јако је важно открити ко заправо стоји иза директора БИА и да се тај ланац давања налога и одлучивања прошири, јер ја мислим да то заиста долази из врха бивше власти", оцењује Ђурић.

Сумње да су прикупљене информације завршавале у таблоидима

Саговорници упозоравају и на могућност да су информације добијене мерама тајног надзора коришћене за дискредитацију новинара и других појединаца.

"Када видите да се таква мера налаже од стране лица које заправо веома јасно и отворено, а то је директор БИА, има политичку конотацију и политичку везу са носиоцима власти у том тренутку, јасно је да постоји отворена сумња да се то ради свесно и намерно, не само да бисте неког застрашивали – новинари у највећем броју не знају да су праћени. Ми највише сумњамо и што се јесте показало као нека врста праксе да су ти подаци који су коришћени кроз тај систем праћења употребљавани у неке друге сврхе", објашњава Ђурић.

Ђурић наглашава да су подаци коришћени за покретање поступака или у највећем броју случајева достављани таблоидима, који су их потом користили за објављивање информација из приватног живота новинара.

"Информације из полиције, из БИА, заправо су одлазиле у таблоидна средства која су то потом злоупотребљавала у свом информативном програму", наводи Ђурић.

Чупић истиче да би истрага морала да обухвати и начин на који су поједини медији долазили до поверљивих података и да ли су их користили супротно професионалним и етичким стандардима.

"Ово ће бити значајно и за медије, оне који се упусте у пропаганду, а не поштују професионалне стандарде и етичке кодексе, да више ни они не смеју да објављују нешто што није проверено или да оптужују некога за шта немају никаквог основа", наглашава Чупић.

Посебно упозорава да медији не смеју да објављују неосноване оптужбе ослањајући се на информације које су им доставиле безбедносне службе, уколико такви подаци нису смели да буду откривени.

Расветљавање случаја као услов за враћање поверења у институције

Чупић сматра да је неопходно да надлежна тужилаштва испитају све околности и прикупе доказе о евентуалним злоупотребама.

"Овај случај треба да се истражи потпуно, до детаља. Овде сада тужиоци треба да покрену поступак, да прикупе све чињенице и податке и, наравно, да се онда крене у процесуирање", поручује Чупић.

Наглашава да институције морају да буду независне од политичке власти и да поступају искључиво у складу са законом.

"Власт је променљива на изборима, а институције су онај гарант да ће се све одвијати по закону", истиче Чупић, додајући да је једна од најважнијих улога институција управо контрола носилаца власти.

Ђурић оцењује да сама смена руководилаца безбедносних служби не би била довољна без утврђивања одговорности за евентуалне злоупотребе.

"Оставка је најмања ствар. Морамо да отворимо случајеве и досијее, морамо да видимо ко је заиста и у коју сврху радио и то ће указати колико је оваквих мера било. Нажалост, Србија је предњачила у куповини софтвера, тих технолошких средстава и иновација које су нас стављала у ред високотехнолошких земаља у погледу начина на који можете да пратите нечију комуникацију", наглашава Ђурић.

Чупић закључује да би потпуно расветљавање случаја представљало и упозорење будућим носиоцима власти да злоупотреба јавних функција не може проћи некажњено.

"Да су на неки први сигнал да је неко прислушкиван институције реаговале и да је неко процесуиран, наравно, сви из власти би извукли поуку да то више никада не смеју радити", поручује Чупић.

Сматра да би потпуно расветљавање случаја прислушкивања могло да допринесе стварању институционалног система који би био отпорнији на политичке злоупотребе.

"Ако се ово истражи, ми ћемо сутра имати институције које неће никада дозволити да било која власт, преко неког непоштеног и неодговорног човека у институцији, зароби институције, него ће институције на такве ствари реаговати", оценио је Чупић.

Ђурић истиче да је неопходно преиспитати све спорне случајеве и обезбедити да нико ко је евентуално злоупотребио овлашћења не буде заштићен од одговорности.

