Непопуларно животно осигурање

У Србији је животно осигурано тек два одсто становништва. Са 10 евра по становнику, издвојених за животно осигурање, Србија је на зачељу и међу земљама окружења.

У протеклој години, 12 осигуравајућих кућа предложило је држави законске измене које би, уз пореске олакшице и дугорочне обвезнице, подстакле развој животног осигурања.

Осигурана сума која се добија зависи од уплате, али и од тога колико клијент ризично живи, каквог је здравственог стања и које је животне доби. Тако, у процени ризичног начина живота, клијента не треба да изненади ако му агенти из осигурања поставе питање да ли лети једрилицом и слично.

Народна банка је, почетком године, обавезала осигуравајуће куће да примењују нове статистичке таблице смртности и повећају новчане резерве.

Кристофер Цетл из "Граве осигурања" каже да је то осигурање већ ускладило све потребне параметре.

"Ми смо већ унапред антиципирали те параметре и због тога можемо да идемо са повољнијом ценом од оног што се нуди у овом тренутку", рекао је Кристоф Цетл из "Граве осигурања".

На пример, по новој комбинованој полиси класичног животног и осигурања од девет тешких болести, жена која у 45-ој години одлучи да у наредних 20 година уплаћује по 250 евра годишње, има сигурних 4 615 евра.

Новац ће добити ако оболи од наведених болести, али он се исплаћује и у случају смрти због другог узрока. Уколико је несрећан случај исплаћује се троструки износ.

Уз осигурану суму компаније клијентима дају и додатни новац на осигурану суму, мада то није гарантовано. Међутим, најчешће се после, рецимо, 20 година уплаћивања осигурања дода још око 40 одсто износа.

Има компанија које су баш у кризној години, рекордну добит приписале осигураницима. Изазов је био и решити проблем оних који више нису могли да поштују уговорену динамику уплата животног осигурања.

"Једна од мера којом смо се користили је авансна исплата осигуране суме, онај део који је могућ за премошћавање тих финансијских проблема, а уговор остаје и даље активан", рекао је Драган Филиповић из Винер штедише осигурања.

По броју продатих животних полиса код нас предњаче три осигуравајуће куће "Делта ђенерали" са 26,2 одсто удела, "Винер штедише" са 25,2 одсто и "Граве осигурање" са 21,2 одсто. Заједно, држе чак 73 одсто тржишта.

Осим пада куповне моћи грађана, пословање осигурања спутава и то што осигуравајуће куће немају довољно простора за улагање прикупљеног новаца.

"Осигуравајуће куће нуде држави да изда обвезнице на најмање 20 година. Такве хартије од вредности су идеалне за финансирање инфраструктурних пројеката. Дакле, држава има да рекапитулира интерес да стотине грађана осим мале државне пензије имају и додатне приходе", рекао је Небојша Дивљан, из "Делта ђенерали" осигурања.

Осигурања процењују да би куповином нових државних обвезница могла да пласирају милијарду евра у инфраструктуру.

С друге стране, грађане би на куповину полиса животног осигурања требало би да подстакну пореске олакшице о којима осигуравачи са надлежнима још преговарају.