Извор: РТС, РТРС

Србија и Република Српска одају пошту жртвама "Олује"

Српски народ сећа се прогнаних и убијених у "Олуји", операцији хрватске војске и полиције током које је око 2.000 Срба убијено или нестало, а више од 220.000 протерано из Хрватске. Пре 31 годину, за само 48 сати подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички очишћено. Србија и Република Српска и ове године заједно одају пошту жртвама прогона, а централни комеморативни скуп биће одржан у Мркоњић Граду. У Републици Српској данас је Дан жалости.

Одаловић: Нерасветљена судбина несталих, изостанак сарадње и правде за жртве

Председник Комисије за нестала лица Републике Србије Вељко Одаловић изјавио је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", да је најтежа и дуготрајна последица сукоба на просторима бивше Југославије нерасветљена судбина 9.540 људи који се још воде као нестали у званичним евиденцијама.

Одаловић је истакао да се из акције "Олуја", коју је означио као злочиначки подухват, близу 600 лица и даље води као нестало, док је више од 1.900 људи убијено.

"Преко 1.200 били су цивили, преко 70 одсто њих били су старији од 60 година. Значи, то нису били ни борци, ни неко ко је с оружјем, или на било који начин учествовао у сукобима.

Од тога је негде близу 600 жена", нагласио је Одаловић, додајући да су највећи егзодуси српског становништва бележени управо у зонама које су биле под мандатом Уједињених нација.

Говорећи о процесима идентификације, Одаловић је навео да је комисија раније, заједно са колегама из Хрватске, ексхумирала преко 1.050 гробних места. До сада је идентификовано и породицама предато 700 тела, док се преко 350 и даље води као нестало, а посмртни остаци се налазе у мртвачницама широм Хрватске.

Посебан проблем представља чињеница да се у хрватским мртвачницама налази око 900 тела непознатог идентитета, од којих је, према проценама, најмање 450 српске националности.

Застој у билатералној сарадњи и изостанак институционалне одговорности

Према речима председника Комисије за нестала лица, међудржавни споразум са Хрватском се не поштује. Последњи састанак одржан је пре три и по године, а хрватска страна наводно одбија сусрете условљавајући их тражењем архива.

Одаловић је нагласио да су сви релевантни подаци и архиве до којих је Србија дошла већ предати, подсетивши да је својевремено особно предао 27 регистратора градоначелнику Вуковара. Поред тога, навео је податак да је у периоду од 1991. до 1995. године Савом и Дунавом на територију Србије допловило 481 тело, која су сахрањена као Н. Н. лица, али су касније, на позив и уз присуство колега из Хрватске и Босне и Херцеговине, ексхумирана, а преко 300 је идентификовано и предато породицама.

Он је упозорио да се по истој матрици као Загреб данас понаша и Приштина, истакавши да са обе стране већ шест година нема позива на ексхумације нити сарадње на терену.

Апел за ДНК узорке и болно питање кажњивости злочина

Због немогућности класичне идентификације, Одаловић је упутио апел породицама које трагају за својим најмилијима.

"Апел је да се све породице које нису дале, а траже своје најмилије, јаве Комисији за нестала лица, Међународном комитету Црвеног крста, Црвеном крсту Србије или колегама у Загребу. Крв је крв, узима се, постоји коштани узорак, долази до поклапања и то је незаменљив механизам", рекао је Одаловић.

Коментаришући положај породица и млађе генерације које су одрасле са траумама прошлости, Одаловић је истакао да је највећа рана породица потпуни изостанак правде.

"За злочине над Србима нико није одговарао. Имамо страховите злочине који су се извесно десили, али ниједна институција – нити међународна, нити домаћа, ни у Приштини, ни у Загребу, ни у Сарајеву – није донела ниједну пресуду за злочине над Србима. Када имате некажњивост, то посебно боли породице и поставља се питање да ли је неком било дозвољено да се Срби убијају некажњиво", прецизирао је Одаловић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је".

Опширније Краће

Положени венци код спомен обележја у Бањалуци, сирене у знак сећања на страдале

На Централном спомен-обележју погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата у Бањалуци положени су венци. 

