Наслеђе једног стереотипа – зашто пола Србије верује да је наследство првенствено мушко право

Око 47 одсто испитаника истраживања о праву на наследство у Србији сматра да би мушкарци требало да имају предност у односу на жене, каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Истиче да је изненађујуће и што млади заступају исти став. Директорка Центра за социјални рад у Богатићу Љиљана Јуришић тврди да је пракса да се жене одричу права на наследство приметна у руралним крајевима, а да је поразно и то што се она преноси на нове генерације.

Овогодишње истраживање о ставовима грађана Србије према наследном праву и пракси прво је свеобухватно испитивање о томе да ли је праведно наслеђивање корак ка оснаживању жена.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже да их је пракса натерала да се баве истраживањем да ли у Србији и даље постоје предрасуде, стереотипи и уверења који жене стављају у неравноправну позицију приликом наслеђивања имовине.

"Били смо свесни да постоје укорењени патријахални односи у друштву, али су нас понеки резултати изненадили. Случај који нас је покренуо била је притужба грађанке у околини Крагујевца, која је осуђена од друштва у селу, мајке и брата, зато што је тражила свој део наследства", каже Бранкица Јанковић.

Наводи и да се већ трећу годину баве овим питањем са намером да се женама расветли да је наслеђивање њихово људско и легитимно право, установљено још пре осам деценија.

"На овим смо питањима видели колики је утицај друштвених норми и средине, које су, дакле изнад закона", истиче повереница за заштиту равноправности.

Ускраћивање наследства женама - врст насиља

Директорка Центра за социјални рад у Богатићу Љиљана Јуришић сматра да је и ускраћивање наследства врста насиља над женама која је посебно изражена у руралним срединама.

"Проблематично је и што деца одрастају у уверењу да је нормалан обичај да се жена неће прихватити свог наследства. Тај неравноправни положај се формира удајом и развија у породици. Па, ако дође до развода, мајке не потражују свој део, јер се онда осуђују под изговором да то отимају од своје деце", истиче Јуришић.

Повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић сумира да су резултати показали да је жена често приморана да се одрекне своје имовине.

"Притисак средине је често огроман, па су жене свесне да би борба за наследство можда значила тежак материјални положај, или у крајњем случају физичко насиље над њима", наводи повереница.

Чак трећина грађана Србије није сигурна да ли треба да будемо једнаки у праву на наслеђивање

Наглашава да већина испитаника истраживања спроведеног на територији Србије формално подржава родну равноправност, али да чак 47 одсто њих сматра да мушкарац треба да има предност приликом наслеђивања.

"То је изненађујуће. Једна трећина је неодлучна по овом питању, односно, није сигурна да ли треба да будемо једнаки у праву на наслеђивање. Жене, очекивано, у већем броју подржавају своје право на наследство, око 66 одсто, док је мушкараца који подржавају 39 процената", набраја Бранкица Јанковић.

Како каже, битан је и генерацијски јаз. Подаци указују да међу младима није висока подршка прицнипу једнакости у наслеђивању.

"Око 43 одсто њих подржава једнакост. На њихове ставове делимично утиче средина, али и неинформисаност. А чак и када су информисани, питање је шта им се преноси као информација. Дакле, то није вредност. Такође, што су испитаници образованији, већа је подршка. Београд највише подржава, а најниже их је у Шумадији, Западној Србији и Војовдини", закључује Бранкица Јанковић у разговору за РТС.