"Јако је важно да се открију и истина и одговорност и да коначно правна држава профункционише и да нико од оваквих злоупотреба не сме да буде заштићен", поручује Ђурић.

Значај истраге превазилази конкретан случај прислушкивања новинара, напомиње Чупић и додаје да би утврђивање одговорности представљало упозорење свим будућим носиоцима јавних функција да злоупотреба власти не може да остане некажњена.

"То је важно баш у овом тренутку, да више никада никоме ко добије поверење грађана, односно да организује друштвени живот преко власти, не падне на памет да се упусти у такве радње", закључио је Чупић.

"Пре свега, неопходно је направити јасну разлику између поштовања државне политике и институционалног оквира Републике Србије, с једне стране, и страначког деловања, с друге. Универзитет је институција Републике Србије и његова је обавеза да поступа у складу са њеним законима и прописима. Поступање у складу са државном политиком и важећим правним оквиром не може се само по себи тумачити као политичко ангажовање или злоупотреба академске функције.

Посебно нас брине лакоћа са којом се износе неистините и непроверене тврдње, попут навода о активностима које су предузимане ради олакшавања административних процедура запосленима, уз њихов експлицитни пристанак, па се стога не могу произвољно представљати као политичка злоупотреба или притисак", наводи се у саопштењу.

Једнако су, додаје Ректорски колегијум, неосноване оптужбе о политичком кадрирању и притисцима на запослене.

"Најбољи доказ за то је да су избори у наставничка звања спровођени у складу са Законом о високом образовању и општим актима Универзитета, под једнаким условима за све кандидате, независно од њихових политичких уверења. Политичко опредељење појединца није било ни привилегија ни препрека у спровођењу академских процедура. О томе најбоље сведоче поступања Универзитета у конкретним ситуацијама у којима је професионална одговорност стављена изнад политичких разлика", пише у саопштењу.

Такође, приликом избора ректора и декана, додаје Ректорски колегијум, свако је могао да предложи кандидата, а изборни поступци су укључивали тајна гласања на више нивоа где је свако од запослених могао слободно да да свој глас за или против.

"Истовремено, подсећамо да представнике оснивача у Савету Универзитета именује Влада Републике Србије и да Универзитет не учествује у процесу предлагања и избора тих чланова. Поједини чланови руководстава факултета који се у захтеву доводе у везу са политичким ангажовањем обављали су своје академске функције и пре ступања у политички живот. Стога није истина да се њихов избор накнадно представља као последица политичког утицаја", наводи Ректорски колегијум.

Право на критику и захтев за оставку, истиче, никоме се не оспорава, али право на избор и разрешење органа Универзитета припада законом и Статутом утврђеним органима, у прописаном поступку.

"Јавне петиције, без обзира на број потписника, не могу заменити институционалне процедуре нити надлежност академске заједнице.

Утолико је важније поставити питање доследности принципа који се јавно заступају. Ако се политичко ангажовање сматра неспојивим са академском функцијом, онда такав критеријум мора важити једнако за све, независно од политичке припадности, тренутних околности или исхода избора. Селективна примена принципа не доприноси академској независности, већ управо супротно", пише у саопштењу.

Сматрају, кажу, посебно важним да се академска заједница не претвара у простор политичких надметања.

"Уколико се сви залажемо за очување аутономије Универзитета, онда га морамо одбранити од различитих политичких утицаја доследним поштовањем закона, академских критеријума и институционалних процедура, а не од њега стварати полигон за политичка надметања.

Ректор, проректор и управе факултета су своје функције обављали савесно и одговорно, руководећи се интересима студената, запослених и опстанка и развоја Универзитета у изузетно сложеним околностима на Косову и Метохији", пише у саопштењу.

О њиховом раду, кажу, може се судити на основу постигнутих резултата, као што су континуитет наставних и ваннаставних активности, број новопримљених чланова академске заједнице, број уписаних студената, број акредитованих студијских програма, број научних радова и број међународних и домаћих пројеката, и све то у тешким околностима.

