Какав хлеб једемо

Потрошња хлеба и пецива у Србији је опала за 17,5 одсто. Сваки становник сада поједе око 83 килограма хлеба годишње, док је пре девет година куповао 101,8 килограма, показују подаци Републичког завода за статистику. Мање се једе и производи, између осталог, из здравствених разлога и смањења броја становника. А, квалитет онога што се купи, често се доводи у питање.

Парче хлеба уз оброк препоручује се због уноса житарица и витамина Б - али не парче било каквог хлеба.

Нутриционисткиња Рада Вејин каже да бели хлеб свакако треба избегавати зато што он осим чистих угљених хидрата, односно скроба, не садржи ништа вредно.

"Препоручује се хлеб од више врста брашна, инетегралних брашна, то је јечам, раж, овас, хељда", каже Вејин.

Такав хлеб, често је вишеструко скупљи од белог. Није реткост, нажалост, да се од њега разликује само по боји.

Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије објашњава да је реч о најобичнијем хлебу од најобичнијег брашна, тип 500 или тип 700, 850, "који се попрска неким љуспицама и то је све".

"Када је у питању ражани хлеб, по Правилнику о квалитету хлеба ражани хлеб треба да има 30 посто ражи у себи. Али не постоји ниједна лабораторија, ниједна акредитована метода којом ви можете утврдити да ли у том хлебу има 30 посто ражи, једини услов да се то провери је да инспектор буде у процесу производње, што се не дешава, и ту су највеће злоупотребе", каже Паповић.

Обмањивање може бити опасно по здравље купаца, посебно за дијабетичаре који конзумирањем обојеног хлеба уносе више шећера него што би смели. Пекари тврде да малверзација нема и да је хлеб који месе - квалитетан.

"Догађало се да су неким бојама, посластичарским које нису биле штетне, бојило тесто, али никада то није било штетно. Међутим, говоримо о саставу - јако је битно да грађани Србије, потрошачи, могу да прочитају састав хлеба и према саставу купују то што пише", каже Зоран Пралица из Уније пекара Србије.

Колико састав са декларације заиста одговара оном који је у хлебу, провераваће се у контролама, најављује пољопривредна инспекција. Сваки трећи потрошач који им се жалио на пекарске производе, био је у праву.

"У протеклих шест година, од 7.287 контрола пекара и пекарских производа, у 2.022 случаја констатовали смо неправилности. Најчешће нису успостављени системи безбедности хране, недовољно је успостављена следљивост сировина, спорна је хигијена производног погона", наводи Министарство пољопривреде.

Једини начин да будете потпуно сигурни какав хлеб једете, јесте да га припремите код куће. Савет искусних занатлија за оне који га купују јесте да бирају онај тежи и збијенији.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.