Избеглице нису заборављене

Учесници дебате о трајним решењима за избеглице оценили су у Београду да се Србија убраја међу пет земаља у свету које су суочене са продуженом избегличком кризом, а за успешно решавање проблема избеглица потребан је регионални приступ.

Извршни директор Групе 484 Миодраг Шреста рекао је да у Србији живи око 86.000 избеглица, али да не треба заборавити ни око 200.000 људи који су стекли држављанство и тако изгубили избеглички статус.

Истичући да су највећи проблеми избеглица нерешено стамбено питање и незапосленост, Шреста је рекао да 60 одсто избеглица живе као подстанари и да међу избеглицама има више незапослених него међу домаћим становништвом.

Према његовим речима, знатно су смањени и фондови за помоћ избеглицама и још око 1.100 избеглица живи у колективним центрима, а уз регионални приступ најефикасније решење њиховог проблема била би помоћ у остварењу права и интеграција.

"Проблем избеглица није решен, али није ни заборављен", рекао је Шреста и додао да недавно одржана регионална министарска конференција представља помак у односу на протеклих пет година од доношења Сарајевске декларације, током којих није урађено ништа по том питању.

Посланик Демократске странке у Скупштини Србије Јанко Веселиновић рекао је да је национални циљ Србије да се све избеглице врате тамо одакле потичу и да им се врате узурпирана права.

Веселиновић је навео да је Србија у протекле две године трајно збринула 16.636 избеглица, али и да је потребно да се обезбеди додатан новац како би сви они који желе могли да се интегришу.

Србија прва у Европи по броју избеглих 

Помоћник комесара за избеглице Иван Гергинов рекао је да је Србија прва у Европи по броју избеглих и расељених и да се у Босну и Херцеговину и Хрватску до сада вратило 130.000 избеглица.

"Највеће препреке за повратак су одузета станарска права, повезивање радног стажа и размена информација о судским процесима и оптужницама који су покренути против осумњичених за ратне злочине", рекао је Гергинов.

Председник Српског демократског форума Драго Ковачевић рекао је да је Предлог измена и допуна Закона о избеглицама који се налази у скупштинској процедури лош, али да га је могуће "поправити" амандманима.

Како је навео, предложена решења неће имати ефеката, а недостају прецизни механизми финансирања решавања проблема избеглица, како би се убудуће тачно знали сви трошкови, као и да би било спречено евентуално трошење новца за неке друге намене.

Према оцени Ковачевића, нови закон "нема механизме који гарантују трајна решења", а у својим формулацијама требало би да се више ослања на Стратегију о збрињавању избеглица, као најбољи акт у тој области, усвојен 2002. године.

Дебату "Како до трајног решења проблема избеглица" организовао је Центар за демократију уз подршку Фондације Фридрих Еберт.