Све више сиромашних

Испод границе сиромаштва у Србији живи 530.000 грађана. Мање од два милиона људи ради, док је пензионера више од милион.

Незапослени, необразовани, породице са великим бројем деце, инвалиди, сеоска старачка и самачка домаћинства, самохрани родитељи, Роми, спадају у најугроженије.

Без привредног опоравка нема нових радних места, а самим тим ни смањења сиромаштва, тврде стручњаци.

Трећина становника Србије свакодневно води борбу за голо преживљавање. Око 36.000 њих зависи од оброка из народних кухиња. Неке од најнеразвијенијих општина су Медвеђа, Бојник, Трговиште, Бела Паланка, Житиште, Тутин.

Анкетирани грађани су углавном незадовољни својом зарадом и својим животом.

Србија, сматра професор Зоран Стојиљковић, нема озбиљну стратегију развоја, што је уз лошу приватизацију један од разлога раста незапослености и сиромаштва.

На евиденцији незапослених тренутно је више од 760.000 људи, међу њима највише младих између 25 и 29 година, а две трећине њих на посао чека дуже од годину дана.

"Мислим да ову владу треба натерати уз помоћ медија, грађана и јавности на озбиљан и стрпљив социјални дијалог, јер они тај проблем реше тако што се задуже даље и онда су сви задовољни", каже Стојиљковић из Удружења грађана "Независност".

Професор Стојиљковић каже да је то такозвани лош социјални брак из рачуна јер ће дугове враћати неке следеће генерације и следеће владе, али и да је тај механизам и манир исцрпљен.

Чак и ако би дошло до економског раста од 1 до 1,5 посто, каже Стојиљковић, то не би довело до нових радних места. Ипак, без привредног раста, нема изласка из сиромаштва, тврди Гордана Матковић из Центра за либерално демократске студије, а по изласку из економске кризе, каже, мора се наставити са уређењем државе и тржишта.

"Највише инсистирам на тим регулативним и контролним факторима јер мислим да је пре свега улога државе и треба да буде у том делу најважнија, да се зна ко су играчи и под којим условима, да тржиште мора да одигра своју улогу и да је оно неопходно да би економија могла да да неки свој ефекат", изјавила је професорка Матковић.

Повећан број корисника социјалне помоћи

Нови закон о социјалној заштити повећаће број корисника социјалне помоћи, што ће захтевати и буџетски издатак већи за око 3 милијарде динара. Уколико закон буде усвојен до краја године, та мера одмах ће се примењивати.

"За сада за она права која су прописана законом имамо обезбеђена средства у буџету", истакао је Љубомир Пејаковић из Министарства рада и социјалне политике.

Пејаковић предвиђа да ће се чак и ако ступи на снагу Закон о социјалној помоћи наћи средства за то. Када је реч о народним кухињама, средства се добијају захваљујући донацијама и донаторима.

Број корисника класичне социјалне помоћи повећао се за 17.000, у односу на исти период лане, и никада није био већи, иако социјалну помоћ прима само трећина сиромашних.