У знак одавања почасти свим страдалим и прогнаним Србима у "Олуји" данас су се огласиле и сирене за узбуњивање у свим градовима и општинама у Републици Српској. 

Фото: РТРС
Опширније Краће

Парастос у Бискупији код Книна – за мештане четврти август и даље је дан туге

У Бискупији код Книна, општини са већинским српским становништвом, у Цркви Свете Тројице служен је парастос жртвама "Олује". Мештани кажу да је овај дан за њих пре свега дан туге, због изгубљених живота и људи који су расељени широм света.

Начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић изјавио је за РТС да је и сам у августу 1995. године, као осмогодишњак, напустио свој дом и да је за његову, као и за многе друге породице, то означило растанак са дотадашњим животом.

Према његовим речима, тешко је подстаћи младе да се врате у Бискупију, која данас има око 900 становника, од којих је стотинак малолетно, јер су многи у међувремену изградили живот у другим срединама. Ипак, истиче да је охрабрујуће што у последњих десет година није било новог исељавања.

"Мештани имају подршку Општине, државе и европских фондова. Баве се пољопривредом, али већина ради у приватном сектору у Книну или у јавним службама и фабрикама. Најважније је да су сви запослени", рекао је Ђурђевић.

У Книну и околини током целог дана чују се авиони и хеликоптери, док трају последње припреме за државно обележавање годишњице војно-полицијске акције "Олуја". Државни врх Хрватске поручио је да очекује да обележавање протекне достојанствено.

Разговор Тихане Бајић са Миланом Ђурђевићем

Помени жртвама у храмовима РС и у цркви Светог Марка у Београду

У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци служен је парастос поводом обележавања Дана сећања на Србе убијене и прогнане у "Олуји".

Парастосу су присуствовали председник Републике Српске Синиша Каран, министар борачко-инвалидске заштите РС Радан Остојић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, генерални секретар председника Републике Српске Марко Ромић и директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац.

Парастосу у Цркви Светог Марка у Београду присуствовали су чланови породица настрадалих, представници Комесаријата за избеглице и миграције и градоначелник Београда Александар Шапић, који је одао пошту страдалима и положио венац у Ташмајданском парку.

Опширније Краће

Вучић посетио Доњи Малован: Све српско је спаљено и срушено, тешко је овде бити Србин

Председник Србије Александар Вучић посетио је село Доњи Малован у општини Купрес, које је, како је рекао, највише страдало током ратова и где је и данас тешко бити Србин.

Вучић је рекао да су све српске куће у Доњем Маловану у ратовима спаљене и срушене.

''Када видите све нове куће, нема ниједне српске, све су хрватске, све је срушено около. Онда су запалили цркву и побили су много људи овде. Ишли су да заузму Купрешку висораван, да би поставили линију према Шипову и Јању. Овде су Дувњаци највише страдали, чувено српско презиме'', рекао је Вучић.

Навео је да је у Доњем Маловану тешко било бити Србин, а да је данас још теже.

''Ово све што чувамо и обнављамо радимо да би се знало да смо некада постојали... Ово што има људи су поносни и јаки. Питање је да ли овде на Купресу живи и 800 Хрвата, а Срба укупно има мање од 300. А некада је Купрес био већински српски'', навео је Вучић.

Он је рекао да је све Срба што живи у Чипуљићу и Бугојну јуче било код њега у обновљеној родној кући.

"Зато су јутрос кад су видели да шетам окачили оне ратне заставе своје, као и друге. И све оно где их никад није било, све су ратне заставе окачили. Нека каче. Ми да се бавимо напретком Србије, миром и да помажемо нашем народу. По први пут време и мир апсолутно раде за Србе. Ја верујем и за друге, нисам сигуран да они то исто мисле. А што се нас тиче, брже ћемо да напредујемо, да остварујемо већу разлику, само да радимо и да се посветимо миру, просперитету и економији", истакао је Вучић.

