Смрт представника Југоимпорта у Москви – брутална порука Србији или поравнање неизмирених дугова

Никола Лунић истиче да се Куртићева смрт дефинитивно може декларисати као сумњива.

“Производи основ сумње за чак и непријатељско деловање према Србији. Наиме, мало је података да бисмо знали тачан сценарио, али се дефинитивно на основу расположивих информација кристалишу два сценарија. Један је везан за бруталну политичку поруку Србији, односно Београду, а други је везан за трговину оружјем и евентуално неке неизмирене дугове, јер у таквим трговинама тога има”, каже Лунић.

Истиче да знамо да је смрт уследила под сумњивим околностима, знамо да је проваљено у представништво СДПР-а у Москви, као и да су однети документи на хард диску, али оно што не знамо је умешаност неких спољних фактора.

“То је кључно питање. То за сада јавност не зна. Да ли су то експлицитно безбедносне службе које су у Русији изгубиле сваки кредибилитет, јер превише људи пада кроз прозоре и преко балкона, чак и више од перача прозора него што је то уобичајено. Чак и Руси не доживљавају саопштења безбедносних служби озбиљно. Међутим, симптоматично је што не добијамо извештаје од истражних органа. Истражни органи би требало под пуном професионалношћу да доставе и да у неком дипломатском маниру сарађују са нашим представницима”, поручује Лунић.

"Недипломатски поступак Москве"

Наглашава и да је толико дуго ћутање сигурно једна врста политичке поруке.

“Без обзира шта се десило, очекивали бисмо у неким дипломатским манирима да руска страна сарађује са српском страном и да достави све оно што јој је на располагању. У овом тренутку очигледно је да те сарадње нема, а то нам је својеврсна порука”, сматра Лунић.

Објаснио је и да када се догоди смрт службеника једне државе у другој држави, што је Куртић у Русији био, основна ствар је да наша амбасада учествује у расветљавању случаја, пре свега кроз сарадњу са дипломатском представничком службом и Министарством спољних послова.

“Министарство спољних послова Русије би требало да све информације од полиције и безбедносних служби проследи нашој страни. Наравно, то би истог часа требало да зна и Београд, чим то сазна амбасада у Москви. Међутим, очигледно, та сарадња је негде закочена. Да ли је то анимозитет Москве према Београду или неиспуњена очекивања Москве у спољнополитичком контексту, то треба да се види, али у сваком случају очигледно је да је то на неки начин недипломатски поступак”, наглашава Лунић.

"Ово може да буде сегмент хибридног рата"

На питање колико је значајно само присуство Југоимпорт СДПР-а у Москви, Лунић каже да у овом тренутку многи постављају питање да ли нам то треба, с обзиром да је Русија под санкцијама и да нема експлицитне трговине са Русијом.

“Али смо видели исто тако у пракси да ипак има трговине. Да ли је преко неке треће земље, али сасвим сигурно Србија је набавила борбене системе за електронско ратовање и системе за електронско извиђање. То смо видели на паради. И то је, упркос ембаргу и санкцијама, достављено у Србију. Значи да се по том питању ради. Међутим, нагласио бих други сегмент. Ми смо земља која има и која је имала борбене системе технолошки из Русије. Увек, земља која има такве системе, потребна је или сарадња у технолошком развоју или сарадња за логистичком допуном, да ли је то ракета или неких других средстава. У том контексту, сарадња увек треба да постоји, али није сигурно да ли треба да постоји толики ниво сарадње”, додаје Лунић.

Истиче и да све ово може да буде сегмент хибридног рата, односно хибридног одговора Русије према Србији.

“Русија није имуна на хибридни рат, она га активно спроводи. Видели смо, имамо и дигитални аудио-запис када Руси једним агресивним обавештајним радом покушавају доћи до информација финансијским средствима. Али не само то, наши политичари, време је да следе искључиво и само српски интерес. Требају нам дати одговор. Да ли Русија спроводи хибридна дејства у Србији и на који начин? Јер постоји цео низ сумњивих околности на које јавност није добила одговор”, закључује Лунић.