"С тим у вези, наше функције нису предмет политичке расподеле, већ академске и институционалне одговорности. Универзитет мора остати место знања, академских слобода, професионалног интегритета и међусобног уважавања, изнад дневнополитичких подела и у интересу свих који му припадају", закључује Ректорски колегијум Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у проширеном саставу.

"Надлежне институције, пре свега тужилаштво и органи задужени за контролу рада служби безбедности морају да утврде све околности случаја", наводи се у саопштењу.

То укључује, како се наводи, и питање да ли су мере надзора биле злоупотребљене за обрачун са политичким неистомишљеницима.

Додатну забринутост изазива питање да ли су овим мерама обухваћени и други чланови академске заједнице. Зато је, како се наводи, неопходно утврдити пуне размере случаја, као и индивидуалну и институционалну одговорност свих који су у њему учествовали.

Универзитет истиче да заштита академских слобода, права на слободно мишљење и изражавање, као и безбедност свих чланова академске заједнице, представљају темељне вредности које морају бити гарантоване и поштоване.

"Очекујемо да државни органи и институције делују искључиво у складу са законом и у јавном интересу, у служби свих грађана, а не било које власти или политичких интереса", поручио је ректор Ђокић.

Поред тога, студенти ће имати прилику да у пракси примене теоријска знања и стекну пословно искуство у области централног банкарства.

Народна банка Србије ће на деветомесечну праксу примити до 40 студената четврте или пете године академских студија који студирају на високошколским установама акредитованим од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета, а који ће завршетком студија остварити 240 или 300 ЕСПБ бодова, односно треће, четврте или пете године струковних студија за информационе технологије на којима ће остварити 180 ЕСПБ бодова, односно 240 или 300 ЕСПБ бодова.

Подсетио је да је суд директору Јовине гимназије изрекао меру забране приласка гимназији у трајању до три месеца, као и забрану комуникације и приласка сведоцима, односно професорима који су против њега поднели кривичну пријаву због непоступања по одлукама суда.

Према речима Радојева, директор је нова решења о суспензији послао преко помоћнице директора Зорице Бошко.

"И то, веровали или не, по истом предмету, по истој основи као што је била и претходна основа, само је донет неки закључак о неким изменама и допунама", рекао је Радојев.

Истакао је да је директор тиме прекршио обе изречене мере.

"Њему је изречена та мера забране, односно две мере, и он је те мере прекршио", рекао је члан Савета родитеља.

Навео је да је директор, осим што је на тај начин комуницирао са сведоцима, "извршио и притисак на сведоке тиме што је донео поново решења о суспензијама".

"Поновио је дело, односно поново их је суспендовао, иако их је суд вратио на посао", оценио је Радојев.

Због тога ће се, како је најавио, професор данас обратити тужилаштву и пријавити кршење мера. Радојев је напоменуо да тужилаштво може од суда да затражи да директору уместо досадашњих мера одреди притвор, али да ће то бити одлука тужилаштва, односно суда.

Докази о непоступању директора достављени министру

Објаснио је да се оно што се последњих дана дешава у Јовиној гимназији дешава већ две године, као и да "директор не поступа по одлукама просветне инспекције, инспекције рада, грађевинске инспекције, игнорише их у потпуности".

Према његовим речима, министар је са тим упознат, а сви докази су му мејлом достављени у јуну, када је, по Закону о основама система образовања и васпитања, морао да разреши дужности директора Радоја П. Стојковића, уз претходну сагласност покрајинског секретара за образовање Роберта Отота.

Радојев је навео да им је Отот пре неколико дана рекао да ће одмах дати сагласност ако министар затражи смену директора и да ће именовати вршиоца дужности, како би се коначно решила двогодишња криза у школи.

Истакао је да је до сада угашено осам одељења Јовине гимназије, да велики број ученика одлази, као и да се велики број предмета више не предаје, јер су неким професорима раскинути уговори, неки су суспендовани, а бројни сарадници нису ангажовани.

"Та криза се и даље продубљује и надамо се да ће коначно министар радити оно што је његов посао, односно да ће сменити директора Радоја П. Стојковића", рекао је Радојев.

