субота, 16.11.2024, 05:50 -> 05:51
Залеђена од страха – захтеви за нову дефиницију силовања у Кривичном законику
Измене Кривичног законика прошле су јавну расправу и сада се чека финални текст. Предвиђене су веће казне за силовање, моћи ће да се досуди и доживотна казна. Ипак, организације које се залажу за права жена кажу да поново изостаје промена дефиниције силовања. Траже да одсуство пристанка на сексуални однос постане основ тог кривичног дела. Струка указује да са таквим изменама треба бити опрезан.
Скидао ме је, лежао је преко мене, није ми дао да дишем. Заледила сам се, нисам знала како да се понашам.
Тим речима је 17-годишња жртва током суђења описала шта је доживела. Није се бранила због страха од напасника.
Паралишући страх бројне организације виде управо као кључни разлог да се у Кривичном законику промени дефиниција силовања.
Захтев је да у основи тог кривичног дела буде одсуство пристанка жртве на сексуални однос.
"Када је реч о силовању, оно је у нашем Кривичном законику дефинисано као нека врста радње која мора бити принудна – обљуба или са обљубом изједначени чин, употребом силе или претњом да ће се напасти на непосредни живот или тело пасивног субјекта, жртве или њему блиског лица. То је дефиниција која је класична дефиниција у смислу да је потребна принуда“, рекао је проф. др Милан Шкулић са Катедре за кривично право са Правног факултета у Београду.
Мацановић: Застарела дефиниција
Вања Мацановић из Аутономног женског центра каже да су многе државе имале овако застарелу дефиницију као код нас.
"Некако се подразумевало да жртве силовања морају да пружају отпор и да морају да се бране и да, ако се нису браниле, сагласиле су се и таква је била и судска пракса. Постоји један велики број случајева да се жртве заледе и то да се жртве заледе је нарочито код млађих жртава јер долази до великог стреса и велике опасности“, наводи Мацановићева.
На промену дефиниције, подсећа, Србију обавезује и Истанбулска конвенција коју је наша земља ратификовала пре више од деценију.
Опрез законодавца
Опрез законодавца струка донекле разуме. Први проблем би, кажу, могао да се јави већ у фази доказивања.
"Тужилаштво у пракси у сваком појединачном случају утврђује да ли је жртва дала свој пристанак као резултат слободне воље, што се процењује у контексту датих околности самог догађаја, чак и у оним ситуацијама када жртва није пружала никакав физички отпор“, рекла је Александра Мрдовић, јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Доказни поступак
У доказном поступку налаже се лекарски преглед, ДНК вештачење, као и психолошко и психијатријско вештачење. Зато сматрају није неопходно да се напише и да је одсуство пристанка основ кривичног дела силовања.
"Уколико би се прихватило такво решење, у складу наравно са Истанбулском конвенцијом, онда би ту требало тачно прописати шта се под одсуством пристанка подразумева и ту би требало да се буде јако опрезан да би се спречиле злупотребе на рачун пријављених лица да та лица не би неоправдано пролазила кроз поступак за овако тешко кривично дело“, објашњава Александра Мрдовић.
"Држава би требало да размисли о томе да евентуално то пропише као основни облик силовања, а тежи облик ако је дошло до принуде или посебно кривично дело неку врсту силовања где није потребна принуда већ не постоји сагласност пасивног субјекта – жртве таквог дела на ту врсту чина", рекао је Шкулић.
Ради ефикаснијег поступка, надлежни охрабрују жртве да силовање пријаве што пре. Прошле године пријављено је 75 случајева, а на затвор је због силовања осуђена 21 особа – мање од трећине.
