Таковска 10: Студенти и изгубљено поверење у институције – ко га је нарушио и како га вратити

Да ли су испуњени студентски услови, треба ли студенти да прихвате понуђени дијалог, који су путеви из друштвене и политичке кризе у Србији?

Милош Павловић, декан Факултета драмских уметности у Београду, подсетио је да је све кренуло насиљем испред ФДУ.

"Морам да напоменем да је по свим чињеницама то било организовано насиље. То је био организован скуп људи који су припадници једне странке. То нису спонтани пролазници", указао је Павловић.

Њихово процесуирање ће трајати, додаје професор ФДУ, али напомиње да се зна како ће они бити процесуирани.

"Студенти немају поверења у институције", истакао је професор Павловић.

Милан Јовановић, професор ФПН у Београду, рекао је да насиље траје доста дуго и да је сада ескалирало.

"Ми смо задњих седам осам година у једном стању хладног грађанског рата како неки то означавају. Овај окидач који је покренуо све ове студентске протесте је кренуо испред Факултета драмских уметности управо насилним чином и то што је власт и владајућа партија пропустила да хитно реагује, то је дало замајац осталим догађањима", оцењује Јовановић.

Ела Зековић, студенткиња ФПН-а у Београду и представница пленума тог факултета рекла је да се студенти увек надају да, када изађу на улицу неће бити проблема, али да се сваки пут покаже да то није тако.

"Ми када изађемо на улице, ми се не осећамо и даље безбедно и некако ми се чини да морамо да пошаљемо поруку да институције морају да раде свој посао, да институције морају брже и некако ефикасније да реагују", истакла је Зековић.

Сматра да је данашња реакција на напад на студенте у Новом Саду почетак, али истиче да реакција полиције није довољна, већ и тужилаштво и друге институције морају да раде свој посао.

"Мислим да је то један помак. Некако ми се чини да што су чешћи напади ти били, да је тај притисак створен да институције морају брже да реагују. Само се надам да не морамо да дођемо до још нечег тежег да би институције решиле да раде свој посао", истакла је Зековић.

Студент Медицинског факултета у Београду Милош Павловић, који је у петак говорио на митингу у Јагодини поводом оснивања Покрета за народ и државу, рекао је да се шокирао данашњом вешћу о нападу у Новом Саду, зато што сматра да насиљу нема места у нашем друштву, као и да је он добио претеће поруке.

"Због тога заступам неки другачији став да треба да се позовемо на дијалог, на мир, на стабилност. Треба да почнемо да разговарамо коначно", истиче Павловић.

Упутио је подршку колегиници, студенткињи Факултета уметности у Новом Саду уз жељу да се што пре опорави.

Ела Зековић се нада, како је рекла, да колега схвата да блокаде које се организују и јесу да би се сви осећали безбедно и заштићено, и да институције реагују ако претње постоје.

"Како то да се изнова и изнова деле нови документи?"

Када је реч о захтевима студената и шта је то што би их задовољило, Ела Зековић истиче да им је важно да документацију о Железничкој станици у Новом Саду прегледају темељно, на чему раде студенти заједно са професорима, подсећајући да је Грађевински факултет на свом сајту објавио која документација недостаје, пре него што је изашла нова.

"Трећи пут је нама речено да је сва документација објављена. Значи, ако је сваки пут захтев испуњен, како то да се изнова и изнова деле нови документи?", указала је Зековић.

"И даље не постоји увид у то ко је и како процесуиран"

Што се тиче захтева за процесуирање нападача на студенте, Зековић каже да и даље не постоји увид у то ко је и како процесуиран.

"Ти предистражни процеси нама не значе у смислу да ће неко бити саслушан", додаје Зековић. 

"Када будемо сами сигурни да су захтеви испуњени, прекинућемо са блокадама"

Пленуми, каже, у овом тренутку анализирају сву потребну документацију и све потребне процесе.

