Извор: РТС, Радио Београд 1

Веран Матић: Учестали напади на новинаре од пада надстрешнице, решено мање од пет одсто случајева

Поводом обележавања Међународног дана борбе против некажњивости злочина против новинара, Стална радна група за безбедност новинара упутила је захтев полицији и тужилаштву да преиспитају поједине случајеве убистава новинара из прошлости. Председник Управног одбора АНЕМ-а Веран Матић, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", указује на висок степен некажњивости, опструкције у раду институција, притиске на медије и неопходност законских и институционалних промена.

Као непосредан повод за захтев упућен институцијама, Веран Матић наводи обележавање Међународног дана борбе против некажњивости злочина против новинара, подсећајући да је стопа некажњивости убистава новинара у свету виша од 85 одсто.

"Случајеви убистава новинара никада не доживе судски епилог, дакле не буду разоткривена та убиства, и заиста, неко је рекао из медијске заједнице, испада да је убиство новинара најјефтинији облик цензуре", сматра Матић. 

Подсећа да у Србији постоје три нерасветљена случаја убистава новинара – Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића. Како наводи, у случају убиства Славка Ћурувије донете су две првостепене пресуде којима су четворица оптужених осуђена на укупно 100 година затвора, али их је Апелациони суд правоснажно ослободио. Матић истиче да је Врховни суд накнадно утврдио да је ослобађајућа пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка.

Наглашава да није решен ни покушај атентата на Дејана Анастасијевића и његову породицу, када су на прозор њихове спаваће собе остављене две бомбе, без жртава.

Пораст напада на новинаре од пада надстрешнице

Други директан повод за апел Сталне радне групе, према речима Матића, јесте ситуација од почетка студентских протеста, односно од пада надстрешнице на Главној железничкој станици у Новом Саду.

У том периоду забележено је скоро 300 пријављених случајева претњи и напада на новинаре, укључујући и нападе полиције, од којих, како каже, ни пет одсто није разрешено.

"Имамо тај драстичан раст некажњивости у последње две године, тако да је то нешто што је произвело нову ситуацију у нашој земљи, да новинари напуштају земљу јер се – управо због тога што нема кажњавања и хапшења насилника – не осећају безбедно", истиче Матић.

Наводи да је затражено повлачење оптужнице против Александра Радића, који се налази ван земље, како би могао да се врати, док се Љубомир Стефановић, који је такође морао да напусти земљу, прошле недеље вратио након договора са тужилаштвом да неће бити привођен.

Као пример наводи и Динка Грухоњића, који је, како каже, много пута нападан на улици и у кафани и коме је прећено на различите начине, док скоро ниједан случај није разрешен, због чега је морао да се склони. Матић истиче да је и сам под полицијском заштитом због процене да му је безбедност угрожена у дужем периоду.

Посебно су, сматра, угрожене новинарке, јер су изложене родно заснованим нападима и увредама које су драстичне и, како оцењује, често горе од смртних претњи, због чега је неопходна нулта толеранција и санкционисање, као и измене у законодавству.

Као актуелан пример наводи нападе на Бранкицу Станковић, која је – како подсећа – од 2009. године изложена претећим песмама са фудбалских стадиона, а ових дана и острашћеним нападима, увредама и таргетирању на друштвеним мрежама.

Политичка (не)воља, полиција и поделе у тужилаштву

Одговарајући на питање зашто годинама нема правоснажних судских епилога, Матић на првом месту издваја недостатак озбиљне политичке воље. Према његовим речима, таква воља постојала је при оснивању Комисије за истраживање убистава новинара и у прве две године њеног рада, када је подигнута оптужница за убиство Ћурувије, али је већ 2015. или 2016. године нестала и институције су "почеле да раде против комисије и њених резултата".

"Поред политичке воље, потребно је снажно независно тужилаштво и судство и веома ефикасна полиција", указује Матић.

Тврди да у последње две године у великом броју случајева полиција не одговара тужилаштвима на захтеве за прикупљање обавештења. чиме се опструише највећи број предмета, што оцењује као нулту тачку, јер "без полицијске истраге и утврђивања чињеница тужиоци не могу да подигну оптужницу".

