Онлајн тикети бржи и лакши пут до зависности

Новцем од џепарца није купио ужину, већ уплатио тикет у кладионици. Тако је почео да се коцка младић који је постао зависник. Забрана уласка у кладионицу као малолетној особи није му била препрека - наставио је са онлajн клађењем, прича нам његов брат.

"Он је тако рекао да су им забрањивали у већини кладионица јер су били малолетни. Тако они сачекају испред, наиђе неко старији, чико чико је л' можете да ми уплатите тикет - могу, не могу, како ко", говори М. Ј о искуству свог брата.

Одсутност и незаинтересованост, нестајање новца из куће, били су сигнал укућанима да је проблем озбиљан и да је потребна стручна помоћ.

"Највише се примећује што не испушта телефон из руку, пошто сад имају те мобилне апликације које дозвољавају да будете где год и да не престајете да се коцкате", каже М. Ј.

Старосна граница оних који долазе на терапију због патолошког коцкања све је нижа, упозоравају стручњаци.

"Девет од 10 људи који дођу на лецење су малолетници, или су као малолетници упали у проблем са коцком. Просек година људи са којима радимо је 20, а до пре три године је било 30 до 35 година", рекла је Јелена Манојловић из СОС центра.

И свест о опасностима клађења у нашој земљи није довољно развијена. За ту, такорећи игру, није потребно пуно новца, а на одлазак у кладионицу друштво гледа чак и позитивно.

"Многи родитељи, пре свега очеви, виде у томе неки вид такмичења, познавања спорта, воде децу у кладионице и сматрају да је то један добар начин да дете прави добре процене у познавању спорта и слично", каже Мира Ковачевић из Специјалне болнице за болести зависности.

Патолошко коцкање заузима прво место на скали нехемијских врста зависности. Истраживања показују да се пола милиона људи у Србији ризично коцка. Претпоставке су да је бар 10 одсто њих дубоко загазило у зависност. Међутим, број патолошких коцкара није познат, као ни број оних који се лече.