Испред Министарства просвете у 12.30 најављена је конференција за медије, на којој ће говорити представница студентске листе "Студенти побеђују" Ана Димитријевић и представници родитеља.

Према речима фармацеуткиње Катарине Пиндић, тренутно је запослено око 250 људи, међу којима је приближно 120 фармацеута и 67 фармацеутских техничара, док је пре кризе установа имала више од 1.000 запослених.

Залихе су почеле да се смањују током 2024. године. После репрограма дуга према добављачима, средином прошле године набављена је већа количина лекова, али је то уједно била и последња набавка.

Пиндићева указује да су последице несташице најпре осетили грађани, који су тешко долазили до неопходних лекова и препарата. Додатни проблем је, како наводи, недостатак информација о залихама и могућностима да пацијенте упуте у друге апотеке.

Запослени у "Апотеци Београд“ обраћали су се на више адреса, али помоћ и даље чекају. За то време, и за њих и за грађане остаје отворено питање – које ће апотеке сутра отворити врата.

Прелевић: Државне апотеке у неравноправном положају

Вршилац.дужности директора Апотеке Београд Никола Прелевић сматра да су до кризе довеле дугогодишње системске промене и неравноправни услови пословања у односу на приватни апотекарски сектор.

Као једну од важних прекретница издвојио је 2013. годину, када су државне апотеке изгубиле монополистички положај у издавању лекова на рецепт, што је, према његовим речима, омогућило ширење приватног сектора.

Другу важну промену представљало је увођење централизованих јавних набавки 2015. године. Прелевић тврди да је тиме Апотека Београд изгубила могућност директног преговарања са добављачима, као и попусте и друге погодности, што је установу годишње коштало око милијарду динара.

Навео је да је установа 2013. године имала суфицит од 1,7 милијарди динара, док је од 2016. почела да послује са губицима. Према његовим речима, трошкови запослених и пословања нису били усклађени са падом промета и тржишног удела.

Прелевић је подсетио да је функцију в.д. директора преузео 2023. године, када је затекао дуг према добављачима од милијарду и по динара, обустављене испоруке робе и свега 70 милиона динара на рачуну установе, што није било довољно ни за једну месечну плату.

Он сматра да је неопходно донети нови закон који би уредио област апотекарства и омогућио равноправније услове пословања државних и приватних апотека.

Шикуљак: Оснивач није преузео одговорност за финансирање

Председница Синдиката "Опстанак“ Јелена Шикуљак сагласна је да су законске промене допринеле неповољном положају државних апотека, али сматра да је један од кључних проблема преношење оснивачких права на локалне самоуправе, које нису у потпуности преузеле обавезе финансирања.

Како је истакла, није јасно дефинисано ко ће обезбеђивати новац за плате и средства за рад, иако су те обавезе оснивача делимично предвиђене Законом о здравственој заштити.

Шикуљак одговорност види и у досадашњим руководствима установе и управним одборима, који, према њеним речима, нису благовремено реаговали на дугогодишње трошење средстава остварених у последњој години суфицита и погоршање финансијског стања.

Подсетила је да је на састанку крајем јула ове године било договорено решавање проблема заосталих 16 зарада и овере здравствених књижица, али да је, како наводи, само део договореног испуњен.

Ко треба да обезбеди новац за наставак рада

Прелевић је рекао да су руководство и запослени упозоравали на проблеме и тражили састанке са надлежнима, али да је сада неопходна конкретна одлука оснивача о будућности установе.

Према његовим речима, Град Београд мора да одлучи да ли жели да Апотека Београд настави да ради у постојећем облику и да, у том случају, преузме трошкове њеног финансирања. У супротном, сматра да би требало размотрити да установа поново пређе у надлежност државе.

Шикуљак као системско решење види уговарање фармацеута и апотекарских установа са Републичким фондом за здравствено осигурање, чиме би се обезбедило финансирање зарада, као и новац за набавку лекова и остала средства за рад.

Прелевић је указао на то да фармацеути и стоматолози, за разлику од других здравствених радника у државним установама, нису уговорени са Фондом, због чега је, како сматра, потребна и измена закона.

