Албанска голгота симбол јединства којем се треба враћати

Ледене и високе планине, глад, болест – преполовили су непрегледну колону војника и цивила. Спас су тражили хиљадама километара од домовине, повлачећи се пред надмоћнијим непријатељем – пешке. Памте се слике изгладнелих и смрзнутих. Жртва дата пре један век и данас мотивише.

"Е, ако су наши 'солунци' могли – и то пешке да пређу преко брда, долина, планина, гладни, боси, смрзнути, овакви и онакви, можемо и ми да извесламо", каже новинар РТС-а Јован Мемедовић, који је у емисији "Сасвим природно" пошао путем предака.

И успео је – 1.200 километара, од Кавале до Крфа, преко три мора, Мемедовић је са четири пријатеља превеслао за 35 дана. То је учинио, каже, у част прецима, а као пример потомцима.

"Могли смо ми да одемо авионом, да обележимо стогодишњицу, да донесемо неку плакету, венац или шта већ на 'плаву гробницу', али то није то. Овако смо ишли споро и на сопствени погон. То, опет, није богзна шта у односу на Албанску голготу, али ти опет некако стоји у подсвести: Добро, ја сам то урадио, можда ће се следећа генерација која долази угледати на ово што смо ми урадили", објашњава Мемедовић.

Сличне мотиве имала су и четворица алпиниста. И они су, баш као српски војници и народ, пешачили. И то, истом рутом – од Пећи, преко Скадра, Драча, до Крфа. Потврђују да је најтежи део пута планина Чакор, позната и као планина смрти. Ту је, пре једног века, због хладноће и исцрпљености, страдало највише људи.

"То је за нас, стварно, било ходочашће и један невероватни повратак у прошлост. Сазнање шта су они радили у таквим условима, пре 100 година, стварно је невероватно. То је њима био једини пут и они су то некако успели да ураде. Један страшан тренутак за наш народ, али исто тако и светао јер смо, можда, последњи пут сви били као један", каже Марко Николић, члан експедиције "Албанска голгота – 100 година касније".

Јединство је кључна реч и за историчаре.

"Албанска голгота је један велики историјски догађај у коме су и српска влада, и српска војска, и краљ, и регент Александар показали јединство не желевши да прихвате капитулацију. И ми бисмо увек морали да се враћамо на идеални извор нечега што је била идеална и војнополитичка ситуација, идеално јединство и политике и народа", истиче историчар Бојан Димитријевић.

О страдалима у Албанској голготи нема прецизних података – по извештају који је тадашњи министар војни послао председнику владе Николи Пашићу, повлачење није преживело готово 250.000 људи. За многе се не зна где су сахрањени.