Половина становника са севера Косова нема став о Бриселском споразуму

Највећи степен поверења, условно речено, грађани тог дела Косова имају у Владу Србије – 14,3 одсто и привремене институције на северу – 12,2 одсто, док у општине формиране након избора 2013. године поверење има 10,8 одсто испитаника.

Само 10 одсто грађана са севера Косова позитивно се изјаснило о Бриселском споразуму, док чак половина нема став о том питању, што је проузроковано недовољном транспарентношћу Бриселског споразума, речено је на представљању резултата истраживања које је обављено у Центру грађанске енергије у Косовској Митровици.

На северу Косова, како је речено, Заједница српских општина виђена је као најважнији део Бриселског споразума, који би требало да омогући несметано функционисање институција у области здравства, просвете и наставак финансирања из Београда.

Пројект-менаџер истраживања Милица Андрић изјавила је да су испитаници сагласни да је главни извор прихода грађана на северу Косова буџет Републике Србије и да највећи број грађана – 52,2 одсто – прима неки вид прихода од Србије, али да добар део испитаника наводи да таква ситуација пружа само привидну слику одрживог система.

Иако је степен поверења у институције веома низак, Срби на северу Косова плаше се повлачења представника међународне заједнице са Косова, јер као последицу таквог развоја догађаја виде и свој омасовљени одлазак, рекла је Андрићева представљајући резултате истраживања.

Незапосленост је, осим нестабилне политичке и безбедносне ситуације, виђена као највећи проблем на северу Косова.

Незапосленост на северу Косова износи 32,8 одсто, а уочава се да је највећа 43,8 одсто међу младима од 18 до 29 година.

Директор НВО "Актив" из Косовске Митровице Миодраг Милићевић упозорио је на опасност од престанка финансирања из Београда тамошњих институција јер би то, како је објаснио, могло да изазове социјални удар.

"Ако се буде дошло до укидања финансирања јавних институција, може једноставо у једном тренутку да дође до јаког социјалног удара, што може изазвати домино ефекат, а људи тако могу да оцене да немају стабилну ситуацију и да нема прихода и тада излаз да потраже негде у централној Србији", указао је Милићевић.

Због тога, рекао је он, тај проблем треба да сагледају и Влада Србије и Влада Косова, али и званични Брисел, како би се можда неки процеси, не у целости, одложили.

Из истраживања је занимљиво да чак 83,2 одсто испитаника сматра да Бриселски споразум није унапредио слободе и права српске заједнице, док чак половина испитаника нема став о Бриселском споразуму.

Истраживачки асистент на Факултету политичких наука Никола Јовић коментаришући ту појави истакао је да га изненађује да 50 одсто људи нема став о Бриселском споразуму, јер у животу људи ретко немају став, а нарочито о питањима која се директно њих тичу.

Истраживање је спроведено на северу Косова у општинама са српском већином од маја до јула ове године, на узорку од 799 испитаника.

Истраживање су спровели чланови "Платформе за анализу и истраживање", неформалне групе састављене од 14 невладиних организација са севера Косова, формиране у склопу пројекта "Јачање капацитета цивилног друштва како би ефектније утицали на процес доношења одлука".

Пројекат је финансирала ЕУ, а имплементирао НВО "Актив" из Косовске Митровице и Центар за мир и толеранцију из Грачанице.