Улагање у приватне пензијске фондове – залог за будућност

После 10 година рада приватних пензијских фондова у Србији, имамо око 1.000 приватних пензионера и 182.000 грађана који уплаћују за додатну пензију. Према подацима Организације за економску сарадњу и развој, објављенима крајем прошле године, наши фондови су, по реалном расту приноса од 13,5 одсто у 2015. години, били најбољи у конкуренцији 80 земаља. Међу њима су и неке од најразвијенијих.

Захваљујући пре свега богатој понуди државних обвезница, у које фондови најчешће улажу новац који им је поверен, на добитку је сваки будући пензионер, посебно онај који је са уплатама почео пре 10 година.

"Он је увећао своја средства за 65 процената, захваљујући оствареним приносима на нивоу индустрије добровољних пензијских фондова у Србији", каже директорка пензијског фонда "Рајфајзен" Снежана Ристановић.

Ако је уплаћивао само 1.000 динара месечно, према просечном приносу фондова, на рачуну будућег пензионера је сада 76.000 динара више него што је уплатио. Пошто је улагање за пензију дугорочан посао, у фондовима прижељкују да се у то укључи што већи број млађих људи.

"Наши старији чланови увиђају да је тај вид штедње нешто добро и у све већој мери утичу на младе да почну да уплаћују, тако да са поносом истичемо да имамо 30 чланова који су млађи од десетак година", истиче директор пензијског фонда "Дунав" Зоран Миливојевић.

И код нас има случајева да је чланство у пензијском фонду поклон беби за рођење, али је више од трећине оних који улажу за будућу пензију старије од 40 година. У деценији пословања, пензијски фондови су лакше од свих осталих на финансијском тржишту пребродили економску кризу, делом и због тога што чланови фонда новац не могу да повуку до 53. године живота.

"Чињеница је да тренутно на тржишту пензијских фондова постоје четири друштва за управљање. У неком тренутку смо имали девет друштава, али то не значи да је конкуренција сада мања", објашњава Наташа Марјановић из пензијских фондова "Ђенерали".

Под строгим надзором Народне банке, имовина фондова је одвојена од имовине друштава која управљају пласманом средстава тих фондова. Због тога гашење пет друштава и три пензијска фонда није утицало на сигурност уложених средстава.

"И на светском тржишту у много развијенијим економијама је природно да одређена друштва одлазе са тржишта, припајају се фондови, али су средства фондова нетакнута", каже Ристановићева.

Приватни пензијски фондови располажу са 32 милијарде динара. После измена закона, чланови фонда постају пензионери у 58. години, сами бирају колико дуго ће примати пензију, од чега зависи и њен износ. Они који су у приватни пензијски почели да уплаћују пре 2011, сав износ могу да подигну одједном, а остали – 30 одсто новца.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.