Три деценије од смрти Тита

Пре три деценије, 4. маја 1980. године, преминуо је доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито, човек о коме постоје опречна мишљења, али чији је период владавине међу обичним људима, у свим републикама бивше државе, и даље симбол бољег, сигурнијег и уређенијег живота.

Многи су тог 4. маја плакали на вест да је "у 15.05, у Клиничко болничком центру у Љубљани, умро друг Тито, највећи син наших народа и народности". Четири дана касније, на сахрану у Београду дошло је 700.000 људи. Присутно је било 209 државних делегација из 128 земаља света. Био је био најпосећенији погреб неког државника у 20. веку.

Последњу пошту оснивачу Покрета несврстаних одали су 31 председник државе, 22 премијера, четири краља, шест принчева и 11 председника националних парламената. Из хладним ратом подељеног света, у Београд су допутовали државници из оба табора.

Према многим виђењима, са Титовом смрћу су кренули дезинтеграциони процеси у СФРЈ, а у годинама пред распад земље, почеле су критике и дистанцирања од његовог лика и дела.

Оптуживан је за страдања политичких неистомишљеника, за вођење економске политике засноване на узимању кредита, како би се одржавало благостање, што је, тврди се, прозивело велики спољни дуг и потоњу економску кризу у СФРЈ.

Јавиле су се бројне теорије завере, које су настојале да "разоткрију" позадину огромне Титове моћи и угледа у земљи и свету. Тако се тврдило да је прави Тито замењен двојником, да је сахрањен без идеолошких обележја зато што је био масон, да није сахрањен тамо где му се налази гроб, у Кући цвећа на Дедињу.

Ипак, 30 година после Титове смрти и 20 година након почетка крвавог бродолома Југославије, сећања на висок животни стандард, ред и безбедност у тој земљи веома су јака, нарочито у околностима транзиције и дугогодишње опште кризе. Лик председника СФРЈ је поново у жижи, а Кућа цвећа је у последњих 10 година све популарнија дестинација за туристе из света и региона.

Би-Би-Си: Тито Југославију држао на окупу 35 година

Извештавајући о годишњици смрти бившег председника СФРЈ, британски Би-Би-Си је јавио да је Јосип Броз Тито 35 година држао Југославију на окупу, упркос њеној мешавини националности, језика и вера.

После његове смрти 1980. године, етничке тензије, које су до тада тињале, испливале су на површину, доводећи на крају до ратова у балканским државама.

Титова моћ је некада одржавала Југославију јединственом под заставом братства и јединства. Међутим, сада сећање на њега дели ову земљу - или многе републике које су произишле из њеног распада.

Тридесет година после смрти Јосипа Броза Тита, још увек има Срба, Хрвата, Бошњака и других који себе описују, прилично чежњиво, као "југоносталгичаре".

Би-Би-Си наводи да је Југославија имала утицај који је надмашивао њену величину и да је са "успехом хушкала суперсиле једне против других" и била један од лидера Покрета несврстаних.

Па ипак, има и оних који Тита криве за ратове који су, 11 година после његове смрти, разбили овај регион, навео је британски радио.

"Стручњак за саморекламирање"

Индипендент пише да је Тито за једне био "стручњак за саморекламирање", а за друге човек који је изузетно успешно водио бившу Југославију током златних година њеног постојања.

"Нормално је да људи буду носталгични", изјавио је за Индипендент Титов 63-годишњи унук Јосип Јошка Броз.

"То је било време када су се људи осећали безбедно и сугурно: отац који је радио могао је да издржава целу породицу, а школовање и здравствена заштита су били бесплатни за све. Југославија је уживала углед у читавом свету".

Историчар Предраг Марковић наводи да је "Тито био комунистички диктатор који је уживао популарност на Западу".

"Британци су га волели због његове антифашистичке борбе током Другог светског рата, многи због његовог отпора Стаљину, а његов народ због високог животног стандарда, могућности слободног путовања и живота под једном врло благом или либералном диктатуром", напоменуо је Марковић.

За Алексу Ђиласа, писца и социолога из Београда, Тито је био "човек који је невероватно волео власт, а којег су изнедриле специфичне послератне околности".

То је, према његовом мишљењу, довело до стварања култа Титове личности у земљи, али и ван ње. Алекса је син најпознатијег југословенског дисидента Милована Ђиласа, који је годинама таворио у затвору због критика изречених на рачун комунистичког диктатора, навео је лист.

"Ипак, Тито није био крвожедни диктатор. У његовим чисткама није проливана крв, људи су склањани да би пали у заборав како би он могао да остане на власти", рекао је Алекса Ђилас и додао да неке ствари из Титовог времена заслужују похвале, као што су социјална правда и учешће радника у одлучивању, пише Индипендент.

Годишњица смрти Јосипа Броза Тита обележава се бројним манифестацијама.