уторак, 11.11.2025, 05:50 -> 15:49
Сећање на 11. новембар 1918. године, када је потписано примирје у Првом светском рату – у Србији и многим земљама широм света слави се као Дан примирја.
Дан примирја у Првом светском рату обележава се и у више европских земаља. Државни званичници положили су венце и одали пошту страдалим војницима у Француској, Великој Британији и Белгији.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић положио је венац поводом Дана примирја у Првом светском рату на Ратном гробљу Комонвелта.
Церемонија обележавања почела је читањем добродошлице војног аташеа Велике Британије у Србији, пуковника Џонатана Вилијамсона, који је прочитао и "Позив на сећање", а свештеник Англиканске цркве Робин Фокс такође је поздравио окупљене и пожелео им добродошлицу.
Церемонију полагања венаца започео је шеф српске дипломатије Марко Ђурић, а за њим су венце положиле делегације Министарства одбране и Војске Србије, затим делегација Града Београда и потом дипломатски кор, међу којима је британски амбасадор Едвард Фергусон.
Након церемоније полагањa венаца, свештеник Робин Фокс прочитао је молитве и благослов.
Церемонији обележавања Дана примирја на Ратном гробљу Комонвелта присуствовали су и амбасадорка Немачке Анке Конрад и украјински амбасадор Володимир Толкач.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић положила је венац на Спомен-костурницу руских војника страдалих у Великом рату, поводом Дана примирја у Првом светском рату.
Венце су положили и амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко, амбасадор Белорусије Сергеј Малиновски, представници Града Београда, Министарства одбране и Војске Србије.
Церемонија одавања почасти погинулима почела је парастосом, након чега је уследило интонирање националних химни Србије и Русије.
Дан примирја у Првом светском рату обележен је и у Северној Македонији, на Српском војничком гробљу у Битољу.
Венце и цвеће положиле су државне делегације Србије и Северне Македоније, Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова, Министарства одбране, Војске Србије и удружења.
На Српском војничком гробљу у Битољу почивају војници страдали током пробоја Солунског фронта.
Код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, одржана је Централна државна церемонија поводом Дана примирја.
Државна церемонија започела је верским обредом, а помен је служио викарни епископ липљански Доситеј.
Након верског обреда, венце су положили најпре Ђурђевић Стаменковски, а за њом делегација Министарства одбране и Војске Србије, делегација Скупштине Града Београда.
Беле руже су положили представници дипломатског кора, међу којима су руски амбасадор Александар Боцан-Харченко, амбасадорка Немачке Анке Конрад, израелска амбасадорка Авивит Бар-Илан, амбасадор Украјине Володимир Толкач, шпански амбасадор.
Након церемоније полагања, одржан је минут ћутања за жртве Великог рата а потом је интонирана химна Србије "Боже правде".
Ђурђевић Стаменковски је у обраћању рекла да је данас дан када се земља присећа, а народ поклања.
"Ово је дан када не желимо да говоримо о мраку рата који је трајао четири године, већ о светлости која се у том мраку јавила, о свећама које су гореле као буктиње, да тај згуснути мрак разгрну. Да говоримо о људима који су померали границе издржљивости, који су демантовали историју", навела је Ђурђевић Стаменковски.
Према њеним речима, данас говоримо о људима који су показали да границе издржљивости не постоје, наводећи да су те границе померили су управо наши преци.
"Они су показали да се све може и хоће када се носи у срцу љубав према отаџбини. У рововима Цера, у блату Колубаре, на каменим превојима Албаније, у тихом болу крви, у дубини плаве гробнице, наш народ положио цену слободе о којој се говорило шапатом", навела је она.
Ђурђевић Стаменковски, која је и председница Одбора Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, рекла је да народ Србије зна шта су прешли њени преци у Великом рату.
"Хиљаде километара, без обуће – глад, болест, смрт, трагедија. И само једно веровање које их је држало током свих тих година удеса и изазова, а то је да се мора ићи напред, да се морају вратити својој кући, у своје огњишта, ка поробљеној отаџбини", навела је она.
Истакла је да 1.247.435 људи није освануло у слободи и није дочекало крај рата.
"Није дочекало овај датум који ми зовемо Даном примирја, знајући да је примирје било орочено на кратак период, јер су нас нови вихори рата поново чекали. И зато што је то страдање било толико велико. Слобода за Србе није политички појам, слобода је за Србе светиња. Али ми као народ који негује хришћанску солидарност, знамо да у тој борби нисмо били сами. Знамо да су у тој борби заједно са нама, раме уз раме, борили се и војевали наши савезници. И та слобода није стечена само нашом борбом и само нашим плећима", нагласила је министарка за рад Ђурђевић Стаменковски.
Полагањем венаца, у Краљеву је на скроман и пригодан начин обележен Дан примирја у Првом светском рату.
На Споменик српским ратницима у центру Краљева венце положио је градоначелник Предраг Терзић са сарадницима, представници Рашког округа, Војске Србије, МУП-а, као и делегације овдашњих борачих удружења и политичких партија.
Премијер Србије Ђуро Мацут положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали поводом обележавања Дана примирја, а церемонији су присуствовали министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.
Након полагања венца, уз интонирање химне Србије и свечани строј Гарде Војске Србије, премијер Мацут се уписао у спомен-књигу, саопштено је из Министарства одбране.
"Са поносом и захвалношћу чувамо сећање на хероје који су дали живот за слободу отаџбине. Њихова жртва остаје вечни завет потомцима да чувају мир и слободу Србије", написао је премијер Мацут, саопштила је Канцеларија за сарадњу са медијима Владе Србије.
У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом светском рату.
Примирјем из вагона силе Антанте и Немачка окончале су сукоб пре 105 година. Ипак, ту није био крај.
Преговори о условима мировног споразума су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, Први светски рат је и званично окончан.
Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница, попут, поред Србије, и Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда, Белгије.
У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала према попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године.
Амблем Дана примирја чине мотив цвета Наталијине рамонде и мотив траке Албанске споменице.
Симбол празника је Наталијина рамонда – цвет феникс, јер и када се потпуно осуши – може поново да оживи после кише или мало заливања.
Име је добила по краљици Наталији – Ramonda nathaliae.
Само тридесетак биљних врста има ту особину. Рамонда је откривена тридесетих година XIX века у Шпанији, али ју је као нову врсту открио Јосиф Панчић 1874. године. Назвао ју је рамонда сербика (Ramonda serbica).
Сава Петровић, лекар на двору краља Милана, открио је десет година после Панчића, да на Балкану постоји још једна врста са другачијим листовима. Назвао ју је по краљици Наталији – Ramonda nathaliae, Наталијина рамонда.
Данас је овај цвет, због необичне особине да оживи и након потпуног сушења, симбол издржљивости српске војске у Првом светском рату, али и симбол страдања српског народа који је после тога успео да обнови своју државу.
Албанска споменица, медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније, успостављена је 5. априла 1920. године указом престолонаследника принца-регента Александра Карађорђевића у тада већ новој држави – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
На аверсу медаље, испод орла, налази се медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића и натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР. На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ.
