Четири деценије Научног програма РТС-а

Научна редакција Радио-телевизије Србије данас је обележила четрдесет година постојања. Званично, редакција је формирана 1. маја 1970. године, али наука на телевизији старија je од званичног датума.

Телевизија Београд већ од 1961. године почиње континуирано да реализује емисије образованог и научног карактера. Тиме је утврђена намера да, поред информативно-политичке и културно забавне, развија и своју образовно-сазнајну функцију.

"Године 1958. емитован је прилог из руског научног филма 'Спутњик I', који је био исте године приказан и на Првом Међународном фестивалу научно-техничког филма у Београду", рекао је у Галерији РТС-а уредник рубрике за науку Илија Церовић.

Прва серија образовно-научног каракетра звала се "Из индустрије - за индустрију". Имала је двадесет епизода. Прву јавну награду за емисије научног карактера Телевизија Београд добила је 1965. године на фестивалу на Бледу за једну епизоду серије "Човек и рад".

Научна редакција званично је формирана 1. маја 1970. године, а њен први конкурсом изабрани уредник био је књижевник Војислав Чолановић.

"Прва серија коју је 1970. године емитовала новоформирана Редакција била је 'Наука 70.', која је имала 11 епизода у трајању од 45 минута", рекао је Церовић.

После "Науке 70." низале су се серије "Савремени свет", "Енциклопедија", "Диајгнозе", "Хоризонти", "Будућност која је почела", "Последња оаза" и многе друге.

Популарисање науке и научних достигнућа 

Уредник рубрике за науку рекао је да поред емисија и магазина, истиче неколико значајних пројеката који, у сваком погледу превазилази задати оквир популаризације науке.

"Мисли се, пре свега, на сарадњу са Министарством за науку и технолошки развој на пројекту 'Такмичењу за најбољу технолошку иновацију у Србију'. Као круна тих активности крајем године реализујемо финалну студијску емисију 'Иновације - Корак даље'", рекао је Церовић.

Од почетка формирања Нучног програма, њен основни задатак је био популарисање науке и научних достигнућа.

Научна редакција је и осамдесетих и деведесетих година дала програмима београдске телевизије огроман број емисија и серија.

Међу таква оставрења могу се уврстити серије "Радост сазнања", "Ex liberis", "Археометалургија", "Чувари традиције", "Етнолошки записи", "Научни лексикон", "Научни форум", и многе друге.

Петар Живадиновић, који је 1982. године дошао на функцију уредника Научног програма рекао је да данас обележавано врло редак јубилеј.

"Историју Научног прогарама од почетка прати велико име Мирољуб Јевтовић. Главни циљ редакције био је да сачувамо вредне емисије, прогарме, уреднике, али и да доведемо младе људе, која су већина од њих, данас познати редитељи кинематографије", рекао је Живадиновић.

Рубрика за науку од 2007. године 

Задовољан сам сто још увек постоји Научни пропграм, али и тужан што постоји данас само као рубрика, додао је Живадиновић.

После Живадиновића на функцију вршилаца дужности долази Радивој Раша Попов, који је у Галерији РТС-а рекао да га највише импресионира то што је Научни програм имао серије као што је "Жива филозофија".

Од 2007. године, укидањем Образовано-научног програма, Научна редакција функционише као Рубрика за науку, у оквиру Редакције за науку и образовање.

Науча редакција ускоро креће са снимањем сериије "Успон идеје", у којој ће бити представљене најуспелије иновације у Србији, са основним циљем популарисати иновативност и науку.

"Суштина оног што је за науку или културу мења се у азависности од медија на коме се одиграва. Инсистирали смо на позицију науке, али постпено заостајемо", рекао је Првослав Плавшић који је 1983. године именован за уредника Редакције и који није много остао на ту функцију.

Научни програм наставља успешну коопродукцијску сарадњу са Британским саветом, у оквируку које се рализују два пројекта, "Научни кафе" и такмичење за избор најбољег младог комуникатора науке "Лабараторија славних".

Владимир Јеленковић који је од 1983. до 1997. године обављао функцију уредника каже да је Научни програм у то време имао најбоље термине на телевизији и најбоље услове за снимање у односу на оне које има данас.

"Кључна прекретница у Научном програму била је емисија 'Радост сазнања' и 'Ex liberis' које су оригинално дело Телевизије Београд", рекао је Јеленковић.

Научни програм је окупљао број младих редитеља, драматурга, па су чак и Драмски програми били љубоморнуи на њих, каже Јеленковић.

Јеленковић је рекао да је тада Научни програм увео читав низ жанровски различитих емисија,а уредници су тада снимали у Канади, Церну, Италији.

Данас Научни програм редовно прати реформу Беогардског универзитета, акцију трансплатације органа.

Кључно опредељење за Научни програм у наредном периоду биће дигитална телевизија.

Кључне речи научног програма су дигитализација, интерактивност, иновативност, е-управа и учење на даљину, које ће омогућити да приближи науку и научна достигнућа појединцу и тако покаже на који начин примењена наука може да побољша квалитет његовог свакодневног живота.