Суријани: Папа има сталну жељу да посети Србију

Суријани је, у изјави Танјугу, подсетио да су римокатоличког поглавара у посету звали председник Републике Томислав Николић и, својевремено његов претходник Борис Тадић.

"Када је реч о препрекама за његову посету, може се рећи да постоје одређени историјски проблеми. Али, с обзиром на то да сам своју мисију у Србији започео прошле недеље, потребно ми је време како бих их спознао и разумео", објаснио је Суријани.

Он је додао да се нада да ће моћи да се нађе решење тих проблема, указујући на пример данашњег историјског сусрета папе Фрање и патријарха Москве и све Русије Кирила.
"Ових дана сведоци смо историјског састанка папе Фрање и патријарха Кирила, што је деловало прилично комплексно пре само неколико година. Бог има свој начин како функционишу ствари", констатовао је Суријани.

Када је реч о недавној посети делегације Српске православне цркве Ватикану, Суријани је рекао да тада, упркос медијским спекулацијама, није било речи о могућој посети папе Фрање Србији, али ни о канонизацији кардинала Алојзија Степинца.

"На састанку је било речи о широко схваћеном екуменском дијалогу и сарадњи између две цркве у мисији еванђелизације", подвукао је Суријани.

Апостолски нунције додао је да је посета делегације СПЦ, коју су чинили митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић, била уобичајена и подсетио на чињеницу да је патријарх СПЦ Иринеј претходних година угостио неколико високорангираних званичника Ватикана.

"Није необично да представници хришћанских цркава имају међусобне сусрете и да сарађују", рекао је Суријани.

Када је реч о тој посети програм је био веома обиман, а српска делегација разговарала је, осим са папом Фрањом, и са председником Папског савета за унапређење јединства хришћана кардиналом Куртом Кохом, библиотекаром и архиваром Римске католичке цркве надбискупом Жаном Лујем Бругесом, чланом Папског савета за културу бискупом Карлосом Албертом де Пињо Мореиром Азаведом, као и ректором Папског латеранског универзитета у Риму надбискупом Енриком дал Коволом.