уторак, 19.11.2024, 20:00 -> 22:18
Страни универзитети у Србији – здрава конкуренција или дискриминација домаћих факултета
На предлог Владе, у Закону о високом образовању мења се само један члан који омогућава долазак страних факултета у Србију. Измена је прихваћена на седници Одбора за образовање, а следећи корак је разматрање на седници Парламента. Министарка просвете каже да ће страни универзитети донети здраву конкуренцију, али представници Универзитета у Београду сматрају да је реч о дискриминацији домаћих факултета.
Више од 40 одсто младих који образовање стекну у иностранству тамо и остане, показује истраживање које је Министарство просвете спровело у сарадњи са Републичким заводом за статистику. Зато ресорна министарка Славица Ђукић Дејановић каже да је допуна Закона о високом образовању и демографска мера.
"Доношење овог закона ће заправо унапредити могућност да високо образовање, и то на највишем нивоу, буде доступно већем броју наших људи. Тежимо европским стандардима и конкуренцији, а ја бих рекла и већој могућности наших младих људи да уче у својој земљи. Њихове породице ће финансијски бити мање оптерећене за станарину и исхрану, која је повољнија у нашој земљи", уверена је Славица Ђукић Дејановић.
Домаћи универзитети тврде да је измена предложена без јавне расправе и траже да се повуче из процедуре. Неприхватљиво им је да иностраним факултетима буде довољна акредитација земље у којој им је седиште.
"То тумачимо као крајње дискриминишућу одредбу. Без адекватног процеса акредитације, не постоји могућност процене да ли таква високошколска установа има студијске програме и наставно особље одговарајућег квалитета", наводи се у саопштењу Универзитета у Београду
Замерке домаћих универзитета
Ректорка Универзитета уметности у Београду проф. др Мирјана Николић сматра да суштински, формално, па и етички, није у реду да се предвиди могућност да неко без икакве дозволе, само на основу експертизе Министарства, добија могућност да обавља образовну делатност у Републици Србији.
"Сваки студијски програм који би требало да буде акредитован, установа мора да плати 320.000 динара. То значи да, ако имате више студијских програма, морате све више да платите", наводи професорка Николић.
Листа заинтересованих страних универзитета није позната, али се помиње долазак универзитета из Италије и Немачке.
Деканица Правног факултета Универзитета "Унион" Виолета Беширевић указује да, ако би дошао неки универзитет са стране и желео да обавља делатност високог образовања у области правних наука, немогуће је да студенти из Србије не изучавају и правни поредак државе Србије и поставља питање – ко ће то да предаје?
"Ми смо мало затечени и чињеницом да је држава најавила финансирање студената из Србије који буду желели да студирају на овим страним универзитетима, а до сада није изразила жељу да финансира студенте из Србије који студирају на приватним универзитетима", истиче професорка Беширевић.
Ниједан динар из буџета за стране универзитете
Одговарајући на питање деканице "Униона“, министарка просвете одговара да ће предавати искључиво професори тих факултета и да ће од пријемног до дипломе све бити у складу са акредитацијом.
"Најбољи кандидати и на овим студијама могу бити стимулисани, као што су стимулисани и на нашим факултетима, делом финансијски јер су школарине прилично скупе. Али, ниједан динар неће из буџета Србије отићи универзитетима", напомиње Ђукић Дејановић.
У јеку расправе о изменама Закона стижу и прве најаве. Колеџ Европе изразио је интересовање за долазак.
"То је институт за постдипломске студије и студенти из Србије могу да добију стипендије за похађање наших програма", објашњава ректорка Колеџа Европе Федерика Могерини.
Министарка је додала да ће студенти иностраних факултета добијати међународну диплому која ће морати да буде ратификована као и било која диплома стечена у иностранству.