Вербић: Деца више не маштају о животном позиву

"Постоји једна древна уметност коју смо сасвим занемарили, то је вештина постављања добрих питања, оних незаборавних питања чији се ехо чује данима или чак деценијама након што су изговорена", поручио је Вербић на Светосавској академији у Народном позоришту.

"Наша деца више не маштају да буду астронаути, археолози, лекари, детективи, писци, професори, сликари, ватрогасци, кувари...Маштају само да имају добру плату. Маштају о позицији или функцији, а не и о занимању, школују се за неки сигуран посао, а не за свој животни позив. Јесу ли деца крива? Не, деца су иста каква су увек и била - отворена, знатижељна, лаковерна и жељна пажње", рекао је Вербић у говору пред окупљенима на свечаности.

Према његовим речима, децу не треба питати шта би желели да буду кад порасту, већ то који би прави проблем волели да реше.

"Срећа у несрећи је да бар нерешених проблема има у изобиљу. Неко би рекао да хоће да искорени глад, неко да свима обезбеди кров над главом, други опет да пронађу лек за неку сада неизлечиву болест, а неко да народ учини писменијим него што јесте. Шта год одабрали, биће то велико и амбициозно, можда нереално, али важно", рекао је министар.

"Њихов избор тада се неће свести на то у коју школу треба да иду, коју диплому да добију и где да се запосле, већ ће отворити једно стварно добро питање на које деценијама неће моћи да дају довољно добар одговор. Уместо тога стално ће откривати шта то још треба да науче како би решили проблем који их мори још од малих ногу. Тако се рађа страст", нагласио је Вербић.

Он је приметио да би човек коме је кабловска телевизија једини прозор у свет, помислио да је ова планета једно ужасно место које из дана у дан постаје све горе.

"Онај ко чита само наслове у новинама, око тога већ не би имао било какву дилему и сматрао би да овој цивилизацији нема спаса. Међутим, онај ко стварно чита и методично слаже делиће сазнања у историјску перспективу, види да свет бољи од овога никада нисмо имали", сматра министар.

"Човечанство никада раније није било писменије, ситије, слободније, нити дуговечније. Пре само двеста година, само је једна од пет особа знала да чита, живела је у неупоредиво оскуднијим условима и просечан животни век јој је био тек нешто изнад 30 година. Захваљујући систематичности, упорности и здравом скептицизму милиона истраживача и мислилаца широм света, учинили смо да свет постане боље и праведније место", додао је министар.

Вербић је нагласио и да се развијеност друштва не мери само економским параметрима већ и системом вредности људи који га чине.

"Нама је потребно окружење у коме се деца не стиде да кажу шта су прочитала, друштво у коме медији игноришу глупост и примитивизам, друштво у коме се критичко мишљење системски подстиче,  друштво које вреднује памет, вештину и изврсност у свакој области и друштво које негује културу дијалога", додао је.