Зараде у надзорним одборима, Бајатовић рекордер

Према подацима Пореске управе има оних који зарађују и више, али Душан Бајатовић је најплаћенији човек у Србији спреман да о својим приходима јавно говори.

"Моја плата у 'Србијагасу' је 1.500 евра. Надокнада у 'Југоросгасу' је негде око 10.000 евра и Банатски двор негде око 5.000. Као што знате ја тај новац дајем у хуманитарне сврхе", каже Душан Бајатовић, директор ЈП "Србијагас".

Немања Ненадић из "Транспарентности Србија" каже да постоје нека предузећа где накнаде нису лимитиране, као што је у Бајатовићевом случају, због претежног власништва страног партнера. 

Ипак, Агенција за борбу против корупције јавно је препоручила да се Бајатовић разреши с функције директора Јавног предузећа "Србијагас" јер су оценили да би на том послу могло да га омете то што је истовремено члан Надзорног одбора "Југоросгаса", председник надзорних одбора Банатског двора и осигурања "Согаз", али и директор предузећа "Јужни ток".

"Ја не потпадам под тај закон. То је Скупштина рекла, али ако Агенција каже другачије, о томе ће одлучивати Влада Републике Србије", каже Бајатовић.

Чланство у управним одборима и то у више јавних предузећа дуго је био начин награђивања функционера и политичара. Међутим, последњих година законима је то сведено на минимум – само изузетно неко може бити у више надзорних одбора, а накнаде су драстично смањене.

"На основу Закључка Владе из 2008. године јавним предузећима је препоручено да накнаду члановима надзорних одбора не планирају у износу већем од просечне зараде по запосленом у Републици. Накнада заменика председника надзорног одбора увећава се за 20 одсто, а председника за 50 одсто у односу на накнаду члана", наводе у Министарству привреде.

Републичка предузећа поштују препоруку. Имају углавном по пет чланова и готово ниједно не исплаћује максимално дозвољене износе – 47.000 за члана, 56.000 за заменика председника и 70.000 динара за председника надзорног одбора. Они који су изабрани да надзиру рад локалних предузећа добијају знатно мање.

"Постоје три члана надзорног одбора – председник, чија надокнада износи 65 посто просечне плате у том јавном предузећу, члан надзорног одбора, који је испред локалне самоуправе и има 55 одсто тих примања, док члан изабран из реда запослених има 35 одсто примања. Чињеница је да ниједан члан надзорних одбора није у два предузећа", рекао је заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац.

Ненадић напомиње да још нема резултата рада тих тела. "Мени се чини да у пракси, више је директор тај који на неки начин финансира чланове надзорних одбора, пре он њима обезбеђује неке привилегије него што они њега контролишу", рекао је Ненадић.

Има и случајева да се члан надзорног одбора у неком предузећу одрекао накнаде.