Трећина територије Србије на клизиштима

Јесење кише се ближе, а држава нема системско решење за санацију клизишта. Не постоји тачан попис клизишта, али и оно што је најважније - новац за санацију.

На десној обали Саве, на Умци годинама се живи накриво. Због клизишта које им је потпуно изопачило кућу, породица Максимовић била је приморана да сагради нову.

Зоран Максимовић каже да је тешко спавати унутра и јести јер је све криво.

"Поткопавао сам кућу малтене два три пута до сад лупао бетоне сваке године у кући. Кад је већ почело да пуца унутра и деца да се плаше ноћу саградио сам нову кућу", каже Максимовић.

На питање, ко гарантује сада да нова кућа неће за годину или две имати исту судбину, Максимовић каже да није имао другу солуцију, него да направи другу кућу, па шта буде да буде.

Клизиште Умка, једно је од највећих у Европи и активно је већ три деценије. Угрожава више од стотину домаћинстава.

То клизиште је само једно од 36.000 у Србији, колико се процењује да их има. Тачни подаци не постоје, јер и даље немамо регистар клизишта који се најављује од мајских поплава.

"Прво је потребно урадити регистар свих клизишта у Србији, то није мали посао јер је прво потребно урадити констатовање где су та клизишта, затим треба урадити сондирање терена односно бушити, узети узорак, утврдити клизне равни и иза тога урадити пројекте санирања", објаснио је Милан Глишић са Архитектонског факултета у Београду.

А за санирање нема новца, јер не постоји јединствен буџет.

Министар без портфеља задужен за ванредне ситуације Велимир Илић рекао је да у буџету не постоји позиција за клизишта већ се узимају донаторска средства преко Канцеларије. Како додаје, могуће је да Канцеларија прихвати средства из буџетске резерве, што је врло незгодно јер је потребно сваки час тражити буџетску резерву.

"Ево сада се десило клизиште у Лебану али оно није подлегло, било је у јануару није подлегло ни мајским поплавама ни септембарским поплавама, а клизиште се појавило, отклизало је читаву улицу, угрозило је водовод, канализацију и порушило један објекат", каже Илић.

Ипак, у Канцеларији за обнову и помоћ кажу да су приоритет клизишта која су покренута током поплава. Истичу да клизишта која су годинама активна не могу да се финансирају средствима из Европске уније.

Директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима Марко Благојевић каже да у овом тренутку то је оно што смо изабрали да радимо захваљујући информацијама из Путева Србије, то је санација клизишта која угрожавају путну инфраструктуру.

Како је нагласио, финасије су обезбеђене из фонда солидарности и додао да у овом тренутку има пројеката вредних око пет милиона евра.

За отклањање клизишта, Србији би, према грубој процени стручњака, требало 11 милијарди евра. Коначна цифра ипак, биће позната тек ако се једном сва потенцијална покретна земљишта попишу.