Око – Антић: Ректор говором показао јасну политичку намеру; Јовановић: То је реакција на поступање државе

Професор Чедомир Антић оцењује да је политички контекст већ ушао у изборну фазу и доводи у питање представнички легитимитет ректора.

"Ово је изборна година, тако да очекујем макар парламентарне изборе. Ректор Ђокић није у истом положају као председник Вучић, који је политичар, друго је питање кога ће он представљати, ако је реч о студентима, не верујем да су они јединствени", каже Антић.

Сматра да би евентуално политичко ангажовање морало да буде јасно дефинисано.

"Ако прихвата политичку улогу и агенду, онда је добро да то што пре формализује, јер испада да ће представљати оне које нико не може да представља", додаје Антић.

Професор Правног факултета Миодраг Јовановић, с друге стране, не види спор у потенцијалној кандидатури.

"Не видим проблем да се било ко појави као кандидат на тим изборима. Ректор Ђокић је гурнут у политичку арену упадом полиције у Ректорат. Рано је да се каже чији ће кандидат он бити, он је само рекао да је спреман да се ангажује, а у ком својству – видећемо", наводи Јовановић.

Спор око упада полиције и тумачење догађаја

Антић сматра да је из наступа ректора јасно да постоји политичка намера.

"Пажљиво сам слушао говор ректора Ђокића и тврдим да он има политичку агенду, јер се обраћао и међународној заједници", истиче Антић.

Јовановић, међутим, говор тумачи као реакцију на поступање државних органа.

"Разумео сам га као одбрану Универзитета, јер упад полиције у Ректорат нема никакве везе са трагичном смрћу студенткиње и разлог за упад је потпуно исфабрикован", каже Јовановић.

Он додаје да присуство предмета у просторијама факултета није спорно у контексту протеста.

"Постоји објашњење зашто су те ствари у Ректорату и на Филозофском факултету – били су протести, и ту нема ништа ни спорно ни необјашњиво", наводи Јовановић.

Одговорност и улога институција

Говорећи о трагичном догађају, Антић истиче да је потребно сачекати резултате истраге.

"Да ли се студенткиња залетела на прозор из страха и панике и пала, или због нечег другог, треба да сачекамо шта каже истрага. Све може да се постави као питање, и то је политика", каже Антић.

Јовановић указује на поступање надлежних служби.

"Ако дође до пожара, изађу ватрогасци, а њих није било. Полиција је изашла на увиђај и ништа од онога што је накнадно речено полиција није рекла. Натегнуто је поредити овај трагичан догађај са падом надстрешнице", сматра Јовановић.

Додаје да не постоји основ за повезивање одговорности универзитетских органа.

"Никаква веза не може да постоји са одговорношћу ректора или декана. Универзитети нису места са класичним радним временом – на факултету се остаје и после званичног радног времена", истиче Јовановић.

Политизација и односи власти и универзитета

Антић критикује однос управе Универзитета према критикама.

"Не познајем лично ректора, али није разговарао ни са ким ко га је критиковао, а дозволио је да му просторије буду запоседнуте", каже Антић.

Такође упозорава на последице политичког ангажмана.

"Уласком у политику прихватају се и последице тога. Можемо мислити о власти шта хоћемо, али преузимање анархичних режима и наговарање грађана на то је лоше", оцењује Антић.

Јовановић указује на притиске којима је, како каже, Универзитет изложен.

"Ако вас председник државе клевеће по телевизијама, а да немате могућности да на то одговорите, онда је то проблем“, наводи Јовановић.

Да ли су избори излаз из кризе

Саговорници се слажу да је политичко решење неизбежно, али се разликују у приступу.

Антић сматра да су избори део решења, али не и једини услов.

"Излаз се тражи већ девет месеци, и то јесте политички излаз који се тражи у изборима. Решење јесте у изборима, али мора да постоји и дијалог пре тога", закључује Антић.

Јовановић истиче да је Универзитет у међувремену нормализовао рад.

"Универзитет се вратио нормалном раду и не видим у ком контексту се сада говори о блокадама. Али упад полиције у Ректорат га је поново ставио у жижу", каже Јовановић.