Ко спасава "балкански Холивуд"?

Недавно је Српска филмска асоцијација постала чланица Светске филмске комисије, што Србији пружа могућност да поново буде конкурентна на филмској мапи.

Питање је, међутим, може ли Београд да постане балкански Холивуд, ако се има у виду да су земље у региону изградиле нове студије, док "Авала филм" пропада.

Од оснивања 1945. године, до 2000. године када је снимљен последњи филм, у продукцији "Авала филма" настало је 400 документарних и 200 играних филмова и око 120 копродукција са страним партнерима.

"Авала филм", најстарији филмски студио у Србији, данас и визуелно оправдава епитет "најстарији".

Агонија траје две деценије, а ситуацију компликује власничка структура. Педесет један одсто капитала припада "Југоекспорту" који је у стечају. План је да се продајом имовине те фирме, као што је зграда у Коларчевој, намире повериоци.

Међутим, на недавној аукцији није стигла ниједна понуда за куповину те зграде.

Због свега тога, није само кинематографија на губитку, наглашава редитељ Горан Марковић, напомињући да је он, због решења статуса "Авала филма", прихватио посао саветника у Министарству културе.

"Годинама развијамо негативе у иностранству, радимо тонску постпродукцију у иностранству, то су стотине,  можда и милиони евра који морају да оду у иностранство јер овде не постоји та база", каже Горан Марковић.

"'Авала филм' као наша техничка база и даље располаже са истим материјалом који има од почетка", истиче директор "Авала филма" Ранко Петрић.

Петрић, који је већ две деценије директор "Авала филма", рекао је да је фирма запуштена али, наглашава да је то због немара државе и опште кризе. Плате за 85 запослених обезбеђују се углавном од издавања простора закупцима.

"Већина њих су ослоњени на филм и телевизијску продукцију. Закупци су нам домаће филмске куће које смо од деведесетих година окупљали овде. Били смо центар за те мале независне филмске продуценте. Међутим, има и других 40 фирми", каже Петрић.

Да ли ће бити могуће променити намену том земљишту треба да одлучи Град Београд. Међутим,  Градски секретаријат за урбанизам не даје одговор на питање шта ће бити с тим земљиштем.

Редитељ Горан Марковић истиче да земљиште "Авала филма" не служи примарној намени.

"Све је то распарцелисано, тамо се налазе разне фирме, предузећа, кафане, а све то лежи на 17 хектара што је огроман простор. Моје је мишљење да неко пикира на тај простор и да хоће да узме то и да промени намену", истиче Марковић.

Шта ће понудити будући купац и ко ће то бити, још се не зна, али се сви слажу да основна делатност будућег власника треба да буде филмска продукција.

За куповину "Авала филма" до сада је било више заинтересованих компанија, а најозбиљнији преговарачи су две америчке, које планирају да у Србији оснују компанију "Вестерн филм продакшн".