Таковска 10: Студентске блокаде и протести – шта даље и какав компромис је реалан

Студентске протести почели су као део акције "Застани Србијо" којом се одавала почаст погинулима у несрећи на Главној железничкој станици у Новом Саду 1. новембра. У блокаде факултета и ректората су прерасли после физичког насртаја на студенте Факултета драмских уметности у Београду 22. новембра за шта су студенти оптужили локалне представнике Српске напредне странке на Новом Београду.

Захтеви за прекид протеста били су објављивање комплетне документације за реконструкцију Новосадске железничке станице као и кажњавање оних који су физички нападали студенте и грађане у протестима. Председник Србије Александар Вучић замолио је студенте и професоре да се врате у учионице и амфитеатре, понављајући више пута да су "захтеви студената испуњени". Са друге стране, студенти у блокади сматрају да ниједан захтев није у потпуности испуњен, поручујући да "неће стати све до испуњења свих захтева".

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић каже да су грађани Србије после несреће били уједињени око тога да је то што се десило у Новом Саду недопустиво.

"Постојао је консензус око тога у јавности. Логична последица је да се запитамо шта урадити да се тако нешто више никада не догоди. Ипак, имали смо ситуацију да су политичке странке власти и опозиције ушле у клинч и дебату. Када су студентски протести почели, надао сам се да ће млади људи позвати у памет читаво друштво, а тако је и изгледало. Лични утисак је да је и то у међувремену отишло у једну политичку страну – преузимањем симбола, организацијом блокада на улици и ритуалним доласком испред РТС-а", каже Вулетић.

Са друге стране, професор Правног факултета Миодраг Јовановић истиче да је у емисији требало да буде места и за представнике студената који блокирају факултете и ректорате, па да они одговоре на питање да ли су сви услови испуњени.

"Могу да вам говорим о разлозима зашто подржавам студентске протесте и зашто мислим да је свако ко држи до универзитетске професије као такав дужан да ради то исто. У генези догађаја које сте поменули важно је да не заборавимо зашто су студенти, како он рече, ритуално били испред РТС-а. Ја не бих рекао да су ту били ритуално, већ да искажу незадовољство извештавањем Јавног сервиса који се финансира и из џепова нас грађана о целој ствари", сматра Јовановић.

Истиче и да није сигуран колико просечан гледалац РТС-а заиста зна о целој генези догађаја.

"Поготово је био сраман прилог који је студенте ставио у некакав контекст плаћеника који се отимају око неког новца да би срушили власт. То извештавање је показало да оно што је дугогодишњи проблем РТС-а, а то је што не испуњава своју законску обавезу. Протести испред РТС-а, у том смислу, били су узроковани том чињеницом", указује Јовановић.

Подсећа и да је председник државе од првог дана покушао систематски да заташка да оно што се десило јесте производ људске грешке.

Антић: Ово није блокада у односу на државу и власт, већ у односу на професоре и студенте

Још један професор са Филозофског факултета Чедомир Антић сматра да се већ годинама и деценијама поставља питање зашто млади нису активни у политици.

"Сада постоји једна активна мањина која има политички став и бори се за њега. То је одлично. Са друге стране, тешко је у земљи која има демократију у опадању, у којој постоје снажне тенденције ауторитаризма, борити се за демократију. Међутим, за мене, као студента Филозофског факултета пре 30 година, некога ко је учествовао у протестима деведесетих, читав је живот на том универзитету и данас је професор са Филозофског факултета, пораз је наше генерације, нације и политичког система што је ово успостављено на начин који води и спроводи једна тоталитаризација која се зове анархо-синдикалистичка иницијатива", наводи Антић.

Сматра и да је потпуно невероватно да у земљи у којој је тоталитаризам једва свргнут, а у којој су његови деривати владали током деведесеетих, неко може да назове своје скупове пленумом.

"Већина тих људи нису били студенти Филозофског факултета, а нису ни сада. Ово није блокада у односу на државу и на власт, него у односу на професоре и студенте", истиче Антић.

Ванредни професор Факултета за образовање учитеља и васпитача Дејан Вук Станковић указује, да према његовом мишљењу захтеви јесу испуњени.