Саговорници су се сагласили да је неопходно пронаћи трајно решење, али док се не донесе одлука о финансирању и будућности установе, остаје неизвесно када ће Апотека Београд моћи да обнови залихе и обезбеди редовно пословање.

Адвокат удружења "Пиштаљка" Душко Ковачевић, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", истиче да је домаћи Закон о заштити узбуњивача из 2014. године препознат у међународним оквирима као "златни стандард". Према његовим речима, кључни квалитет овог прописа лежи у чињеници да је његова примарна и крајња полазна тачка заштита самог узбуњивача.

"Добро је то што је намера законодавца била да заштити узбуњиваче. Значи, то се види из самог назива закона. Закон се зове Закон о заштити узбуњивача, и то је прва и крајња полазна тачка овог закона", објашњава Ковачевић.

У писању и иницирању овог закона директно су учествовали представници "Пиштаљке", али и сами грађани који су са позиције узбуњивача већ претрпели штету и одмазду, што се у пракси законодавства дотад није дешавало.

"Овај закон је због тога и добар, јер су у његовој изради учествовали људи који ће да примењују тај закон, односно људи који су са позиције узбуњивача претрпели већ неку штету, неку одмазду, и својим искуством допринели да овај закон буде добар", наводи Ковачевић, додајући да је најбоље и најделотворније решење унутар закона такозвана привремена мера која моментално одлаже дејство штетне радње.

Међународни углед српског закона потврђен је и кроз примере из региона: представници хрватског министарства својевремено су посетили "Пиштаљку" како би на основу српског искуства креирали сопствено законодавство, а сличан модел користила је и Федерација Босне и Херцеговине.

Поред тога, као круна међународног признања, на предлог државе Србије усвојена је и званична резолуција Уједињених нација о заштити узбуњивача, за коју су гласале државе са различитим уређењима и нивоима поштовања људских права, од Европске уније до Русије и Саудијске Арабије.

Процедура узбуњивања: Ко може бити узбуњивач и које су надлежности?

Како би се избегле правне грешке и губитак судске заштите, Ковачевић наглашава да узбуњивач може бити искључиво физичко лице које располаже непосредним сазнањима о неправилностима. То значи да узбуњивач није особа која је информацију чула у медијима, прочитала у новинама или сазнала од десете особе на друштвеним окупљањима, већ искључиво лице које је до сазнања дошло директно, само или у кругу непосредних колега.

Редослед пријављивања мора се стриктно поштовати:

• Унутрашње узбуњивање: Пријава се подноси послодавцу – било овлашћеном лицу, начелнику општинске управе или другом надлежном субјекту унутар саме организације.

• Спољашње узбуњивање: Пријава се подноси ван предузећа, а законски овлашћене адресе за то су искључиво институције попут тужилаштва, полиције или инспекције.

"Синдикати, политичке листе, пленуми, па чак ни Пиштаљка, ми нисмо овлашћени орган", упозорава Ковачевић.

Он појашњава да се "Пиштаљци" грађани могу обратити за бесплатне правне савете – удружење је до сада пружило више од 3.000 савета и бесплатно заступало преко 116 узбуњивача – али да се формалне пријаве морају подносити искључиво институцијама из законом прописаног редоследа.

Шта се сматра одмаздом и колико траје судски поступак

Заштита закона активира се у тренутку када запослени, након уредно поднете пријаве, трпи такозвану штетну радњу од стране послодавца. Ковачевић наглашава да машта послодаваца у предузимању казнених мера често нема граница, те да не постоји стриктан списак који дефинише штетну радњу:

"Штетна радња је оно што може послодавцу да падне на памет, али буквално. Значи, не постоји списак од А до Ш, ово је штетна радња. Машта је једина граница послодавцу како би предузео неку штету", истиче Ковачевић.

