Извор: РТС

Спасовданска литија са Појасом Пресвете Богородице на челу; патријарх Порфирије: Корак живе вере, наде и љубави

Литија коју су предводили патријарх српски Порфирије и игуман манастира Ватопеда Јефрем, са Појасом Пресвете Богородице, кретала се од Вазнесењске цркве до Храма Светог Саве где је служен молебан. Грађани су могли да целивају Појас, а у манастиру Ватопеду, у којем се Појас чува, припремљено је и 300.000 трака освештаних на Појасу које су се делиле верницима.

Припремио Милан Стокановић

Порфирије: Београд је данас молитвено срце Срба, Спасовданска литија живи корак вере

Патријарх српски Порфирије поручио је у беседи поводом Спасовдана, градске славе града Београда у Храму Светог Саве, да је главни град Србије данас молитвено срце и средиште читавог српског народа и истакао да традиционални молитвени ход у Спасовданској литији представља живи корак вере, наде и љубави.

"Сви Срби су данас овде сабрани и сви духовно присутни заједно са нама славе. Јер улице града Београда, престоног града свих Срба, нису данас просто само путеви којима пролазимо. То су данас путеви којима заједно ходимо Богу", навео је патријарх у беседи.

Порфирије је указао да молитвени ход није обична шетња и поворка, већ жива молитва Српске православне цркве и додао да није случајно што је данас Господ Исус Христос дозволио да Његова мајка, Пресвета Богородица са својим благодетним појасом буде овде са нама.

"Прошло је шест векова откако је Свети кнез Лазар, велики светитељ наш, који је једном за свагда запечатио наше светосавско и крстолико биће, једном за свагда учинио да будемо небески народ. И то не онако како многи често мисле, па се и подсмевају томе, не у смислу да само сањамо о неким будућим временима и о небу које не постоји бежећи од историје, него опредељењем Светога кнеза Лазара да и земља и историја треба да буду прожети небом и Царством Небеским", поручио је патријарх.

Како је навео патријарх српски у својој беседи, наш живот треба да буде опредељење за Христа и утемељен на вредностима Јеванђеља, а да једини закон који нас одређује буде реч Христова.

"То је опредељење за Царство Небеско, то је сведочанство о томе да ништа од овога света није важније и веће од заједнице са Христом", додао је Порфирије.

Опширније Краће

Патријарх Порфирије: Београд молитвено срце Срба, литија корак живе вере

Патријарх српски Порфирије поручио је у беседи поводом Спасовдана да је главни град Србије данас молитвено срце и средиште читавог српског народа и истакао да традиционални молитвени ход у Спасовданској литији представља живи корак вере, наде и љубави.

"Сви Срби су данас овде сабрани и сви духовно присутни заједно са нама славе. Јер улице града Београда, престоног града свих Срба, нису данас просто само путеви којима пролазимо. То су данас путеви којима заједно ходимо Богу", навео је патријарх у беседи.

Порфирије је указао да молитвени ход није обична шетња и поворка, већ жива молитва Српске православне цркве и додао да није случајно што је данас Господ Исус Христос дозволио да Његова мајка, Пресвета Богородица са својим благодетним појасом буде овде са нама.

"Прошло је шест векова откако је Свети кнез Лазар, велики светитељ наш, који је једном за свагда запечатио наше светосавско и крстолико биће, једном за свагда учинио да будемо небески народ. И то не онако како многи често мисле, па се и подсмевају томе, не у смислу да само сањамо о неким будућим временима и о небу које не постоји бежећи од историје, него опредељењем Светога кнеза Лазара да и земља и историја треба да буду прожети небом и Царством Небеским", поручио је патријарх.

Како је навео у беседи, наш живот треба да буде опредељење за Христа и утемељен на вредностима Јеванђеља, а да једини закон који нас одређује буде реч Христова.

"То је опредељење за Царство Небеско, то је сведочанство о томе да ништа од овога света није важније и веће од заједнице са Христом", додао је Порфирије.

