Лечење стерилитета и катаракте уз књижицу и код приватника

Иако се катаракта оперише у 25 државних здравствених установа и годишње уради око 18.000 интервенција, у овом тренутку на ту интервенцију чека око 30.000 људи, већина и по неколико година.

И док поједини раде пуном паром, има болница где се годишње уради тек 20 интервенција.

"И та се слика најбоље види код нас на клиници, од тих 16-18.000 годишње ми радимо трећину", каже директор Клинике за очне болести КЦС Миленко Стојковић.

Листа чекања постоји и за вантелесну оплодњу где је време веома важан фактор. Због тога ће државне установе, док не прошире капацитете, и у тој области имати подршку приватника.

"Ми смо прошле године урадили 300 циклуса и 300 инсеминација, план је да у овоj години радимо за 50 одсто више обзиром на ту нову опрему, али морам да кажем да ти технички радови још нису завршени", каже директор Клинике за гинекологију и акушертсво КЦС Александар Стефановић.

Јавни позив да помогну и да се укључе у здравствени систем Србије, држава приватницима упућује у среду.

"Што се тиче вантелесне оплодње ми имaмо 420 парова који чекају, расписујемо позив за 500 парова за два покушаја, плус Град Београд ће у вредности од 10 милиона динара за 50 парова обезбедити и трећи покушај. За вантелесну одвојено је нешто мање од 100 милиона динара а за катаракту око 120 милиона. Клинике које испуњавају услове, пацијенти иду код њих, ићи ће пацијенти који најдуже чекају", каже министар здравља Златибор Лончар.

И док је у области вантелесне оплодње држава са приватницима сарађивала и претходних година, приватне офталмолошке клинике у систем улазе први пут.

"Имамо искуства, и апсолутно смо спремни на ту сарадњу и било је само питање када ће се то десити, сасвим је јасно са капацитетима у државним установама и потребама пацијената, број из године у годину расте. Било је јасно да је само питање времена када ће морати да се донесе та одлука", каже Слободан Радуловић из Специјална болница за лечење стерилитета.

У Србији има 4.500 приватних ординација и установа у којима је запослено више од 10.000 лекара.

У приватном сектору лечи се око 40 одсто пацијената, а процењује се да би тај проценат ишао и до 80 одсто уколико би грађани са књижицом могли да бирају где ће да се лече.

Таквом здравственом систему се и тежи, поручују из Министарства здравља, и то најпре у областима у којима постоје дуге листе чекања.