Безбедност и право јавности да буде информисана – значајна синергија нуклеарног и еколошког права

Међу потписницима Меморандума о разумевању у области развоја примене нуклеарне енергије у Србији су и факултети. Најављено укидање мораторијума на нуклеарну енергију значи и да ће се Универзитет у Београду више бавити нуклеарном енергијом, али не само технички факултети.

На Правном факултету у Београду одржан је двонедељни међународни семинар о нуклеарном праву, на коме су учествовали представници 40 земаља. 

Нуклеарно и еколошко право су данас веома повезани, каже професорка Правног факултета у Београду проф. др Мирјана Дреновак Ивановић.

"Говоримо о веома значајној синергији, где основна начела еколошког права, која подразумевају право јавности на приступ адекватним, тачним, провереним информацијама, затим право јавности на учешће у доношењу одлука, као и право на правну заштиту улазе у нуклеарно право", каже Дреновак.

Професорка еколошког права истиче да је тако нарочито након 2009., односно 1998. године, када је усвојена Архуска конвенција, која утврђује ова начела и принципе.

"Ова три начела нуклеарног права – сигурност, безбедност и примена заштитних мера у великој мери су повезана са овим основним еколошким принципима", истиче професорка.

Како каже, поента је да јавност буде информисана о свим могућим нуклеарним и јонизујућим ризицима али такође у складу са потребом заштите животне средине али и са основним начелима заштите животне средине.

Објашњава да је потребно да и јавност узме активно учешће у доношењу релевантних одлука које ће довести до реализације одређених активности у којима настају овакве врсте зрачења.

Учешће јавности у одлукама везанима за нуклеарну енергију

Професорка Правног факултета истакла је случај у пракси Европског суда за људска права, у којем је 2021. године еколошка невладина организација у Француској заправо тражила информације од Француске агенције за управљање нуклеарним отпадом о квалитету новоизграђеног објекта.

"Међутим они су тврдили да су добили информације, али да оне нису биле ажурне. Након неуспешних поступака пред судом у Француској обратили су се Европском суду за људска права. Тај суд је заправо најпре стао на становиште да еколошке организације које не морају бити организоване у циљу заштите од нуклеарних активности или не морају се бавити нуклеарним правом, да би биле препознате као важан учесник у доношењу одлука, али и у приступу информацијама о нуклеарним активностима", истакла је Дреновак.

Наводи да је по први пут је тај суд рекао да информације о нуклеарним емисијама јесу важан део еколошких информација.

"Такође је рекао да све еколошке организације се сматрају и организацијама које имају интерес да се оваквим поступцима обраћају суду. Рецимо у случају када имамо емисије из нуклеарних објеката или у вези са складиштањем нуклеарног отпада", објашњава последице француског случаја.

Управљање радиоактивним отпадом

Професорка објашњава да Закон о радиоактивној сигурности и безбедности у Србији уређује питање кретања таквог отпада.

"Осим тога постоје неки посебни закони, рецимо, закон о транспорту опасне робе, где се заправо радиоактивни материјали сврставају у посебну категорију и прави се посебна регулатива и поступак који би један оператор који врши транспорт таквих материјала морао да прође. Најчешће се сагласност у крајњој инстанцији за објављене такве активности добију од стране директората", истиче Дреновак у разговору за РТС.

Чернобил и Фукушима

Професорка еколошког права истиче да је након Чернобиљске катастрофе потпуно промењен међународни систем обавештавања о нуклеарним акцидентима, где је уведен систем раног обавештавања, на који се обавезују све земље, што значи да ако дође до неког нуклеарног акцидента постоји обавеза те државе да што је могуће пре све суседне државе обавести о таквом акциденту.

"После Фукушиме у питање нуклеарне сигурности и безбедности се укључују и климатске промене. Овог пута кроз то да је потребно водити рачуна о ефектима природних катастрофа које могу оштетити нуклеарно постројење, тако да опет једна начело из еколошког права, на чело предострожности улази и у нуклеарно право, где се каже да сада, ако имамо нуклеарне електрани у близини мора, морамо узимати много веће вредности за таласе, поплавне таласе које могу потенцијално оштетити нуклеарну електрану", рекла је Дреновак.

Нажалост, нуклеарни акциденти су водили измени и утврђивању строжих стандарда у сигурности и безбедности али такође ни о кривично правном и грађанском правну одговорност није изостала.

Којим инстанцама се обратити поводом еколошких акцидената

Професорка истиче да у зависности од еколошких акцидената зависи и коме грађани да се обрате, јер постоји широка палета институција.

"Еколошкој инспекцији, МУП-у, комуналној полицији, локалној самоуправи и надлежним стручним службама које се баве заштитом животне средине. Затим, Министарству у неким случајевима за заштиту животне средине. Различита информације се могу добити и уз примену механизама закона о особном приступу информацијама од јавног значаја. Неке информације ће поседовати агенције за заштиту животне средине", истиче професорка Дреновак.