Шта је обележило српско здравство у 2015. години

Такође, као један од великих успеха, министар Златибор Лончар је навео и обнову нишке Клинике за кардиохирургију, где је пре неколико дана урађена прва уградња пумпе за механичку потпору срца ван Београда.

У тој клиници се интервенције на срцу раде пет пута недељно, па житељи југа Србије више неће морати за такве захвате да долазе у Београд.

"Затекли смо зграду кардиохирургије која је зарасла у коров, а данас је једна од најсавременијих клиника у Европи", рекао је Лончар у интервјуу Танјугу.
За наредну годину министар најављује почетак радова на другој кули КЦС-а, набавку нових апарата, краће листе чекања и увођење нових лекова на листу Републичког здравственог фонда.

Успехом Лончар сматра и рад Буџетског фонда за лечење деце у иностранству, захваљујући којем је у 2015. години 24 деце са ретким болестима отишло на лечење, док је за 19 њих урађена дијагностика.

Министар каже да Фонд сада има два милиона евра на рачуну и ради потпуно транспарентно уз дупле контроле, а због чега је све мање позива преко медија за помоћ оболелима, наводи министар. 

Почетком новембра прорадио је Национални центар за гама нож, најсавременији апарат којим се тумори на могзу третирају гама зрацима, без отварања главе, и оштећења околних ткива.

Иако је првобитно било најављено да ће до краја године бити третирано 50 пацијената, било их је око 100, нагласио је Лончар.

"Наши пацијенти не морају више да иду у Турску или на неко друго место на лечење, већ је око 100 пацијената третирано на гама ножу, без додатних трошкова, без одласка у иностранство", рекао је Лончар и додао да на третман у Србији сада чекају пацијенти из иностранства, за које је цена 3.000 евра.

До сада је и девет пацијената примило кубанску вакцину "Цимавакс ЕГФ" за лечење аденокарцинома плућа, која је 10. децембра први пут употребљена у нашој змељи.

"Набављена су и 64 возила хитне помоћи, која су потпуно опремљена, побољшана је храна за породиље у болницама, у великој већини болница функционишу палијативна одељења...", навео је Лончар.

Откази и нова запошљавања

Поновио је да у 2016. следе откази за немедицинско особље, а запошљавање лекара, медицинских сестара и техничара, истакавши да је 2015. посао добило 900 лекара, те да је одобрено више од 2.000 специјализација.

Коментаришући податке Лекарске коморе Србије да је ове године готово 1.000 лекара затражило сертификат за одлазак у иностранство, Лончар је рекао да је тај проблем преувеличан и да је питање колико је заиста лекара и отишло.

Додаје и да верује да ће се лекари који су отишли враћати у Србију.

Министар у значајне послове убраја и почетак обнове, односно кречења и сређивања санитарних просторија у свим домовима здравља и болницама, за шта је издвојено око 700 милиона динара.

Кад је реч о листама чекања, набраја да су оне и даље најдуже за операцију катаракте, кука и колена, али напомиње да су и те листе скраћене, те да је циљ министарства да их више не буде.

Каже и да ће се радити на имплементацији информационог система у свим установама до средине године, као и да ће бити нових лекова на листи РЗФО.

"Купљена су четити акцелератора, која би требало да прораде у марту, а потребно нам је још шест, које ћемо набавити током године", рекао је Лончар, додајући да су планови амбициозни, а издвајања за здравство, иако већа него лане, и даље мала.

Ипак, уверен је да се паметним трошењем новца који је на располагању може остварити идеја о Србији као лидеру здравства у региону.

"Морамо паметно да трошимо средства и спречимо корупцију, посебно на нивоу јавних набавки и тендера, да за новац који имамо добијемо више од оних који имају већа издвајања за здравство", објаснио је министар.

С тим у вези, додао је да су резултати Радне групе министарства на сузбијању корупције добри и да људи стичу поверење, подсетивши да је неколико лекара већ приведено због корупције.

Новац је, каже, проблем и малог броја иновативних и биолошких лекова на позитивној листи РФЗО.

"Као да ми не бисмо волели да региструјемо све те лекове, али за количину новца коју имамо морамо да изаберемо лекове који су најпотребнији, најбољи. Све радимо да уштедимо да бисмо имали више новца за нове лекове", навео је Лончар.

Кад је реч о обједињавању приватног и државног здравства, Лончар је рекао да је до краја године само 400, од 1.300 приватних установа доставило своје личне карте и да се нада да ће то урадити и остали.

"То је први корак, морамо да видимо чиме они располажу и да ли испуњавају услове, да бисмо могли да гарантујемо пацијентима за квалитет услуге", закључио је министар.