Као други проблем наводи поделу унутар самог тужилаштва, тврдећи да је један његов део провладин и да ради у интересу владајуће странке и бившег председника, чиме су директно опструисани неки од најпознатијих случајева.

Због тога, како наводи, случајеве из последње две године треба решавати што пре, пре него што буду потиснути новим догађајима, како би се утврдила одговорност и идентификовали насилници, укључујући и припаднике интервентних јединица полиције – јер "полиција кроз систем унутрашње контроле до сада није сама разрешила ниједан од тих драстичних случајева".

Статистика, притисци и надзор

Према подацима Врховног јавног тужилаштва изнетим у разговору, од 2016. године до краја септембра ове године формирано је 846 предмета за кривична дела према новинарима, док је 178 предмета и даље нерешено.

Матић наводи да је проценат решених случајева варирао – од више од 30 одсто 2019. године до око пет одсто данас – што показује да су новинари постали мета сами по себи јер као истраживачки новинари износе податке о корупцији и неправди и представљају "неугодне сведоке".

То, како каже, доводи до застрашивања, цензуре и самоцензуре. Локални медији и новинари су, према његовим речима, усамљени и ослабљени, смањен је број новинара, а у последње две године независни медији, посебно на локалу, нису добијали средства из пројектног суфинансирања, већ су та средства, уз кршење закона, ишла таблоидима.

Такви медији су, додаје, изложени притисцима локалних моћника и компанија, као и SLAPP тужбама које пресудом могу да угасе редакцију.

Матић упозорава и на други талас притисака усмерен на медије у оквиру United Media групе, поводом продаје португалском власнику који је, како наводи, био у партнерству са Виктором Орбаном и другим аутократама у Европи и који подржава десничарске партије, уз реалну претњу по уређивачку политику.

Изражава забринутост за судбину портала Нова С, јер га нема у развојном плану нових власника, због чега би без посла могло да остане око 60 колегиница и колега, као и за недељник Радар, упркос расту тиража, посета и прихода.

Говорећи о незаконитом прислушкивању и надзору комуникација, Матић оцењује да су истраживачки новинари најугроженији – процењује да је најмање десет новинарки и новинара непрестано животно угрожено – и да је злоупотреба од стране БИА и других безбедносних органа (ВБА, БОА) достигла велике размере, уз кршење Устава и закона.

"Ми на другој страни смо се некако навикли на то да будемо, да знамо да смо под надзором, да смо прислушкивани, па сами водимо рачуна о томе, али то навикавање да ви живите у једној таквој земљи потпуног надзора је заиста застрашујуће", закључује Матић.

Сматра да организације, попут БИА, морају да се мењају из темеља, јер "ни после 5. октобра није дошло до озбиљне трансформације структуре и духа тих служби", за које каже да су задржале дух из комунистичког периода надограђен периодом власти Слободана Милошевића.

Законске измене и кључни кораци за трансформацију

Када је реч о изменама закона, Матић подсећа да је радна група у оквиру Сталне радне групе за безбедност новинара 2018. године анализирала Кривични законик и издвојила чланове по којима се суди за нападе и претње новинарима.

Сматра да ту анализу треба поновити због нових облика угрожавања насталих развојем технологије. Као пример нелогичности у казненој политици наводи да се за претњу може изрећи казна затвора, док се за лакшу телесну повреду гоњење предузима по приватној тужби, а не по службеној дужности од стране тужиоца.

Такође сматра да и други закони треба да буду усаглашени са Кривичним закоником у делу који се тиче безбедности новинара.

Као најважније кораке за безбедност новинара сада и у будућности Матић, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", издваја ефикасније санкционисање напада и претњи.

Поред тога, наводи да је неопходно обуздати таблоидно новинарство које угрожава безбедност и животе људи, издвајајући Информер, и спровести трансформацију јавних сервиса како би радили у служби грађана и јавног интереса и допринели едукацији и информисању током друштвених промена.

Читај ми!