уторак, 16.12.2025, 05:30 -> 05:45
Последице вршњачког насиља дуготрајне и вишеслојне – зашто је вербално насиље "невидљиви" проблем
У истраживању спроведеном у 78 основних и средњих школа на питања о вршњачком насиљу одговарали су ђаци, њихови родитељи и запослени. Резултати истраживања били су по неким питањима изненађујући и у позитивном и у негативном смислу, рекла је за РТС помоћница министра просвете Снежана Вуковић. Позитивно је то што 87 одсто испитаних ђака сматра да је школа добро место за њих, а лоше је то што већина испитаника, како међу децом, тако и међу одраслима, вербално насиље не препознају као насиље, каже помоћница министра.
Више од 87 одсто ученика изјавило је да се не осећа усамљено у школи, а чак 94 одсто је рекло да има бар два пријатеља у школи.
"То говори да у школама постоји неки етос и да се негује комуникација, што је позитивно имајући у виду да се доста говори о насиљу. Ово није испитивање које је спровело министарство просвете већ је то истраживање Савета Европе, и за нас је било изненађујуће то што испитаници нису препознали вербално насиље као насиље. Када их питате колико су доживели насиље, њих 15 каже да јесте, а чак 85 одсто да није, али када их питате да ли су доживели ругање, вређање онда 60 одсто одговори да јесте то доживело што нам казује да вербално насиље не сматрају насиљем, што оно дефинитивно јесте", истакла је у разговору за РТС помоћница министра просвете Снежана Вуковић.
Како каже, релативизација не сме да се догађа, али она често потиче од родитеља од којих по моделу понашања деца најчешће уче.
Дигитално насиље у порасту
Када је реч о вршњачком насиљу, каже, систем образовања је учинио све како би се осмислили механизми борбе против насиља, који сада и функционишу.
"Проблем је што је сензибилизација грађана постала толико велика да се неретко пријављује и оно што није насиље, а што мора да се провери. Неке ситуације насиља су драматичније данас, дигитално насиље је у порасту. Одрасла деца, а то значи ученици средњих школа, показали су нам да трећина бар шест сати дневно користи интернет. Дакле већина младих четвртину дана проводе на интернету, што је бар половина будног стања. И онда је нормално што резултати бележе пораст управо дигиталног насиља", објашњава Снежана Вуковић.
Проблем је што не постоји свест да све оно што ставите на интернет остаје ту заувек.
"Ви можете да бришете, али у виртуелном свету то остаје. Нема процене, нема критичког мишљења да све што се појави није и тачно. Можемо да дебатујемо о томе, да критички посматрамо и процењујемо шта јесте, а шта није чињеница. Јер дошли смо у ситуацију да сада све што се појави у било којој врсти медија то се узима као чињеница, а то наравно није", наглашава помоћница министра просвете.
Последице које трају
Истраживање показује да последице вршњачког насиља могу бити дуготрајне и вишеслојне.
"Чак 40 одсто деце која су трпела насиље касније и сама постају насилна", упозорава Вуковић и истиче да постоји директна веза са каснијим породичним насиљем, што и показује колико су школа, породица и институције упућене једне на друге.
