Ватикан, КиМ и Степинац – како ће се папа Лав XIV односити према питањима важним за Србију

Од Лава XIV, који важи за правог наследника папе Фрање, познаваоци прилика не очекују заокрет у односу према Србији, нити формално признање Косова.

Председник посланичке Групе пријатељства "Србија – Италија и Света столица" Јован Палалић закључује, на основу разговора које је у Ватикану имао са високим званичницима у претходном периоду, да Ватикан "посматра Косово као једну врсту реалности која де факто постоји".

"Они (такозвано Косово) третирају као државу иако је нису формално признали. На пример, једна ствар која је већини људи промакла, нунције из Београда не покрива односе са Косовом, него из Словеније. То је био сигнал да они на другачији начин виде статус Косова унутар Србије. Мислим да они Косово виде као terra missionis, односно, као простор где могу у перспективи да врше мисионарски рад", каже Палалић.

Због тога је почетком прошле године Приштина у Ватикану отворила Канцеларију за везу. Докторанд на Факултету политичких наука и специјализант на Папском универзитету Грегоријана Милош Вулић каже да је Приштина то најавила помпезно, као успостављање дипломатских односа што, оцењује, нема везе са стварном ситуацијом.

"Заправо, специјална мисија која је успостављена је привременог карактера, ту не постоји акредитација дипломата већ се именује делегат и природа те мисије је дијалошког карактера", објашњава Вулић.

Наглашава да Ватикан прати дијалог Београда и Приштине и да такозвано Косово није чланица Уједињених нација.

"Самим тим, принцип који има понтификална дипломатија је да не признаје никакве територије које нису чланице УН", каже Вулић.

Папа и најближи сарадници – шта се очекује

За посланика Јована Палалића, који се односима Србије и Свете столице бави дуже од деценије, кораци новог папе зависиће и од људи које буде одабрао за најближе сараднике. Управо би нови државни секретар и префекти, односно, министри могли да одреде његову одлуку о канонизацији кардинала Степинца.

"Једна ствар која ми је привукла пажњу, јесте чињеница да је на балкону базилике Светог Петра баш у тренутку да је изабран за папу са његове леве стране поред кардинала Паролина стајао кардинал из Босне и Херцеговине Винко Пуљић", објашњава председник посланичке Групе пријатељства "Србија – Италија и Света столица".

Процењује да је дошло до компромиса унутар Ватикана приликом избора папе Лава XIV, који ће можда дати јачи утицај хрватској бискупској конференцији и бискупској конференцији у БиХ. Специјализант на Папском универзитету Грегоријана Милош Вулић верује да ће Ватикан до детаља испитати улогу Степинца у НДХ пре могућег проглашења за свеца.

То је, оцењује, на трагу одлуке папе Фрање да формира мешовиту православно-католичку комисију о Степинцу и отвори ватиканске архиве о понтификату Пија XII, папе из периода Другог светског рата.

"Ватикан, односно папа Фрања, је добро проценио да се ради о једном јако осетљивом питању, које би могло да трајно наруши односе Свете столице и, са једне стране Србије и, са друге, оно што је за Ватикан за нијансу важније, Српске православне цркве", каже Вулић.

Сматра да је папа Лав XIV за нијансу прагматичнији и да више обраћа пажњу на детаље од папе Фрање, који је, како каже, више био човек дијалога у ходу.

Познаваоци прилика у једном су сагласни – нови папа је добар избор за Србију. Подсећају да му ово није непознат терен, јер је прошле године посетио Београд као кардинал задужен за бискупе, пре него што се могла наслутити његова нова функција.