(Не)равноправност жена, како се ослободити окова традиције и стереотипа

Појединим женама доста је приче о родној равноправности. Она им је, сматрају, донела више главобоље и обавеза.

"То су знаци да је најмање остварена равноправност у приватној сфери живота, која се огледа у неравномерној и неравноправној расподели неплаћеног кућног рада. Доживљавају да је то њихова обавеза која их спречава да се остваре и у свим другим сферама живота", истиче повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Из традиционалне перспективе, жени је место у кући, да буде домаћица, мајка и подршка мужу. Са таквим стереотипима, теже се боре жене у руралним крајевима.

"Колико су велики утицаји дубоко укорењених вредносних одредница и образаца понашања, види се по томе што се скоро свака друга или трећа жена и даље одриче наследства зато што сматра да је то друштвено прихватљиво. Не жели да буде означена као најгора и она која отима свом брату", указује Јанковић.

Кораци уназад, али и унапред

Према извештају Светског економског форума, у неким областима успеле су да се изборе за своје место.

"Мисли се пре свега на политичко учешће. Са друге стране, имамо назадовање у економском животу, према извештају, али и напредовање жена у образовном и здравственом систему", поручује Нина Митић, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Михаел Енгел из ГИЗ-а напомиње да у Србији постоји добар правни оквир, али је на терену ситуација потпуно другачија.

"Кроз пројекат 'Социјално укључивање' покушавамо да нађемо решење. Немачка кроз своју организацију за међународну сарадњу помаже 20 локалних самоуправа да се носе с тим изазовима и да се боримо против родне неравноправности", каже Енгел.

Пут до потпуне равноправности жене виде кроз економско оснаживање, образовање, бољу заштиту од насиља, али и веће ангажовање очева у одгајању деце.