Нада за продужетак живота

Трансплантација или пресађивање органа, у свету је одавно успешан начин лечења болесника код којих је отказала функција неког органа, неопходног за живот.

Живот потврђује и да су шансе да ће нам бити потребан донор органа знатно веће, него да ће некоме бити потребан наш орган.

За више од 2.000 људи у Србији нада за продужетак живота и једини начин лечења јесу такозване кадаверичне трансплантације, када се органи узимају са особе код које је наступила мождана смрт.

Последња кадаверична трансплантација бубрега у Клиничком центру Србије урађена је у четвртак.

"Нема довољно давалаца, само лутрија одлучује о томе. Две године сам чекао, тренутно сам добро, опорављам се", каже Миодраг Марковић.

Гордана Симић каже да је на трансплантацију чекала годину и два месеца. "Осећам се добро, још не знам шта ме је снашло, сад живим неки други живот, имам супруга и два сина, они су пресрећни", каже Симићева.

Лоши услови за пацијенте

Иако је у Институту за урологију и нефрологију прва трансплантација бубрега урађена пре 35 година, забрињава то што су услови овде и даље као у прошлом веку.

У таквом стању не би требало да изгледа ниједно одељење Интензивне неге, а посебно оно где се опорављају пацијенти после трансплантације, чији је имунитет додатно ослабљен.

На тај проблем указује и Милан Крајиновић. Четири године морао је на дијализу, а нови бубрег добио је 18 априла.

И поред тога, што овде само два лекара раде трансплантације, само у априлу имали су 4 кадаверична донора, а од почетка године 19. Поређења ради, исто толико трансплантација урађено је током целе прошле године.

Доктор Чедомир Топузовић из Центра за трансплантацију КЦС каже да је томе сигурно допринела кампања Министарства здравља, али и извештавање медија о завештању органа и давалаштву и разговори о донорским картицама.

Координатор за трансплантацију КЦС докторка Мирјана Лаушевић каже да је јако важно да чланови породице о томе причају већ данас, јер је лакше донети одлуку у своје, а не у туђе име.

Статистика показује да се у свету на сваких 11 минута на листу чекања за трансплантацију дода једно име, због чега већина земаља у свету има проблема да обезбеди довољно органа за пресађивање.

Због тога је у Великој Британији пре десетак дана почела јавна расправа о различитим начинима повећања броја давалаца органа и етичким аспектима.

Консултације трају до средине јула, а извештај који ће бити објављен 2011.године, моћи ће да користе све земље.