Поред уобичајених мера из радног односа, попут премештаја на ниже радно место или финансијског кажњавања, у пракси су забележени екстремни примери – од измештања радног места у излог јавног предузећа у Пожаревцу, до ситуација у којима су запослени приморавани да мирно стоје и чекају директора. Основни циљ оваквих мера јесте кажњавање "по џепу" и слање застрашујуће поруке осталим колегама да не говоре о неправилностима.

Иако законски прописи за узбуњивачке поступке налажу начело хитности, у пракси је потребно између годину и годину и по дана да се дође до првостепене пресуде. Судије које воде ове предмете законски морају имати посебан сертификат о завршеној обуци на Правосудној академији.

Ипак, забележени су случајеви где су судије без сертификата распоређиване на ове предмете уз образложење надлежних да је основно судијско звање довољно за било коју врсту парнице.

У судском поступку узбуњивач нема заштиту по аутоматизму – он мора доказати да је штетна радња последица његовог узбуњивања. У пракси се то доказује чистом хронологијом: уколико је радни однос пре пријаве био уредан, без икаквих дисциплинских казни, а после пријаве нагло уследе санкције, ниже оцене и прогон, то представља доказ узрочно-последичне везе.

Такође, иако закон омогућава анонимно подношење пријава, уколико узбуњивач жели судску заштиту, он у одређеној фази мора открити свој идентитет.

Мотивација, институционална одговорност и изгледи за промене

Говорећи о мотивацији грађана, Ковачевић истиче да се на чин узбуњивања не може позивати споља, већ да је реч о унутрашњем, личном осећају за правду и неправду. Људи који се одлучују на овај корак долазе из најразличитијих професија – од лекара и судија до домара.

"Не може нико да вас анимира да будете узбуњивач. То је лични осећај за правду и неправду. Људи који су узбуњивачи, који долазе код нас, су и доктори и судије и домари. И то су људи који нису могли да гледају оно што се у њиховом окружењу дешава и спроводи", наглашава Ковачевић.

Ипак, велики проблем и даље представља пасивност или селективност тужилаштва у погледу процесуирања оних који су чинили пријављена кривична дела или вршили одмазду над узбуњивачима. Ковачевић подсећа на примере где су тужиоци одбацивали пријаве уз образложење да нема елемената, да би касније у другачијим околностима мењали одлуке правдајући то "променом свести", што указује на то да је правосудни систем и даље подложан притисцима.

Ковачевић поручује да суштинских промена нема све док носиоци правосудних функција и институције подлежу притисцима.

"Ако ми, као људи који спроводе закон ослушкујемо, као што сам рекао малопре, и потпадамо и пристајемо на притисак, нема ту суштинских промена. То ће само да буде, што се каже, неко време и после иде све по старом. Ако нисмо спремни да се носимо са притиском, можда је време да мењамо професије“, објашњава, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", адвокат Пиштаљке.

На челу школе Марија Сретеновић је од новембра 2025, а још у јуну ове године обратила се Секретаријату за образовање, али и Агенцији за јавне набавке, са молбом да се обезбеде средства за решавање проблема са кровом.

Уговор о почетку радова потписан је 1. септембра, а радови су почели пре десетак дана.

"Процедура је трајала. Коначно смо добили одобрење од Града, а закључком градоначелника смо добили потребна средства да уђемо у реконструкцију крова", рекла је Сретеновићева.

Радови заглављени у лавиринту администрације

Нагласила је да школа сама не може да уведе у посао извођача радова, већ је то морало да уради Јавно предузеће за изградњу Обреновца.

"Они су закључили да документација која је потребна да би извођач био уведен у посао није у потпуности у складу са законским захтевима.
Конкретно су у питању атести за материјал који треба да буде уграђен приликом поправке крова. Због тога су радови почели тек 26. октобра", објаснила је Сретеновићева.

Школа је исељена, ђаци су пребачени на онлајн наставу, а струја у згради је угашена.

"Као директор школе у првом реду бринем о томе да будемо безбедни сви. Због тога што је постојећа изолација на крову скинута, а нова није постављена и зато што је дошло до продора воде, ја сам се обратила Школској управи за град Београд и тражила од њих дозволу да ученици буду тренутно пребачени на онлајн наставу", рекла је Сретеновићева.