"Када ми будемо утврдили, ако будемо утврдили, да је овај пут све испуњено, како је то, понављам, трећи пут речено, минимум, ми ћемо, када будемо сами сигурни да су ти захтеви испуњени, да је све урађено онако како смо ми тражили да се уради, ми ћемо прекинути са блокадама", рекла је Ела Зековић.

Да ли су пленуми легитимни

Студенти доносе одлуке окупљени у пленумима, за које студент Милош Павловић каже да су изузетно добра ствар, али сматра да је једини легитимни представник студената, за сада, по закону, студентски парламент.

"Такође, желео бих да кажем да тај пленум тренутно није баш прави показатељ како би тај пленум требао да изгледа. Пленум јесте скупина свих студената, али тренутно у том пленуму учествује пет одсто студената. На Медицинском факултету Универзитета у Београду, са којег ја долазим, ми имамо 5.500 студената, а тренутно на пленуму је 100 до 200 студената", наводи Павловић.

Међутим, декан ФДУ Милош Павловић сматра да су пленуми, у овим околностима, једини легитимни.

“Сви парламентарни и председнички избори су пленуми уствари. Значи, сви грађани су позвани да гласају, је ли? И ко је изашао да гласа, он има право гласа, је ли тако?“, објашњава професор Павловић.

Милан Јовановић сматра да је пленум као облик одлучивања студената и њиховог организовања можда изнуђено решење, пошто постоје проблеми са функционисањем студентских парламената на факултетима.

"Ми смо посебно имали проблем на нашем факултету. То је разрешено и сада је коначно конституисан парламент. Иначе, на изборима је била јако велика излазност. Постоји један део студената које то не интересује. Ја мислим да је пленум сада неизоставан облик рада, али да то није најбољи облик рада. Он мора да се врати студентском парламенту“, каже професор ФПН-а.

До када блокаде могу да трају, а да школска година буде надокнадива

На питање хоће ли се школска година надокнадити и до када је могуће продужити блокаде а да она ипак буде успешна, професор Јовановић оцењује да, уколико школска година крене на време, то је крај фебруара, или не са великим закашњењем, онда би са плановима могли то да надокнаде.

"Морамо наћи неки облик, јер ови процеси, сами констатујемо, који се одвијају пред тужилаштвом, пред разним институцијама, могу трајати месецима. Годинама чак. Суђење ће сигурно трајати више година. Значи, не би требао исход да буде да студенти сами себе блокирају у ономе што је важно за њихове интересе“, каже Јовановић.

Такође, професор Милош Павловић истиче да су наставници на ФДУ одлучили да надокнаде градиво оног тренутка када блокада престане, и да би, ако се то деси до краја фебруара, можда мало касније, успели можда да надокнаде све.

Дијалог, поверење и улога медија

Декан ФДУ Милош Павловић слаже се да је дијалог решење, али да пре тога мора да се успостави поверење.

Упитао је шта је Радио-телевизија Србије урадила да би се остварио дијалог.

"За дијалог је потребно поверење. Ова институција уноси поверење само у одређену групацију људи. Уколико хоћете да добијете поверење тих 100.000 који су били на Славији или ових који звижде РТС-у, морате да промените парадигму извештавања", сматра декан ФДУ.

Највише агресије је, указује, на медијима, који треба да употребљавају другачији вокабулар према студентима.

Професор Јовановић је, упитан како би агресија могла да се спусти, рекао да би то несумњиво могло да се уради дијалогом, али да за сада не види могућност за то. "Имамо дужи период, бар једну деценију политичког монолога. Да сада пукнемо прстима и позовемо на дијалог, то не бива", сматра Јовановић.

Професор ФПН-а каже да су направљене две јавности, "једна розе и друга тамна".

"И ту РТС је пробао да прави неке валере сиве, мање или више успешно. Покушај РТС-а да направи дијалог у политичком пољу, у овим емисијама у којима сте ви учествовали, завршио се катастрофом. Политички актери су направили један расцеп који је удаљио прво њих, онда је удаљио друштво", оценио је Јовановић.