Литија стигла до Храма Светог Саве где је служен молебан

Литија коју су предводили патријарх Порфирије и игуман Јефрем, стигла је у Храм Светог Саве где је хор извео тропар Пресветој Богородици.

Литија се приближава Храму Светог Саве

Након што је одржана молитва на Тргу Славија, литија је Булеваром ослобођења наставила да се креће ка Храму Светог Саве.

Литија у Улици краља Милана

Велики број верника налази се у литији коју предводи Часни Појас Пресвете Богородице.

Појас је јуче у Београд донео игуман манастира Ватопеда Јефрем, а биће у престоници до Духова. Из Ватопеда је донето и 300.000 трака освештаних на Појасу, које се деле грађанима.

Кренула литија од Вазнесењске цркве

Литија коју предводи патријарх Порфирије, у чијем наручју се налази појас Пресвете Богородице, кренула је од Вазнесењске цркве. На челу колоне је и игуман манастира Ватопед Јефрем.

Опширније Краће

Сукцесивно ће се затварати улице којима се креће литија

Велики број верника цео дан се налази у цркви и порти Вазнесењске цркве, као и у Улици адмирала Гепрата, како би целивали Појас Пресвете Богородице.

Тренутно је затворена Улица адмирала Гепрата, а сукцесивно ће се затварати улице којима ће се кретати литија, почевши од 18.30, рекао је за РТС градски секретар Дарко Главаш. 

Литија ће се кретати од Вазнесењске цркве, улицама Кнеза Милоша, Краља Милана све до Трга Славија, затим Булеваром ослобођења до Храма Светог Саве, где ће појас бити све до Духова, 29. маја.

Слава Београда обележена у Старом двору

У Старом двору данас је, четврти пут заредом, свечано обележена градска слава Спасовдан, а поред домаћина славе, градоначелника Београда Александра Шапића, свечаности је присуствовао и председник Владе Србије Ђуро Мацут.

У име патријарха Српске православне цркве Порфирија, колач је освештао и преломио епистоп топлички Петар. Градоначелник Београда Александар Шапић је, као домаћин славе, честитао Спасовдан свим Београђанима.

Он је истакао да је ово четврта година заредом откако је, уз помоћ патријарха Порфирија, враћена традиција прославу градске славе у Стари двор и да је изузетно поносан на то.

"Ово није обичан Спасовдан, због присуства Часног појаса Пресвете Богородице, који је, ако сам ја добро информисан, само у три државе до сада изношен са Свете Горе, а то су Грчка, Кипар и Русија, и сада је и у Србији", рекао је Шапић.

Захвалио је патријарху због, како је рекао, свега онога што чини последњих година.

"Успели смо да започнемо можда неке нове процесе што се тиче неговања неких традиционалних, а кад кажем традиционалних онда мислим на породичне вредности, што нам је помогло да, такође четврту годину заредом, установимо ако не највећу, онда сигурно једну од највећих манифестација у овом делу Европе, а то јесу Београдски дани породице", рекао је градоначелник.

Истакао је да та манифестација треба да помогне нашем друштву, у тешким временима, у питању очувања традиционалних вредности.

"Очувања саме базе и сржи српског друштва и српског народа је да, кроз разноразне активности које нам та манифестафија доноси, помогну да се окупимо, да покажемо љубав, заједништво, блискост, и да један моменат у којем се налази не само наша земља него читав свет што лакше превазиђемо", истакао је Шапић.

Додао је да се нада да ће патријарх вечерас имати довољно снаге да одржи литургију.

Свечаности ломљена колача у Старом двору присуствовали су и министри у Влади Србије Јелена Жарић Ковачевић, Борис Братина и Новица Тончев, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон, представници војске и полиције, директори јавних и јавних комуналних предузећа, градски већници и секретари.