Безбедност на првом нивоу

Како каже, ђаци ће на основу последње одлуке на онлајн настави остати до јесењег распуста, након чега ће се у односу на ситуацију одлучивати о даљим мерама.

"Од почетка извођења радова ангажован је координатор за безбедност који је свакодневно долазио овде на терен, обилазио радове и указивао на пропусте. Највећи изазов сада јесте којом ће брзином ови радови да се одвијају и када ћемо ми моћи да се вратимо у регуларан ток наставе", каже Сретеновићева.

Наводи да је до сада била и инспекција за заштиту животне средине која је издала налог да се изолациони материјал који је скинут под хитно одвезе из школског дворишта.

"Редовно обавештавам Школску управу о томе шта се дешава на терену и како да се настава организује на најбољи начин. Обавестила сам и представнике локалне власти, односно замолила сам да покушају да пронађу неки други објекат, уколико постоји могућност, како бисмо се привремено сместили негде, ако то буде неопходно", закључила је Сретеновићева.

Међу захтевима су и очување медицинске документације, потпуно информисање породице и јавности, као и конкретне мере за безбедност породиља и новорођенчади.

Ирма Ђекић из Новог Пазара рекла је да је на протест дошла како би исказала незадовољство због онога што се десило. И њој је, каже, прошле године беба умрла након порођаја.

Сибела Гашанин истиче да су дошли да подрже суграђанку која је изгубила бебу, али и све друге жене које су то исто доживеле.

Поводом овог случаја, јуче су се огласили и лекари Гинеколошко-акушерског одељења Опште болнице, који су изразили саучешће породици Реброња, одбацили оптужбе на свој рачун и позвали јавност на стрпљење док надлежни органи не утврде све околности.

Поручили су да су спремни да унапреде свој рад и отклоне евентуалне проблеме.

Деца су на лечењу и за сада не долазе на наставу.

Из Завода за јавно здравље Ужице упозоравају да се шуга лако преноси у колективима, посебно међу децом која су свакодневно у блиском физичком контакту.

Због тога је школи препоручено да обрати посебну пажњу на рано препознавање симптома и спречавање могућег преношења инфекције на друге ученике.

Који су симптоми

Родитељима и запосленима скренута је пажња на карактеристичне знаке обољења, међу којима су изражен свраб и промене на кожи у виду осипа, папула и ситних каналића.

Симптоми се најчешће појављују између прстију, на зглобовима, лактовима, стомаку и у пределу појаса.

У случају сумње на инфекцију, потребно је обавестити родитеље, односно старатеље, и дете упутити лекару ради прегледа и одговарајуће терапије.

Лечење се, према процени лекара, може односити и на чланове заједничког домаћинства.

Повратак ученика на наставу могућ је након спроведеног лечења, уз лекарску потврду, наводи се у препорукама Завода.

Школи је наложено да појача хигијенске активности, укључујући редовно проветравање учионица, чишћење и дезинфекцију подова, школских клупа и других површина које ученици често користе.

Препоручено је и додатно информисање деце о мерама личне хигијене, редовном прању руку, као и избегавању међусобног коришћења одеће, капа, шалова, пешкира и других предмета за личну употребу.

Здравствене службе истичу да су правовремено откривање оболелих, одговарајуће лечење и доследно спровођење хигијенских мера кључни за спречавање даљег ширења шуге у школском колективу.

Вршилац дужности директорке те суботичке школе Ива Вучинић навела је да школа формално није затворена, али је због уочених оштећења на објекту и потребе да се безбедност ученика и запослених стави на прво место, од 29. октобра привремено обустављена непосредна настава у матичној згради.

“Тренутно се реализује онлајн настава до петка за 11 одељења другог циклуса образовања, док су ученици првог циклуса образовања већ распоређени у најближе школе и настава се одвија непосредно”, наводи Вучинићева.

Према њеним речима, паралелно и интензивно се ради на проналажењу одговарајућег простора у оближњим школама, како би се сви ученици што пре вратили непосредној настави.

