Сретење - темељ обновљене српске државности

Када је рађен нацрти Закона, за државни празник, требало је одредити догађај који је неспоран и који има традицију државности. Мешовита стручна комисија брзо се споразумела и определила за Сретење.

Историчар Чедомир Антић сматра да је власт пропуштала да нагласи значај устанка и првог устава не само за Србију, већ за читав Балкан и да покуша да веже Србију за данашњу власт.

"Грађани се у великој мери идентификују са овим празником, али је проблем у томе што он долази после великих празника, па тако нема онај интимни значај који је имао 29. новембар", каже Антић.

Први српски устанак и Сретењски устав били су темељи обнављања српске државности у новом веку.

Историчар Милош Ковић каже да је први српски устав из 1835. године био израз борбе српског народа за самоуправу, за слободу, за заштиту од репресије и самовоље српских власти.

"То је почетак уставне еволуције која ће за мање од сто година довести до стварања парламентарне демократске српске државе", подсећа Ковић.

После доношења Сретењског устава, Србија је имала бурну уставну историју.

Више пута доносила је целовите уставне текстове, а два пута враћала се примени старих устава. До доношења последњег 2006. имала их је шест.

Професор Београдске пословне школе Владан Кутлешић указује да Србија до 2006. године није имала свој самостални устав, а данашњи Устав важи већ 10 година.

"У историји светске уставности они који прате ту статистику још увек се држе у границама просечне старости устава. Сматра се да је просечна старост чисто статистички 17 година", наводи Кутлешић.

Поред Нове године, Празника рада, Дана победе и Дан примирја у Првом светском рату и Дан државности спада у државне празнике. Уз грб, химну и заставу симбол је државе.