Он је обишао и цркву у Доњем Маловану истичући да без тог храма не би било ни спомен-обележја за страдале Србе у том месту, као и да је наш народ тврд и да неће заборавити жртве.

Вучић је рекао да је срећан што код Срба нема мржње коју је, како је навео, могао да види код неких других и истакао да мржња уништава само онога који мрзи, а не објекат мржње.

Председник Србије затим је посетио општину Језеро у Републици Српској и најавио да ће та општина добити значајну помоћ Србије.

Опширније Краће

Мацут: Сећање на жртве "Олује" наша морална обавеза, истина темељ искреног помирења

Председник Владе Ђуро Мацут изјавио је да страдање жртава "Олује" не сме бити заборављено и истакао да је сећање на жртве наша морална обавеза, а истина темељ сваког искреног помирења.

"Данас се са тугом и дубоким поштовањем сећамо свих невино страдалих у злочиначкој акцији 'Олуја', једној од највећих трагедија српског народа у новијој историји. Сећамо се невино страдалих и стотина хиљада људи који су у колонама били приморани да напусте своје домове и завичај. Њихово страдање не сме бити заборављено, јер је сећање на жртве наша морална обавеза, а истина темељ сваког искреног помирења", истакао је Мацут, а саопштила Влада Србије.

Навео је да ће Република Србија наставити да чува успомену на сваку невину жртву, да буде уз свој народ и да доследно заступа политику мира, стабилности и дијалога.

"Мир није заборав. Мир је снага да памтимо, да поштујемо своје жртве и да одговорно градимо будућност у којој се овакве трагедије никада више неће поновити. Нека је вечна слава свим невиним жртвама 'Олује'", додао је Мацут.

Опширније Краће

Дачић: "Олуја" један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји српског народа

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да је акција "Олуја" један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји српског народа и истакао да су мир и стабилност политика Србије, али да је право на сећање и истину наша непоколебљива дужност.

"Данас обележавамо Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској агресији на територију под заштитом Уједињених нација, на Републику Српску Крајину, у акцији 'Олуја', која представља један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји српског народа", навео је Дачић у објави на Инстаграму поводом 31. годишњице хрватске операције "Олуја" у којој је протерано 220.000 Срба, а око 2.000 убијено.

Истакао је да постоје дани који не припадају само календару, већ савести и памћењу једног народа и да је "Олуја" један од њих, дан када су хиљаде породица изгубиле своје најмилије, своје домове и завичај, а стотине хиљада наших сународника кренуле путем неизвесности, носећи са собом само успомене и наду да ће правда једног дана бити достижна.

"Наша је дужност да чувамо сећање на невине жртве и да истину о њиховом страдању преносимо генерацијама које долазе. Не да бисмо живели у прошлости, већ да бисмо знали колико су мир, слобода и право на живот у свом дому вредности које морамо чувати", нагласио је Дачић.

Указао је да сећање није позив на мржњу, већ израз поштовања према жртвама, опомена да се такво страдање никада више не понови и завет да они који су изгубили своје животе и своје огњиште никада неће бити заборављени.

Дачић је нагласио да Србија данас стоји усправно, поносна и снажна, спремна да заштити сваког свог грађанина и сународника где год он живео.

"Погром који је наш народ преживео обавезује нас да никада не допустимо да будемо слаби. Мир и стабилност су наша политика, али је право на сећање и истину наша непоколебљива дужност. Србија памти, Србија чува своје и Србија иде напред", навео је Дачић.

Опширније Краће

Вучић у посети Храму рођења Пресвете Богородице у Бугојну

Председник Србије Александар Вучић данас је у посети Храму рођења Пресвете Богородице у Бугојну.

Вучић од недеље борави у посети Републици Српској и српским општинама у Федерацији БиХ, у оквиру које је обишао манастир Рмањ, Дрвар, Ситницу код Рибника, Мркоњић Град, Јањске Отоке и Водице у општини Шипово и Ново Село у општини Купрес у Републици Српској.

Вечерас ће у Мркоњић Граду присуствовати обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији "Олуја".

