Савина гимназијска химна

Сава Николић је ученик четвртог разреда гимназије у Смедеревској Паланци и, како каже,  све га интересује у свим областима науке.

Његови цртежи подсећају на чувене Леонардове, а пише и чита на латинском и старогрчком, док је Платона, Сократа и Достојевског читао још у основној школи.

То му у почетку средњошколског школовања није баш био плус, јер се много пута са професорима није слагао у мишљењу.

Међутим, ситуација се променила, па Сава сада важи за најбољег ученика у својој генерацији.

Сазнавши за конкурс за химну, истог дана је написао и текст и музику. Савина сестра Милијана учи соло певање, па му је помогла да уобличи химну за хорско извођење.

Конкурсна комисија није имала дилему да ли да се одлучи за Савину верзију јер, како Сава каже, химна је била оригинална и по тексту и по музици и није имала ништа од других познатих нота.

Интересантно је да је Сава сам научио да свира и клавир и виолину без ичије помоћи, као и ноте, а да би се усавршио уписао је и нижу музичку школу и сада је на другој години.

Сава жели да студира права, јер како каже од уметности се баш и не може живети а то што воли да црта, добро познаје математику и физику могао би да упише и грађевину или архитектуру.

У школи је увек спреман да помогне својим друговима и другарицама. Његове другарице кажу да им неки пут за време писмених задатака добаци и неки папирић са решењима задатака.

Отац Градимир поносан је на сина и истиче да је Сава човек који је покупио све врлине и дистанцирао се од порока, па шта један родитељ онда више да очекује од свог детета.

Мајка Светлана успева да се избори са талентима своје деце, јер како каже, она је васпитач у предшколској установи па јој деца нису проблем.

Хорови паланачке музичке школе и црквени хор изводе Савину гимназијску химну и дали су овом музичком делу пун тон и облик, а школу ће презентовати на свим њеним свечаностима.