Парастос за жртве напада код Подујева

У знак сећања на жртве напада у селу Ливадице одржан је парастос у цркви Свете Петке у Лапљем Селу поред Приштине.

У првом од шест аутобуса биле су и сестре Мирјана и Јелена Драговић. Мирјана није преживела.

Сестра Јелена каже да породице страдалих још чекају правду.

"Мислим да је 15 година довољно дуг период да се нека правда оствари, али изгледа да је код нас на Косову правда недостижна", рекла је Јелена Драговић.

Парастос страдалима служио је месни парох Бојан Крстић.

"Ови који су убили наше најмилије, а и многе друге из рода нашег, криви су најпре овоземаљском суду који вешто, уз помоћ безбожника, избегавају. Они не знају да је Христов суд увек достижан, па ће им и Христос судити због недела њихових", рекао је у беседи отац Бојан.

Након парастоса одржан је песнички час, који, како је подсетио песник Ратко Поповић, Културно-просветна заједница Косова и Метохије, заједно са породицом Драговић и ученицима Економско-трговинске школе, четрнаесту годину заредом организује у знак сећања на жртве гнусног злочина у Ливадицама.

"Срби који су страдали на Ливадицама су заборављени", сматра Поповић.

Парастосу у цркви Свете Петке присуствовали су и заменик косовског премијера Бранимир Стојановић, председник Привременог органа Општине Приштина Љубинко Караџић и градоначелник Грачанице Владета Костић.

Стојановић је рекао да је "прича о Ливадицама прича о фашистичкој мржњи оних који би желели да обришу наш живот са овог простора и који би желели да потпуно нестанемо".

Градоначелник Грачанице Владета Костић је након парастоса истакао да "Срби нису и неће заборавити злочин који се догодио пре тачно 15 година".

"Наше право је да болујемо, тугујемо и подсећамо, а на њима је да живе у неспокоју, јер су они који су починили ова злодела и даље на слободи", рекао је Костић.

Ђурић: Недопустиво што нема судског епилога

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је саопштио да је недопустиво што такав злочин није добио судски епилог који би жртвама и њиховим породицама пружио какву-такву утеху.

"Ни после петнаест година нису пронађени извршиоци овог тешког злочина, као што се не зна ни ко је убио српску децу у Гораждевцу, 14 жетелаца у Старом Грацком, породицу Столић у Обилићу, ко скоро свакодневно пали и руши српске куће и скрнави цркве и манастире на Космету... Поражавајућа је чињеница да је и овај случај затворен, а да је јединог осумњиченог, Фљорима Ејупија, који је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година затвора, Врховни суд Косова ослободио 2009. године, услед недостатка доказа", констатовао је Ђурић.

"Очекујемо и захтевамо од међународне заједнице и надлежних органа у покрајини да се што пре обнови истрага у овом и у свим другим случајевима напада на Србе, да се сви нерасветљени злочини расветле, а њихови непосредни извршиоци и налогодавци праведно казне", навео је Ђурић, саопштила је владина Канцеларија за Косово и Метохију.

"Само у том случају можемо се надати да ће се на Косову и Метохији живети сигурно и безбедно, да ће право и правда бити једнаки за све и да етнички мотивисана убиства неће остати некажњена", поручио је Ђурић.

Врховни суд Косова је у другостепеном поступку у марту 2009. године, због недостатка доказа, ослободио Фљорима Ејупија, јединог осумњиченог за "случај Ливадице".

У Ливадицама код Подујева, у експлозији мине која је била постављена испод моста на магистралном путу, у ваздух је дигнут аутобус "Ниш експреса".

У аутобусу су се налазили расељени Срби који су у пратњи војника Кфора ишли у Грачаницу, поводом Задушница. У овом монструозном нападу погинуло је 12 Срба, а 43 је повређено.

Погинули су Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић, Драган Вукотић, Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Његош Цокић, Снежана Цокић, Данило Цокић и Вељко Стакић.

Најмлађи међу њима, Данило Цокић, имао је само две године.