Градоначелник Александар Шапић обележио славу Београда
Фото: Беоинфо
Опширније Краће

Свештеник Вазнесењске цркве: Велики број верника чека да целива светињу

Свештеник Вазнесењске цркве у Београду Бошко Савић рекао је за РТС да верници чекају и по четири сата како би целивали Појас Пресвете Богородице који се налази у тој цркви.

Позвао је све особе женског пола да дођу да целивају светињу, пошто се иначе налази у манастиру Ватопед на Светој Гори где жене не могу да уђу.

Разговор Милана Стокановића са Бошком Савићем

Велики број верника испред Вазнесењске цркве, литургија почиње у девет часова

Испред Вазнесењске цркве је велики број верника који чекају у реду како би целивали Појас Пресвете Богородице који је јуче са Свете Горе стигао у Београд, јавља репортер РТС-а.

Литургија у Вазнесењској цркви почиње у девет часова.

Појас ће бити на челу Спасовданске литије која почиње у 19 часова, свечано ће бити дочекан у Храму Светог Саве, а верници ће моћи да целивају појас до 29. маја.

Извештај Ђурђе Марковић

Патријарх српски Порфирије предводио је од 19 часова литију у Београду поводом обележавања градске славе, а овогодишње обележавање празника Васкрсења Исуса Христа – Спасовдана увеличало је проношење Појаса Пресвете Богородице који је стигао у Србију са Свете Горе.

Часни крст носио је Андреј Дробњаковић који је као ученик Математичке гимназије освојио бројне медаље на олимпијадама знања, а верницима је на крају литије и богослужења у Храму Светог Саве подељено 300.000 трачица које су освештане на Појасу Пресвете Богородице у манастиру Ватопеду.

Литије се кретала од Храма Вазнесења Господњег Улицом кнеза Милоша, а након тога и Улицом краља Милана, затим обилазно с десне стране кружног тока Славија, па даље Булеваром ослобођења до Светосавског платоа код Карађорђевог парка, када је дијагоналном линијом продужила право у Храм Светога Саве на главни западни улаз.

На раскрсници улица кнеза Милоша и краља Милана постављен је балдахин, односно "небо", под које је његова светост лично донела часни Појас Пресвете Богородице.

"Небо" су носили гардисти, а у литији поред ђакона, свештеника и других црквених лица учествовали су у ешалонима и војни кадети, ученици војне гимназије, културно-уметничка друштва, полицијски оркестар, високе званице и верници.

У Храм Светог Саве патријарх Порфирије унео је Појас који верници могу да целивају до 29. маја. 

Празник Вазнесења Господњег

Спасовдан се празнује увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.  

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Обичаји на Спасовдан

Према народним веровањима, ово је најсрећнији дан у години за започињање нових послова и дан кад се "разбијао малер". Иако је Спасовдан у црквеном календару уписан црвеним словом, наши стари су веровали да би на празник требало започети посао који вам раније није полазио за руком да би се "срећа окренула".

Наши стари веровали су да би на Спасовдан требало устати рано – тако се дочекивао дан спасења рода људског.

После уобичајених јутарњих молитви, свако од укућана требало је да направи макар по један крстић од лескових гранчица који би наменио за чување куће, обора са стоком, њиве, дворишта, свуда где је била потребна заштита од злих сила.

Веровало се да крстић направљен од гранчица леске у рану зору на Спасовдан доноси срећу свакоме ко га направи и штити га од лоших енергија у наредних годину дана. Лескове гранчице нису биране случајно.

Наиме, наши преци су веровали да ово дрво има чудотворне моћи и да може да испуни жеље, отера ђаволе и призове срећу и благостање.

Јагоде су, према обичају, биле прва намирница која се износила на трпезу за Спасовдан. Веровало се да ово сочно и слатко воће симболизује срећу и берићет током целе године, па се зато прво и јело. Потом се износи спасовданска цицвара, јело на бази млека, сира, кајмака и кукурузног брашна.

 

Читај ми!