"Тужилаштво је покренуло истрагу, дошло је до привођења, неки људи су задржани, чита се документација, учињена је јавном. Дата је врло јасна инструкција од стране председника Вучића да се тражи одговорност на сва три нивоа. На моралном, политичком и на кривично-правном. Оставку је поднео министар Горан Весић. Потом су ставку поднели и министар Томислав Момировић и директорка предузећа Инфраструктура железнице", наводи Вук Станковић.

Како каже, и остали захтеви студената у блокади, према његовом мишљењу, су испуњени.

"Друга ствар која се односила на те захтеве, а то је ова полицијска ствар, која се тицала сукоба на Факултету драмских уметности. Колико знам, сви су пуштени. И поступци се воде. Повећана су средства за материјалне трошкове факултета за 20 одсто", сматра Вук Станковић.

Подвлачи да њему није јасно зашто би се затварали факултети и правили директни или индиректни притисци на рад правосудних органа, у овом случају, како каже, тужилаштва.

"Они треба независно, темељно и прецизно да спроведу истрагу. Зашто? Зато што је овде улог јако велики. Треба пажљиво да се гради случај и детаљно провере документи", истиче Вук Станковић.

Јовановић: Нико не би одговарао да није било студентског притиска

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић каже да су студенти у блокади веома коректни и пристојни, односно, да је његово искуство такво, али је читав протест – или отишао у политику, или је, како каже, пројектован да такав буде.

"Мислим да студентски захтеви добро формулисани ако им је циљ био, а све сам више убеђен у то, да они заправо и немају свој крај. То је заправо моја основна теза – да се све чини како би протест трајао у недоглед", указује Вулетић.

Истиче да је подржава притисак јавности и студената, али да ствари "измичу контроли".

"Делује ми да се иза ових протеста покушава провући нешто друго", каже Вулетић.

Професор Правног факултета Миодраг Јовановић истиче да је у питању један озбиљан, аутентичан и изворни протест.

"Дешавања су се одвијала тако да су се непрестано давали поводи за истрајавање у протесту и због тога се и сада нови факултети, а и матуранти у средњим школама, придружују тим протестима", истиче Јовановић.

Сматра да, када се говори о окидачу за догађај, инциденти испред Факултета драмских уметности јесу "симболични на много начина".

"Прво су данима уверавали да су то случајни пролазници, а после два дана се сазнало да су у питању функционери Српске напредне странке. То смо сазнали и на основу снимка који смо чули, а на којем Дамир Зобеница, високи функционер покрајинске владе, позива чланове СНС-а, мање профилисане и познате, да изађу и ометају грађане. Онда нам се говорило да је то можда вештачка интелигенција. На крају је тај исти Дамир Зобеница поднео оставку", указује Јовановић.

Наглашава да нико не би одговарао да није било студентског притиска.

"Два дана након догађаја су се знала сва имена људи који су учествовали у нападу на студенте. Нико ништа није хтео да предузме, док нису настављени притисци. Била је, као што знате, седница Скупштине општине Нови Београд. Један од тих нападача чак није ни политички разрешен већ је био потребан додатни притисак студената да би он изненада, из личних разлога, два дана касније поднео оставку", сумира Јовановић.

Вук Станковић: Држава адекватно реаговала

Професор са Филозофског факултета Чедомир Антић сматра да одговор власти на сам догађај и трагедију у Новом Саду није био адекватан у односу на оно што је јавност очекивала.

"Дакле, без сваке сумње је невероватно да у време највеће трагедије не раде институције, већ један човек који има осам функција, од којих су већина формлане. Ипак, мислим да је мало и поетска правда да пленуми не одговарају Вучићу, зато што он сад не може, јер не постоји изабрано студентско руководство, да их смешта у Информер и на Пинк. Ми не треба да водимо студенте, нити да их инспиришемо, али би било логично да будемо у некој врсти сарадње и солидаришемо се међусобно. То овога пута није случај. Ми нисмо имали на Филозофском факултету Наставно-научно веће", закључује Антић.

Ванредни професор Факултета за образовање учитеља и васпитача Дејан Вук Станковић указује да је држава адекватно реаговала на студентске захтеве и трагедију.

"На нивоу државе реаговало се проглашењем дана жалости. На нивоу Града Новог Сада проглашењем тродневне жалости. На нивоу тужилаштва покретањем истраге. На нивоу политике подношењем оставки", истиче Вук Станковић.

Целу емисију Таковска 10 можете погледати у видео запису на почетку текста.