Одбор САНУ: Створено сагласје за стварање језичке политике

Крајње време је да држава предузме свој део одговорности за статус српског језика, истакли су чланови Одбора и додали да је потребно оформити Савет за српски језик при Министарству културе или као међуресорно тело Министарства културе и Министарства просвете, као и да је потребно одмах приступити изради закона о језику и писму којим би се предвидело обавезно присуство представника Одбора приликом решавања питања језичке политике.

Истакнута је потреба да се Одбор укључи у доношење стретегије културе и језичке политике, да се приступи изради програма изучавања српског језика на свим нивоима образовања, да држава почне да води организовану и континуирану бригу о лекторатима српског језика у светским славистичким центрима и да се у договору са Владом Републике Српске усагласе законски акти којим се утврђује статус српског језика и писма и у вези с тим и језичка политика и стратегија њеног спровођења.

Председник Академије Владимир Костић је у кратком обраћању члановима Одбора подвукао да је језик "ултимативна домовина" и подсетивши да је Друштво српске словесности формирано пре 175 година са примарним циљем да брине о језику, нагласио да то остаје приоритет САНУ нарочито у доба у коме се "готово силује наука о језику".

Хамовић је члановима Одбора пренео уверавања министра, који је због обавеза у Скупштини Србије био спречен да присуствује, да је садашњем саставу Министарства културе област језичке политике приоритет, да је става да је језик темељ народне и државне заједнице и позвао чланове Одбора да текст са поменутим предлозима формално упуте Министарству, као и да се уприличи састанак у вези са наредним корацима.

Рекао је и да је министар потписао решење за именовање радне групе за израду иницијативе о изменама и допунама Закон о службеној употреби језика и писма са циљем да се чвршће регулише та метерија и позвао Одбор да делегира своје чланове у састав те радне групе.

Хамовић је нагласио да Министарство убрзано саставља Стратегију развоја културе са посебним одељком посвећеним језичкој политици који би, према његовом мишљењу, требало да прође редакцију Одбора са интенцијом да се и позиција Одбора дефинише унутар језичке политике кроз Стратегију и Закон о службеној употреби језика и писма.

Професор Милош Ковачевић је рекао да због дисхармоније између научних институција и Владе Србије немамо усаглашену језичку политику, да су доношене одлуке супротне ставу струке, и приметио да први пут у последњих 10, 15 година постоји сагласност министра културе и министра просвете "да неће бити слободни стрелци мимо онога што доноси српска језичка политика".

"Сви заједно треба да направимо језичку политику у којој ће се српски политичари користити резултатима српске филологоије, а српска филологија видети у српским политичарима оне који спроводе властите научне интересе. Мислим да је садашње стање, са два оваква министра, идеално стање да направимо праву српску језичку политику", истакао је Ковачевић.

Председник Матице српске професор Драган Станић се надовезао да је створена једна врста сагласја да сви заједно морају да делају и нагласио да нема више извињења ни за институције, ни за чланове Одбора, ни за политичаре.

Додао је да су због дисхармоније многе ствари у последње време урађене катастрофално и поменуо да су "политичари сами одлучили да признају термин 'босански језик' чиме су створили велики политички проблем који се тиче назива језика у Босни и Херцеговини, који није стабилизован, нема подршку Републике Српске, те нико стога нема право ни да распростре тај термин у Србији".

На скупштини је истакнуто и да Народна библиотека Србије треба да поништи одлуку да је све што је написано на латиници хрватско, што је, како каже Ковачевић, била лична одлука тадашњег управника националне библиотеке Сретена Угричића, а поменуто је да треба нешто предузети и поводом тога што у међународним стандардима постоји српскохрватски и хрватски језик, али не и српски језик.