Председник Комисије за нестала лица Републике Србије Вељко Одаловић изјавио је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", да је најтежа и дуготрајна последица сукоба на просторима бивше Југославије нерасветљена судбина 9.540 људи који се још воде као нестали у званичним евиденцијама.
Одаловић је истакао да се из акције "Олуја", коју је означио као злочиначки подухват, близу 600 лица и даље води као нестало, док је више од 1.900 људи убијено.
"Преко 1.200 били су цивили, преко 70 одсто њих били су старији од 60 година. Значи, то нису били ни борци, ни неко ко је с оружјем, или на било који начин учествовао у сукобима.
Од тога је негде близу 600 жена", нагласио је Одаловић, додајући да су највећи егзодуси српског становништва бележени управо у зонама које су биле под мандатом Уједињених нација.
Говорећи о процесима идентификације, Одаловић је навео да је комисија раније, заједно са колегама из Хрватске, ексхумирала преко 1.050 гробних места. До сада је идентификовано и породицама предато 700 тела, док се преко 350 и даље води као нестало, а посмртни остаци се налазе у мртвачницама широм Хрватске.
Посебан проблем представља чињеница да се у хрватским мртвачницама налази око 900 тела непознатог идентитета, од којих је, према проценама, најмање 450 српске националности.
Застој у билатералној сарадњи и изостанак институционалне одговорности
Према речима председника Комисије за нестала лица, међудржавни споразум са Хрватском се не поштује. Последњи састанак одржан је пре три и по године, а хрватска страна наводно одбија сусрете условљавајући их тражењем архива.
Одаловић је нагласио да су сви релевантни подаци и архиве до којих је Србија дошла већ предати, подсетивши да је својевремено особно предао 27 регистратора градоначелнику Вуковара. Поред тога, навео је податак да је у периоду од 1991. до 1995. године Савом и Дунавом на територију Србије допловило 481 тело, која су сахрањена као Н. Н. лица, али су касније, на позив и уз присуство колега из Хрватске и Босне и Херцеговине, ексхумирана, а преко 300 је идентификовано и предато породицама.
Он је упозорио да се по истој матрици као Загреб данас понаша и Приштина, истакавши да са обе стране већ шест година нема позива на ексхумације нити сарадње на терену.
Апел за ДНК узорке и болно питање кажњивости злочина
Због немогућности класичне идентификације, Одаловић је упутио апел породицама које трагају за својим најмилијима.
"Апел је да се све породице које нису дале, а траже своје најмилије, јаве Комисији за нестала лица, Међународном комитету Црвеног крста, Црвеном крсту Србије или колегама у Загребу. Крв је крв, узима се, постоји коштани узорак, долази до поклапања и то је незаменљив механизам", рекао је Одаловић.
Коментаришући положај породица и млађе генерације које су одрасле са траумама прошлости, Одаловић је истакао да је највећа рана породица потпуни изостанак правде.
"За злочине над Србима нико није одговарао. Имамо страховите злочине који су се извесно десили, али ниједна институција – нити међународна, нити домаћа, ни у Приштини, ни у Загребу, ни у Сарајеву – није донела ниједну пресуду за злочине над Србима. Када имате некажњивост, то посебно боли породице и поставља се питање да ли је неком било дозвољено да се Срби убијају некажњиво", прецизирао је Одаловић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је".