четвртак, 15.08.2024, 16:16 -> 16:16
Кад од врућине пукне и термометар у пластенику
За поједине делатности на високим температурама не постоји начин да се рад олакша уз помоћ расхладних уређаја. Производња хране изискује много труда, зноја, поготово у летњој сезони.
За породицу Тошовић практично нема предаха ни када их запљусне тропски талас. Да би поврће било квалитетно, постоје агротехничке мере које се примењују баш при високим температурама.
Захваљујући висини и проветравању пластеника Војислав каже да је рад ипак подношљивији него на отвореном пољу.
"Али, опет, увек пратимо неколико дана унапред временску прогнозу и онда изјутра се порани, већ око пола шест у пластеницима крећемо са радом. Ради се негде до једанаест сати и то је то", каже повртар из Радаљева Војислав Тошовић.
Објашњава да је после тога, предвече, сат-два времена берба плодова – тако да увек комбинује да избегне најтоплији део дана за рад у пластенику.
Њива мора да се плеви и окопава
Повртар из Пилатовића Драган Маркићевић каже да је ове године жива у термометру није успела чак ни да забележи рекорд.
"Пре двадесетак дана, када су биле исто оне велике високе температуре термометар који показује до плус педесет је пукао, јер је показало у њему сигурно већу температуру", каже Маркићевић.
На отвореном пољу мора да се плеви и окопава, а температура при тлу је још виша.
Када немају избора, неки реше да ситуацију посматрају са ведрије стране – рад у таквим условима, кажу повртари, погодује одржавању витке линије.
"Порани се да се уради нешто у пољу, док није врућина, док није угрејало, е онда док то се све уради изгуби се и апетит од врућине. Не може ни да се нешто много једе", смеје се повртар из Пилатовића – "А калорије? Губе се калорије приликом зноја. Све изађе на зној".
Рад у екстремним условима опасан по здравље
За поједине, наизглед лаке послове, висока температура није једини ризик да би се зарадило за живот.
"Тежак је овај живот, брате. Овде ако не знаш да опереш, добијеш батине, он ти не да да радиш, да га опереш, отера те, позове ти полицију", објашњава своје муке перач шофершајбни из Велике Плане Валентино Лазић.
Каже да не може да заради више од 400-500 динара на дан. Ипак, објашњава да, ако се на терену проведе цео дан, може да се узме хиљаду- хиљаду и по динара.
"Ја сам тако навикао, научио сам да могу да издржим и борим се за живот да бих преживео ја и фамилија... Јесте да је јако, да је врело, пече, али шта да радимо, опет се живи и трпимо", каже Лазић.