Селаковић: Краћа суђења, мање чекања на извршšење пресуда

Ти важни, како каже, можда и кључни закони у правосуђу сваке државе, усвојени су прошле године, а њихова примена грађанима ће олакшати достизање правде већ у овој години.

"Закон о извршењу пружа велику шансу да се проблем извршења у нашим судовима, који постоји деценијама, решава на много бољи, квалитетнији и ефикаснији начин него што је то било до сада", каже за Танјуг министар Селаковић.

Реч је, иначе, о предметима који су окончани, пресуде донете, али је њихово извршење онемогућено, објашњава Селаковић и додаје да је тим законом враћен институт жалбе, односно уведена двостепеност у одлучивању.

"То значи да ће тај закон довести до много извесније, правно предвидивије и боље судске праксе", уверен је министар.

За судове, сматра, изузетно је важно што ће овај закон омогућити разрешавање баласта који подразумева више од 1,6 милиона предмета у извршењу.

"То је наше судове оптерећивало и то би могло да се реши овим законом", оценио је министар правде и додао да ће тај закон помоћи да се после добијене правноснажне и извршне пресуде на њено извршење не чека годинама, што није била реткост у нашем судском систему.

Ове године би требало да се виде и ефекти Закона о заштити права на суђење у разумном року, који је усвојен прошлог лета, а чија је примена отпоцела 1. јануара.

Тај закон ће грађанима обезбедити, у случају да имају судски спор који траје дуго, могућност да се обрате председнику суда.

Министар је навео да ће, у случају постојања повреде права на суђење у разумном року, председник суда моћи да наложи решавање конкретног предмета у знатно бржем року, а уколико су повреде биле драстичне, следи и могућност материјалног обештећења.

"Овај закон не може као чаробни штапић да реши све старе предмете у нашем судском систему, али има шансу да спречи старење постојећих нових предмета, а стари предмети биће решавани по јединственом Програму решавања старих предмета у судовима у Србији", сматра Селаковић.

Министар, међутим, примећује да упркос извесном помаку који је у области правосуђа приметила и Европска комисија, а што је потврдила у годишњем Извештају о напретку Србије, судство је и даље далеко од онога што грађани очекују, а то је да у судове имају поверења.

Он ипак очекује да до половине ове године буду отворена преговарачка поглавља 23 и 24.

"Верујем да ће се стећи услови да се она отворе. То за нас представља изузетно велики и тежак задатак на којем морамо да радимо много више и марљивије него до сада, апсолутно читав државни апарат, а не само једно министарство", рекао је Селаковић.

Колико је то сложено питање министар је објаснио указујући на чињеницу да не постоји јасан европски узор како је нешто регулисано, већ да међу 28 држава чланица постоји више од 20 модела како све правосуђе може, примера ради, да се бори против корупције, регулише и штити мањинска права и људске слободе...

С друге стране, како каже, управо ћемо затварањем та два поглавља бити сигурни да смо испунили европске стандарде и критеријуме који су прописани за некога ко жели да буде члан ЕУ.