Четвртком у 9: Блокаде факултета и надокнада наставе – има ли крајњег рока

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић појашњава актуелну ситуацију на његовом факултету, указујући да студентских анкета поводом подршке блокадама факултета до сада није било.

"Студентски парламент је, рекао бих, потпуно делегитимисан. Правни факултет у Новом Саду је специфичан у односу на све друге факултете, јер је био блокиран до те мере да физички нисмо могли да му приступимо", објашњава Орловић.

Професор Медицинског факултета у Београду Радан Стојановић сматра да су поменуте онлајн анкете студената о изјашњавању за повратак на наставу бесмислене.

"То је губљење времена. Никада не може да се установи ко је стварно гласао. Али, у суштини, зашто би се то уопште радило. Имате пленуме на факултетима – то су састанци студената. Ту се обрађују теме, свако има право да каже шта мисли, такође, и да реплицира. Потом се гласа и предлози са највише гласова се усвајају. Највећа замерка је да на пленум не долазе сви студенти, али и на изборима гласа око три милиона грађана, од шест милиона који имају право гласа", каже Стојановић.

Професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић указује да се у јавности говори о студентима који блокирају зграде факултета и оним који су окупљени око удружења "Студенти 2.0", а да нема ни речи о студентима који нису ни на једној страни.

"У Србији имате готово 200.000 студената. У парку имате слику колико их је, на пленумиа их је од пет до 50, 200 или 300 у зависности од факултета и питања, али нема речи о онима који се не сврставају ни на једну страну", закључује Вулетић.

Професор Медицинског факултета у Крагујевцу Владимир Јаковљевић истиче да студенти имају право на протест и критичко мишљење, али да лично није сагласан са начином на који је то спроведено.

"То су њихове рођене институције. Студентски захтеви углавном се односе на то да желе да институције раде свој посао, а блокирају рад институција. Имате студенте који изражавају свој бунт, легитиман је, али ту су и колеге које се том бунту не придружују. Као што први имају право да исказују свој став, тако исто право имају и други, то је сигурно. На првом месту, одговорност је на челним људима факултета, који нису омогућили и једнима и другима да остварују своја права", наглашава Јаковљевић.

Штрајкови, блокаде, активности на факултету и исходиште

Професор Медицинског факултета у Београду Радан Стојановић објашњава ситуацију поводом штрајка наставног кадра на његовом факултету од којег се накнадно, и за сада, одустало.

"Ми смо на једној врсти збора запослених, где смо имали кворум, 12. марта донели одлуку о штрајку. Потом смо сазнали за неке мањкавости правне природе које се тичу дефинисања одбора и минимума процеса рада, на позив управе факултета. Суштина је да се из незаконитог штрајка пређе у законски", истиче Стојановић.

Наглашава да је идеја већег дела професора на његовом факултету била да се у складу са моралним и етичким принципима студенти, на неки начин, додатно подрже.

"Мислили смо да би законски штрајк био права мера подршке", каже Стојановић.

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић напомиње да активности наставног особља не обухватају само предавања и испите.

"Ту се налазе и друге научно-истраживачке радње, а неке од њих се одвијају. Кључно питање је како ћемо наставити са нашим активностима и да ли ће то што је прекинуто бити могуће да се настави у континуитету. Студенти су свесно жртвовали четири месеца студентске каријере да би скренули пажњу властима на систем који за њих више није адекватан. Пошто немају други начин да искажу своју вољу, формирали су велику или гвоздену коалицију са грађанима, што се и видело на протесту у Београду 15. марта", анализира Орловић, сматрајући да ће "исходиште бити политичко решење".

Има ли крајњег рока

Поводом 15. априла, односно, датума који је ресорна министарка у техничком мандату Славица Ђукић Дејановић представила као дан после којег ће академска година бити тешко надокнадива, професор Медицинског факултета у Крагујевцу Владимир Јаковљевић каже да је важније питање квалитета надокнаде наставе.

"То ће бити проблематично поготово за клиничке предмете", сумира Јаковљевић.

Стојановић указује и да ресорно министарство често лицитира крајњим роковима за почетак надокнаде наставе.

"Прво је то била средина марта, сада је април, можда буде и мај. Код нас се надокнађују теорија и практична знања. Суштина плана је да се предавања, која су снимљена, студентима приказују онлајн, тако да студенти у сваком тренутку могу да им приступе. Тиме се отвара простор да се практичне ствари и рад са пацијентима обављају у више термина", објашњава Стојановић.

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић истиче да професори користе студентску енергију за реализацију својих политичких циљева.

"Са блокадама се већ дошло до границе политичког. Дакле, имате декане који јавно кажу да ће остати уз студенте у блокади ако их буде и само пет на факултету. То су веома озбиљне ствари које доводе у питање оно што је јавни интерес универзитета, а то је одржавање наставе", сматра Вулетић.

Целу емисију погледајте у видео запису на почетку текста.