Имајући у виду старост објекта, в.д. директорка ОШ "Иван Милутиновић" истиче да је грађевински инспектор био у школи и указао на потребу спровођења детаљне анализе конструкције објекта од стране овлашћене стручне фирме, како би се утврдило стварно стање конструкције и њена стабилност.

“Наш приоритет је да сачувамо безбедност деце и континуитет образовања”, закључила је Ива Вучинић.

Како је навео, портал је пре годину дана унапређен асистентом заснованим на вештачкој интелигенцији, који је грађанима олакшао проналажење услуга, а од пре два дана омогућено је и да путем тог асистента у потпуности обаве поступак електронског заказивања.

"Грађани више не морају да претражују меније на порталу како би пронашли услугу и заказали термин. Довољно је да у разговору са АИ асистентом, обичним говорним језиком, затраже први слободан термин у било којој полицијској станици у Србији, где могу да изваде нову личну карту или пасош", објаснио је Јовановић.

Током разговора са асистентом, грађани наводе град и полицијску станицу у којој желе да обаве посао, након чега им се нуди први слободан термин. Уколико им предложени датум не одговара, могу да затраже други.

Јовановић је нагласио да грађани не морају да користе административни и бирократски језик, већ са асистентом могу да разговарају слободно, као у свакодневној комуникацији.

Могуће је истовремено заказати личну карту и пасош

Нова функционалност задржала је и све могућности које су постојале у досадашњем систему електронског заказивања. Тако је могуће истовремено заказати термин за издавање личне карте и пасоша, али и обавити заказивање за члана породице.

За коришћење услуге неопходно је да грађани буду пријављени на порталу еУправа. Пријава је могућа коришћењем корисничког налога и лозинке, мобилне апликације ConsentID или квалификованог електронског сертификата.

Више од 150 услуга уз помоћ АИ асистента

Говорећи о даљем развоју електронске управе, Јовановић је истакао да је унапређење дигиталног асистента први значајнији корак у примени вештачке интелигенције у услугама јавне управе. Циљ је да се више од 150 услуга доступних на порталу еУправа прилагоди тако да грађани до њих могу да дођу једноставним разговором са дигиталним асистентом.

"Наш циљ је да све услуге, а има их више од 150 које су доступне на порталу електронске управе, на овај начин прилагодимо", рекао је Јовановић.

Међу услугама које би могле да буду прилагођене оваквом начину коришћења издвојио је електронско прибављање извода из матичне књиге рођених и уверења о држављанству, замену возачке дозволе, као и упис деце у вртиће, основне и средње школе.

Говорећи о замени возачке дозволе, Јовановић је указао на то да грађани тај поступак већ сада могу у потпуности да обаве преко портала еУправа, без одласка у полицијску станицу.

Посебно је издвојио и услуге уписа деце у вртиће, основне и средње школе, које ће такође бити прилагођене коришћењу дигиталног асистента. Најавио је да нови циклус уписа у вртиће почиње у фебруару наредне године.

"Услуге које се доста користе су оне које се тичу уписа деце у вртиће, у основне и средње школе. Спремамо се за нови циклус уписа у вртиће који креће од фебруара наредне године. Све те услуге ће бити прилагођене на тај начин да, кроз разговор са асистентом, дигиталним асистентом базираним на вештачкој интелигенцији, грађани могу све да заврше", објаснио је Јовановић.

Чланови породице могу да закажу термин за старије суграђане

Осврћући се на старије суграђане, који се често теже сналазе са интернетом и дигиталним технологијама, Јовановић је истакао да је једна од предности новог начина заказивања и то што чланови породице могу да закажу термин у њихово име.

Додао је да Канцеларија за ИТ и еУправу већ годинама ради на томе да најстарије грађане охрабри да користе електронске услуге, као и да ће им нови асистент додатно олакшати сналажење на порталу.

Према његовим речима, управо могућност да се до жељене услуге дође кроз спонтан разговор, без претраживања менија и сложених процедура, може да подстакне и оне који до сада нису користили електронску управу да почну да је користе.