Светски дан Рома

Широм планете обележава се Светски дан Рома, празник установљен како би се скренула пажња јавности на тежак положај тог најстаријег избегличког народа.

Министар здравља Томица Милосављевић, гостујући у Првом дневнику, рекао је да су у последње две године, 63 ромске медијаторке запослене у Министарству здравља.

"То су жене које говоре ромски језик, које имају завршену бар основну школу и које су прошле едукацију из области јавног здравља. Оне помажу Ромима, ромским породицама и ромској деци да остваре своја права из здравственог осигурања", рекао је Милосављевић.

Министар здравља рекао је да је акцијом тог министарства обухваћено 80.000 Рома, вакцинисано је 4.000 деце, а 900 их је уписано у школе.

Министарство здравља, заједно са Уницефом и Теленором, обезбеђује техничку подршку ромским медијаторкама, нагласио је Милосављевић.

"Последње две године показује да се може директно учинити на укључењу Рома у друштво и остваривању права из области заштите", рекао је Милосављевић.

Потребна системска решења

У Скупштини Србије одржана је седница скупштинског Пододбора за разматрање питања у вези са унапређењем положаја Рома и имплементацијом Декаде Рома, на којој је истакнуто да је без системских решења и учешћа Рома у њиховом спровођењу, немогуће решити бројне проблеме ромске заједнице.

Сиромаштво је главни разлог социјалне и економске искључености Рома, а и у тој популацији највише су угрожене жене.

Државни секретар у Министарству просвете Тинде Ковач Церовић рекла је да је Србија показала политичку вољу за решавање проблема ромске заједнице, као и да постоји законодавни оквир, али да је од "политичке воље до реализације дуг пут".

Према њеним речима, од маја ће почети обука запослених у школама и локалним самоуправама како да поступају у тим случајевима, као и да је пуно учињено увођењем педагошких асистената.

Члан Националног савета Рома Живојин Митровић рекао је да је сарадњом тог савета и Министарства образовања у 2010. години обезбеђено 170 студентских стипендија и за исто толико академаца обезбеђен смештај у студентске домове.

Дубравка Шарановић Рацић из Министарства здравља навела је да је то министарство од 2006. до 2009. године спровело 164 пројекта који се односе на унапређење здравља Рома.

Државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Љиљана Лучић рекла је да је у току припрема новог закона на основу кога ће бити редефинисана додела социјалне помоћи.

Рачунари за најбоље ученике 

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић уручио је најуспешнијим ученицима  ромске националности 40 лап-топ рачунара.

"Додељивањем рачунара желимо да отклонимо предрасуде и покажемо да је нетачно уверење да су Роми необразовани", рекао је Чиплић.

Ромска заједница има проблема, али се она трансформисала, па је неопходно да друштво створи праву слику о њима, рекао је Чиплић.

Сви добитници имају одличан успех у досадашњем школовању, а међу њима има и добитника награда са међународних, републичких, општинских и градских такмичења. На конкурс министарства пријавило се 115 кандидата из целе Србије.

СОС телефон за Ромкиње, жртве насиља

У просторијама Регионалног центра за мањине отворена су два СОС телефона за помоћ Ромкињама које су жртве насиља, у оквиру кампање "Месец ромско-женског активизма".

"Првенствено смо оријентисане на рад са Ромкињама у Београду и план је да СОС телефон ради дуги низ година", изјавила је кординатор "Ромског центра за жене и децу", Нада Ђуричковић.

Активисткиња "Ромско-женске мреже" Вера Куртић рекла је да већинска заједница и институције не реагују адекватно када је у питању насиље над женама ромске националности и додала да су се за 10 година, колико постоји СОС телефон за жене изложене насиљу јавиле само три Ромкиње.

Први СОС телефон за Ромкиње, на ромском и српском језику, отворен је у Нишу 2006. године и на њега се за три године јавило око 500 жена. Исти СОС телефон постоји и у Новом Бечеју.

Најстарији избеглички народ

Упркос чињеници да се проблемима Рома, већ неколико деценија, баве бројне светске владине и међународне организације, као и институције и политичари, њихов економски, политички и друштвени положај није се битније побољшао ни на прагуXXI века.

Тај најстарији избеглички народ, који је у сталном и, у већини случајева, принудном кретању и сеобама, што симболизује и точак на њиховој застави, живи, углавном, на маргинама друштва, са најмање права и уважавања.

Установљен да би се указало на тежак положај народа, а земље у којима живи подстакле на борбу против његове сегрегације и дискримимације, Светски дан Рома, као што је то и обично случај са празницима, буде један од ретких дана у години када се грађанство подсети на проблеме неке групе.

Одлука да се 8. април обележава као њихов дан донета је на Првом светском конгресу Рома у Лондону, од 4. до 8. априла 1971, када је усвојено име припадника народа Ром, што на матерњем језику значи "човек".

Нешто касније основана је Међународна унија Рома, која је одлучила да ромска застава буде плаво-зелена са точком у средини и химна Ђелем-ђелем, а да сви дијалекти њиховог језика буду равноправни. Названи "последњим слободњацима", ромски историјски и животни пут обележен је масовним страдањем, прогонима и дискриминацијом.

Проблем њиховог недовољног економског развоја и неадекватног друштвеног положаја постао је један од главних проблема Европе, у којој, у готово свим њеним државама, где су и највећа национална мањина, живи око 12 милиона Рома.

Ромска деца су ван школског система, њихови родитељи незапослени, већина породица живи у нехигијенским условима на периферијама градова и насеља, а свуда су суочени са немаштином, насиљем на расној основи и дискриминацијом.

У Србији, према попису из 2002. године, има око 110.000 Рома, али процене стручњака говоре да их је између 400.000 и 700.000.

Ромима је исте године законом признат статус националне мањине и сада је њихов положај институционално знатно бољи, али се у стварности, због етничке дистанце и недовољне помоћи државе, која је због протеклих ратова и санкција и сама осиромашила, стварно није битно побољшао.