Новим законом до смањења емисије штетних гасова

Регион југоисточне Европе посебно је погођен последицама климатских промена. Србија је од 2000. године имала пет милијарди евра штете због суша и поплава. Једна од обавеза Србије у борби против климатских промена је и усклађивање законодавства са европским.

На седници Националног савета за климатске промене представљен је Нацрт закона о смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, што је први закон у области климатских промена.

Климатске промене највише погођају пољопривреду. У последњих 100 година, 51 година је била сушна, а данас се наводњава три пута мање земљишта него пре 30 година.

"Наравно, перманентни губитак падавина у будућности и учесталост суша ће сигурно умањити наше производне капацитете што се тиче неких пољопривредних култура као што је кукуруз", наводи Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета.

Министарство пољопривреде израдило је публикацију "Загревање усева - како одговорити?", која приказује утицај промене климе на пољопривреду у Србији.

"Израдили смо и детаљну анализу потреба, трошкова и добити од адаптације на измењене климатске услове за секторе пољопривреде, водни ресурси и водопривреда, шумарство и бидиверзитет, а као основ за први национални план адаптације на измењене климатске услове", објашњава Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде и заштите животне средине.

Нови закон предвиђа увођење дозвола за испуштање гасова са ефектом стаклене баште.

"Тренд у ЕУ је да се смањују емисије на тај начин што се дају дозволе за емисије, значи постоји нека средња вредност која, пре свега, зависи од ефикасности технологија и за све оно што емитујете преко тих дозвола ви плаћате неке јединице смањења на тржишту на берзи", истиче Данијела Божанић, шеф Одсека за климатске промене у Министарству пољопривреде и заштите животне средине.

Систем мониторинга испуштања гасова са ефектом стаклене баште почеће 2017. године и тада би требало да се омогући и примена система за трговање емисијама.

"То ће имати одређене последице по привреду у смислу тога да ће они који највише емитују бити у обавези да уложе више новца у производне процесе, у смањење емисија" тврди Мирослав Тадић, Програм УН за развој.

Циљ је да се емисија од 1990. до 2030. године смањи за 9,8 одсто.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.