Опширније Краће

Свештеник из Бусија за РТС: Култура сећања на жртве "Олује" је пут ка саосећању, а не освети

У Бусијама се обележава 31. годишњица хрватске војно-полицијске операције „Олуја“. Ово насеље једно је од највећих избегличких у Србији и дом је српским породицама које су после августа 1995. године, избегавши из некадашње Републике Српске Крајине, нови дом пронашле управо у Бусијама.

Свештеник из Бусија Драган Зорица, старешина Храма Светих Ћирила и Методија, рекао је за РТС да овај дан проводе у молитви, сећајући се свих страдалих суграђана, прогнаних, као и оних који су изгубили своје домове.

"Литургијски их се сећамо, окупљамо се у храму, након чега служимо помен за све пострадале, а положићемо и венце код споменика испред нашег храма. Окупићемо се и увече испред храма, где ћемо одржати комеморативну академију и присетити се свих дешавања из августа 1995. године", навео је Зорица.

Према његовим речима, Бусије су једино аутентично избегличко насеље у Србији и зато је овај дан од посебног значаја за све његове становнике.

Присећајући се избегличке колоне, истакао је да као дете није био свестан свега што се дешавало, али да су остали осећаји страха, неизвесности и губитка дома, као и сећање на бригу и храброст његове мајке, док је отац био војно ангажован.

"Мајка је упалила аутомобил и одвезла нас од Бенковца до Бањалуке, иако никада раније није возила. Када смо стигли у Бањалуку, није знала ни да убаци у рикверц. То је била невероватна храброст. Десет дана смо чекали оца, за кога смо мислили да је страдао. Када је дошао, то је био изузетан осећај", испричао је свештеник Драган Зорица.

Истакао је да култура сећања не сме да буде позив на мржњу и освету, већ израз одговорности према жртвама и страдалима, као и према будућим генерацијама, које треба учити саосећању и неговању сећања.

Разговор Тијане Николић са Драганом Зорицом

Вођевић: Сећање на страдале морамо пренети будућим генерацијама

Начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић изјавио је да све што је српски народ у прошлости изнео на својим леђима мора бити пренето на наредне генерације, јер се, како је навео, плаши да ће у супротном оне у будућности имати још веће проблеме.

"Неопходно је да се окупљамо око једне идеје, јер смо један народ, и да са овог места одамо почаст страдалима у 'Олуји', али и да пошаљемо поруку да смо и даље ту – свој на своме, спремни да изнесемо терет који нас притиска и да из тога изађемо још јачи", истакао је Вођевић.

Подсетио је да је у Мркоњић Граду почетком фебруара 1996. године, након повратка становништва по потписивању Дејтонског мировног споразума, пронађена највећа појединачна масовна гробница, из које је ексхумирано 181 тело, док је још толико тела пронађено широм општине.

Централна државна церемонија обележавања страдања и прогона Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" биће одржана вечерас у Мркоњић Граду.

Укључење Драгана Вођевића у Јутарњи програм РТС-а

Извештај Тихане Бајић

Председник Савеза српских удружења Хрватске Драган Црногорац сећа се како су изгледали први дани августа, пре 31 годину када је почела акција "Олуја". Не знате где су вам најближи, не знате шта се дешава, не знате да ли су живи, да ли су се извукли, сећа се Црногорац који је тада живео у Вуковару.

Стручна сарадница у Музеју жртава геноцида која припрема докторски рад на тему "Олује" Рената Марунић сматра да је важно познавати сопствену историју, а поготово теме које су овако болне и да је то од пресудног значаја.

Опширније Краће

Нападом на Книн, у зору 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини над српским цивилима и уништавање њихове имовине. Свега 48 сати од почетка акције "Олуја", подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.

Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без адекватне инфраструктуре.

Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободио

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.

У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, док је српска јавност ту вест дочекала са разочарањем.

Погинуло или нестало око 2.000 Срба, прогнано више од 220.000

У акцији "Олуја", према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуло је или нестало око 2.000 Срба.

Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.

У Хрватској се 5. август слави као "Дан победе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сећања на страдале и прогнане Србе.

Читај ми!