Савети за заштиту од удара грома

Удари грома су лети редовна појава. Метеоролози упозоравају да није могуће прецизно одредити место удара. Уколико се затекнете на отвореном, најбоље је да се склоните у неки чврсти објекат или да уђете у аутомобил. И поред тога не постоји апсолутна заштита.

У среду ће у Жупи бити Дан жалости због смрти две петнаестогодишњакиње, које су јуче у Александровцу погинуле од удара грома. Мештани кажу да се нешто слично никада није догодило.

Очевици кажу да су се девојчице враћале са базена, а гром их је стигао на 500 метара од куће. Једна девојчица је преминула на лицу места, а друга у болници.

"Био сам на прозору, чуо сам снажну експлозију, истрчао сам напоље, а гужва се већ створила, деца су убачена у возила и одвезена у Дом здравља", каже један очевидац.

Удари грома могу да усмрте и неколико дестина људи одједном. Иако од њега највише страхујемо, мобилни телефон, кажу стручњаци, не представља опасност. Колико смо заштићени зависи од конфигурације терена. Упозоравају да се удари грома чешће дешавају на чистинама, у пољима, него у градовима, где постоје високи објекти.

"Никако не тражите заклон под неким дрветом или у некој кућици која је ту у близини направљена у те сврхе да се сачувате од кише. Било би добро ако сте дошли аутомобилом да уђете у аутомобил, он је одлична заштита", каже професор Јован Цветић са Електротехничког факултета.

Што се тиче других начина, препоруке су да чучнете и једноставно да чекате да све то прође, никако да трчите, каже Цветић.

На удару грома јуче је било и једно домаћинство код Пожеге. Страдала је штала са седам грла стоке. У Инжењерској комори Србије кажу да Србија има добре стандарде и прописе о заштити објеката од грома. Потребни ниво заштите прорачунава се приликом градње. На новим објектима, кажу, нема проблема јер су људи свесни могућих последица.

"Проблем је са постојећим старим зградама, где сада приликом прве адаптације, санације, реконструкције или било какве интервенције на крововима објеката мора да се прорачуна по новом пропису да ли је потребна заштита од удара грома или не, и онда је проблем да се уради поготово у градским језгрима где немамо слободног простора за постављање темељног уземљивача односно уземљивача уопште", каже Милован Главоњић из Ижењерске коморе Србије.

У периоду од 2006. до 2010. године у Србији је седам људи погинуло а 19 је повређено услед удара грома. Током 2009. и 2010. године гром је проузроковао 183 пожара.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
28° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи