Бадње вече у Србији, паљење бадњака широм земље

Паљењу бадњака, поред великог броја грађана, присуствовао је и градоначелник Београда Синиша Мали.

"Наложили смо бадњак и тиме смо испунили оно што смо наследили од наших предака", рекао је патријарх окупљеним верницима, додајући да је бадњак дрво које даје велику светлост и представља симбол онога што славимо.

Рекао је да је Исус донео љубав и уселио се у наше душе и срца и у све домове, како у Србији, тако и у домове широм света.

Патријарх је истакао да верује да се бадњак осим у Београду и храмовима у Србији, налаже и у земљама где живи српски народ, што нас чини јединственим.

"Нека светлост бадњака обасја живот, пут наш, а то је пут Христов", поручио је патријарх, пожелевши да пламен запаљеног бадњака обасја Србију "украшену најлепшим украсима", за коју су се борили наши преци.

Пожелео је да пламен и топлота уђу у срца и све оно што је добро, племенито и омогуће да волимо једни друге.

Патријарх је након паљења бадњака служио вечерњу у Храму Светог Саве.

Председник Србије Томислав Николић традиционално je на Бадњи дан унео бадњак у зграду Председништва и поручио да се нада да је ова година једна од последњих у којој у Србији влада криза и да ће се живети боље.

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан, уочи најрадоснијег хришћанског празника Божића – празника којим се прославља рођење Исуса Христа.

Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом, који представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србији поздрављају речима "Христос се роди", а отпоздрављају са "Ваистину се роди".

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посна вечера.

Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се верује да су те вечери заједно живи и њихови покојници, односно преци.

Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уноси срећа, здравље и напредак.

Уз дрво, дарује се и жито да би наредна година била плодна.

Божић по јулијанском календару, поред српске, славе и руска, јерменска црква, Света Гора и један део коптске цркве.