Сећање на жртве Маутхаузена

У злогласном нацистичком концентрационом логору Маутхаузен одржана је свечана комеморација поводом 65. годишњице ослобађања тог логора.

Амбасадор Републике Србије у Аустрији Милован Божиновић, представници секције Удружења преживелих логораша, Министарства за рад и социјална питања и чланови више српских клубова у Аустрији положили су венце на споменик жртвама из Србије.

Милован Божиновић је, предводећи делегацију у којој су били и многи припадници српске дијаспоре, најбољи питомци војне и полицијске академије из Београда, ђаци Дванаесте београдске гимназије, положио венац на централни споменик.

У име бивших логораша, Љубомир Зечевић је говорио о страхотама којима су били изложени логораши у овом тзв. радном логору Трећег рајха.

Божиновић је, одајући пошту српским жртвама, којих је било између 3.500 и 7.000, изразио наду да се неће поновити страхоте фашизма.

Амбасадор је уједно изразио задовољство што је ове године комеморацији и полагању венаца присуствовао већи број српских клубова, које је предводио председник Савеза Срба у Аустрији Драгиша Васиљевић.

Амбасадор Божиновић је, у знак протеста, одбио да присуствује свечаном делу обележавања ослобађања концентрационог логора Маутхаузен, пошто су се организатори Комеморације оглушили о упозорења представника Србије да је истицање заставе Косова и Метохије у супротности са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244.

Комеморација за 120.000 жртава 

У Маутхаузену, и његових 49 споредних логора, од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945, када су логор ослободили војници 3. Америчке армије, било је заточено више од 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.

Око 120.000 људи није преживело страхоте тог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора Трећег рајха, што је значило уништење заточеника.

Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940. године. Прва већа група заточеника из Србије упућена је у тај логор октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новембра 1944.

Осим та два, било је још 18 транспорта из главних нацистичких логора у окупираној Србији.

Овогодишња Комеморација била је у знаку деце и омладине заточеника у концентрационом логору, јер су међу заточеницима биле хиљаде жена, деца и омладине у старости од четири до 30 година.

У мају 1945. године је у Маутхаузену затечена документација са преко 15.000 по имену регистроване деце и омладине.

На овогодишњој Комеморацији, први пут ниједан политичар, нити уметник није одржао говор у знак сећања на жртве, већ су се присутнима обратили преживели и деца из више земаља, међу којима и Наташа Дугалић, ђак Дванаесте београдске гимназије, која је прочитала свој награђени рад.