Устоличење патријарха Иринеја 3. октобра

У саопштењу поводом редовног заседања Сабора под председништвом патријарха Иринеја, од 26. априла до 5. маја, наведено је да је "најважније и најблагодатније" дело била канонизација двојице архимандрита, оца Јустина Поповића (1894-1979) из манастира Ћелије код Ваљева и оца Симеона Поповића (1840-1941) из манастира Дајбабе код Подгорице.

На Сабору, у чијем су раду учествовали су сви епархијски архијереји СПЦ, "највећа пажња и брига" били су посвећени Епархији рашко-призренској", наведено је у саопштењу.

Изнето је да је после извештајâ епископа Артемија и епископа-администратора Атанасија, саслушан "oпширни и документовани" извештај Светог Синода о тешком стању и великим аномалијама у животу те Епархије.

Размотривши укупно стање и немиле појаве, као и канонску одговорност епископа Артемија за њих, а посебно за крајње деструктивно, канонски и морално неприхвативо деловање једног броја његових блиских сарадника, Сабор је њега, већином гласова, трајно разрешио дужности епархијског архијереја и ставио га на располагање Цркви у статусу умировљеног епископа, стоји у саопштењу СПЦ.

Администратор Епархије, "до избора новог дијецезана", биће и даље умировљени епископа захумско-херцеговачки Атанасије.

У документу са Сабора се наводи да је епископ Артемије прихватио одлуку, али да "то, међутим, не утиче на његове самозване 'бранитеље' да је и они прихвате."

Поводом "клеветничке хајке" против негове светости патријарха, Светог Синода и Сабора "и подбуњивања неупућених верника против сопствене Цркве и њених канонских епископа, као и покушаја обликовања секташког и парасинагогалног, православљу потпуно страног, менталитета, чије су коловође заблудели и неодговорни појединци који делују преко антицрквених, расколнички усмерених сајтова, највиши орган СПЦ је позвао вернике да таквима не верује те да се клоне "њихових подмуклих подметања."

Сабор је, такође, потврдио властиту прошлогодишњу одлуку о изградњи храма и меморијалног центра свим српским жртвама ратова вођених у 20. веку, као и жртвама НАТО агресије на Србију и Црну Гору 1999. и жртавама мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004.

На Сабору је "са жаљењем константовано да Румунска православна црква и даље на неканонски начин нарушава канонски простор" СПЦ и одлучено да проблем буде превазиђен обнављањем дијалога, "у духу љубави и поштовања устројства Православне цркве."

Сабор је такође са "великим жаљењем" констатовао да у епархијама у Хрватској и Босни и Херцеговини и даље постоје провокације, понекад и грубо угрожавање интегритета свештених и монашких лица СПЦ, њених храмова, манастира и имовине.

Сабор стога очекује и захтева да тамошњи државни органи обезбеде пуну слободу и безбедност СПЦ, а од власти Мађарске да онемогући све чешће крађе по црквама Епархије будимске, наведено је, поред осталог, у саопштењу.

Сабор је посебним апелом реаговао поводом недавних недопустивих поступака самопроглашених албанских власти на Космету као што је укидање телефонских веза српским насељима.

У саопштењу се наводи и да је Сабор донео одлука да се, на прикладној локацији, приступи изградњи зграде Српске патријаршије, будући да садашња зграда, изграђена само за потреба Архиепископије београдско-карловачке, не задовољава ни минимум данашњих потреба.