Дан особа оболелих од аутизма

Дан особа оболелих од аутизма, који је резолуцијом Генералне скупштине УН уведен 18. децембра 2007. године, обележава се широм света. Према евиденцији Републичког удружења за помоћ особама са аутизмом, у Србији живи око 2.500 особа са тим развојним поремећајем.

Председник Управног одбора удружења Весна Петровић рекла је да тај број, ипак, није ни приближно тачан, јер аутизам није ретка појава, а уколико се под њим подразумева цео спектар аутистичних поремећаја, јавља се код шест од 1.000 особа.

"Аутизам је сложен развојни поремећај, обично се јавља током прве три године живота, четвороструко је учесталији код дечака него код девојчица и може да се догоди свакој породици, без обзира на расну, националну, етичку припадност, социјални и економски статус", рекла је Петровићева.

Другачији однос са спољашњим светом 

Аутизам се испољава кроз проблеме у чулном опажању, говору, мишљењу и разумевању социјалних ситуација и због тога се понашање и однос са спољашњим светом код особа са тим проблемом развија другачије.

Петровићева је објаснила да не постоји појединачна карактеристика која обележава аутизам, али да се то стање, ипак, може препознати по проблемима у комуникацији, социјалним односима, као и ограниченим и понављајућим облицима понашања.

"Многе особе са аутизмом не говоре или о себи говоре у трећем лицу - именом, уместо у првом лицу 'ја', често се не одазивају на своје име и избегавају поглед према људима", објаснила је Петровићева и додала да неке особе са аутизмом понекад могу бити узнемирене и то углавном када су у непознатом или за њих непријатном окружењу.

Понашање особа са аутизмом карактеришу и ограничени и понављајући облици понашања, који се манифестују кроз понављање истих покрета, радњи, речи, интересовања, тежњи ка истоветности и отпору према променама.

Свест о аутизму ниска у Србији 

Петровићева је указала да се породице особа са аутизмом сусрећу са бројним проблемима и то најчешће неприхватањем и предрасудама околине, недовољном заинтересованошћу стручњака за рад са особама које пате од тог поремећаја и нерегулисаним законским оквиром положаја и права тих особа.

"Свест о аутизму веома је ниска у Србији, а чак су и институције које би требало да пружају основну подршку, неинформисане и незаинтересоване да разумеју и помогну особама са аутизмом и њиховим породицама", рекла је Петровићева.

"Док је дете мало ви имате око себе и ужу и ширу породицу и комшилук. Како вам дете расте сви полако нестају и ви остајете сами", рекла је мајка аутистичног детета Весна Петровић.

Лек за аутизам није пронађен, па се о онима који живе са тим поремећајем неко мора старати током читавог њиховог живота.

У Београду постоји стационар и два дневна боравка за децу и омладину са аутизмом, а у унутрашњости Србије ради 10 организација са неком врстом радионица и дневних боравака. Поред реконструкције стационара у Шапцу, надлежни најављују и отварање неколико дневних боравака.

"Често се говори само о њиховим хендикепима, ми желимо да подстакнемо све њихове потенцијелае и са друге стране да помогнемо њиховим породицама. Мере које ћемо у наредном периоду предузимати односе се на помоћ породицама које имају децу са инвалидитетом", рекао је министар за рад и социјалну политику Расим Љајић.

Аутизам је сложени поремећај у развоју који се обично јавља током прве три године живота. Уколико родитељи примете да се дете не одазива на своје име, избегава физички контакт и поглед, не показује интересовање за осталу децу и оно што она раде, стручњаци препоручују да се обрате лекару.