Занемарљив број младих на позицијама политичке моћи

Иако млади у Србији чине 20 одсто популације, истраживање "“Индекс партиципације младих”", које је спровела "Фондација Ана и Владе Дивац", показало је и да од 169 општина у Србији само четири имају председнике млађе од 30 година - општина Пландиште, Рековац, Палилула и Бачки Петровац.

Када је реч о народним посланицима, у Скупштини Србије седи осморо посланика који спадају у категорију младих, и то два мушкарца и шест жена - четворо из Српске напредне странке и по један из Покрета социјалиста, Српске народне партије, Српске радикалне странке и једна нестраначка личност.

Истраживање је рађено и у Црној Гори, Македонији, Албанији и Турској, и показује да ситуација није ништа боља ни у тим земљама.

Од 81 посланика у Црној Гори један спада у категорију младих, у Албанији од 140 посланика троје, док у Македонији од 123 до 30 година има два посланика.

У поређењу са тим земљама, у Србији има највише и председника локалних самоуправа и градоначелника, четири, док их је у Албанији троје, а у Црној Гори ниједан.

Ипак, ако се у обзир узме број министара млађих од 30 година, Македонија је позитиван пример, имајући у виду да у Влади те земље, коју чини 20 министара, њих деветоро спада у категорију младих.

Како је у изјави Танјугу рекла Јована Трипуновић из "Фондације Ана и Владе Дивац" 
истраживање показује да су млади недовољно заступљени и да се у недовољној мери чује њихов глас, јер би, имајући у виду да чине петину укупног становништва Србије, требало да имају прилику да утичу на доношење одлука.

"Могуће је да би се и политичке прилике промениле уколико би више младих било заступљено у доношењу одлука, али и могуће да би те одлуке биле другачије, јер из угла размишљања особе које има између 15 и 30 година се доносе одлуке имајући у виду други след догађаја и могуће је да би све укупно било другачије", рекла је Трипуновић.

Одговарајући на критике да су млади недовољно искусни да би утицали на политичко одлучивање, Трипуновић истиче да проток времена нужно не значи и доношење бољих одлука.

Ауторка истраживања Драгана Алексић подвлачи да је јавна политика, као скуп стратешких праваца и опредељења једне земље, веома важан простор за ангажовање младих.

"Закључак нашег истраживања је да у јавној управи постоји минимум отворености према младима, односно свако министарство има свој веб сајт и имејл, али ниво употребе друштвених мрежа још није достигао ниво који би млади волели да виде", рекла је Алексић.

Објаснила је да су друштвене мреже главни извор информација за младе и да би зато државна управа требало да унапреди њихово коришћење како би било отвореније за укључивање младих у рад јавне управе на различите начине.

Истраживање је реализовано у оквиру пројекта „Мрежа омладинских фондова Западног Балкана и Турске“ чији је носилац у Србији "Фондација Ана и Владе Дивац" и део је свеобухватног мониторинга "Индекс партиципације младих" кроз који ће се редовно мерити учешће младих људи у свим сферама јавног живота у Србији, Црној Гори, Македонији, Албанији и Турској, а јавност ће два пута годишње бити обавештавана о резултатима.

Циљ пројекта "Мрежа омладинских фондова Западног Балкана и Турске“ је оснаживање младих и њихово активније укључивање у доношење одлука у политичком, економском, друштвеном животу, као и креирање омладинских јавних политика. Пројекат ће се реализовати током наредне четири године у Србији, Црној Гори, Албанији, Македонији и у Турској.